SPINUJU PRIČE O NADALU, A ĐOKOVIĆA ČEKA PAKAO: Turnir u Torinu donosi MNOGO VIŠE OD TITULE! Novak bi mogao da gleda i prvo mesto!

Već dugi niz godina (očekivana) fama oko Završnog ATP Mastersa sezone – nedostaje. Razlozi su razni – (favorizovani) višestruki osvajači su ili izostajali – ili na turnir stizali umorni ili roviti.

Do sada već svi znamo – Novak je, posle jednog od najneujednačenijih žrebanja u istoriji ovog turnira, izvučen za Crvenu grupu, u kojoj sve „plamti“ od kvaliteta, neizvesnosti i referentnosti (7 osvojenih titula među njenim učesnicima) u kojoj će – kao što je i sam rekao – svaki meč biti malo finale.

Nasuprot tome, Zelena grupa bi „jedino“ mogla da proizvede ili šok-rezultat u vidu Nadalove prve titule, ili nešto što je poprilično redovno umelo da se desi proteklih godina – šampiona iznenađenja, najverovatnije u liku i delu Feliksa Ože-Alijasima. Ne bez šanse da nastupe u Torinu ove godine su i alternacije Rune i Hurkač – ali je pitanje da li će njihovo eventualno učešće direktno odlučivati o učesnicima polufinala.

Od spomenute 2015. do danas – jedino je Aleksandar Zverev dva puta osvajao ovaj turnir (2018 i prošle); niz pojedinačnih osvajača započeo je Marej 2016, a nastavili Dimitrov 2017., Cicipas 2019. i Medvedev 2020.

Ta činjenica dovoljno govori o tome koliko je ovaj turnir bivao nepredvidiv u pogledu njegovog ishoda – i koliko je važna momentalna forma i motivacija da se on osvoji. Informisani smo o tome da su uslovi za igru u Torinu veoma specifični, i da odgovaraju velikim serverima – brza podloga, visok odskok loptice – što opravdava njegovog prvog osvajača u centralnom gradu industrije Italije.

U Crvenoj grupi – svaki od učesnika ima barem po jednu pobedu u međusobnim mečevima, a dosadašnji skor u sezoni (Novak 37-7, Cicipas 60-22, Medvedev 45-16, Rubljov 49-18) procentualno je dosta sličan. „Ovaj turnir odlikuje posebna energija“, napomenuo je osvajač iz 2020. i finalista iz 2021. Medvedev – i istina je da će svako od njih imati poseban motiv da dođe u poziciju da se bori za titulu, a možda ponajviše Cicipas – koji bi u slučaju da bez poraza osvoji ovaj turnir po prvi put u karijeri došao do 1. pozicije na ATP listi.

Svima ostalima će svaki bod od 200 za pobedu u grupnoj fazi, 400 u polufinalu i 500 u finalu biti izuzetno dobrodošao za željeno pozicioniranje pred početak sezone 2023. – a ponajviše Novaku Đokoviću, (nepravedno) uskraćenim za učešće na 6 najvećih turnira sezone i bodove sa osvojenog Vimbldona.

Novak je žarko želeo da nastavkom pobedničkog niza iz Tel Aviva i Astane i odbranom titule u Parizu pripremi platformu za osvajanje Torina sa pozicije apsolutnog favorita po trenutnoj formi (po čemu mu jedino Ože Alijasim i Rune mogu parirati nedavnim nizom uspeha na turnirima u dvoranama) – ali su problemi viđeni u polufinalu sa Cicipasom i finalu sa Runeom otvorili seriju pitanja na koje bi morao da od prvog meča ovde sa Grkom da ima spreman i postojan odgovor.

Novak je u oba seta protiv Musetija i prvim protiv Stefanosa i Holgera prikazao nivo tenisa na karijernom vrhuncu – ali je pad koncentracije najverovatnije prouzrokovan nedostatkom kontinuiteta u takmičenju i zamorom igranjem napornih mečeva iz dana u dan doneo brige timu Đoković koje se lako mogu ponoviti ovde – u završnici.

Sećamo se gneva „malog od Srbije“ usled previše intenzivnog rasporeda u završetku ovog turnira prošle godine, a ako uspe da se domogne polufinala u subotu – to će značiti da će igrati protiv sve težih protivnika 3 dana uzastopce – i okolnosti u kojima bi slični izazovi mogli da se ponove.

U slučaju osvajanja turnira i drugih povoljnih rezultata – Novak bi mogao da se domogne 5. mesta do kraja godine – što bi ga teoretski dovelo u mogućnost da se (u slučaju da mu se omogući da igra u Melburnu) već u prvom kvartalu bori za povratak na 1. mesto, povećanje rekordnog broja od 373 nedelje na vrhu ATP liste i povoljniji žreb pred Rolan Garos i Vimbldon.

No, to su poprilično „dalekometne“ projekcije za aktuelni momenat u kome se nalaze i Novak i njegovi konkurenti – i iako bi teško bilo koji od njegovih protivnika u Torinu mogao da parira nivou tenisa koji je prikazao u Parizu pretprošle nedelje, najveći izazov Novaku bi mogao da bude – on sam.

Zbog toga će biti strašno važno za njega da što više svojih mečeva po grupama (realno – protiv Cicipasa i Rubljova) dobije u 2 seta (uz besprekoran servis i ritern, pre svega) – kako bi što svežiji ušao u niz od 3 uzastopna meča do osvajanja trofeja ovde.

Ako bi uspeli da „srede glave“ – kao glavni favoriti za ulazak u finalni vikend turnira od „crvenih“ figuriraju još Medvedev i Cicipas – učesnici još jednog „oštrog“ rivaliteta među mlađim asovima vrha svetskog tenisa.

Ako tako ne bude – a Andrej ostvari „čudo“ drugom pobedom u 6 mečeva protiv sunarodnika Danila i digne samopouzdanje pred mečeve sa Cicipasom i Đokovićem – eto malog iznenađenja koje možda Rubljova dovede i do finala u nedelju. Ipak – krajnje je nezahvalno u ovom trenutku projektovati ishod mečeva u Crvenoj grupi – čiji učesnici će biti hendikepirani spomenutom činjenicom da će morati da igraju 3 dana uzastopce u borbi za titulu.

Sa druge strane, mediji već „spinuju“ priču o ekstra-svežem Nadalu pred početak okršaja u Zelenoj grupi – uz primetnu amneziju da on em nema dovoljno takmičarskih mečeva posle višemesečne pauze zbog povrede, em da se nije proslavio ispadanjem posle prvog meča u Parizu.

Dvostruki finalista Grend Slemova iz Pariza i Njujorka Rud nije u primernoj formi na kraju ove iscrpljujuće godine za njega, ali će veliki borac ostaviti sve što ima na terenu da se barem časno oprosti od za njega još jedne izuzetne sezone.

Tejlor Fric u svojoj najboljoj sezoni u karijeri je puno postigao u daljoj afirmaciji kao igrača koji pripada selekciji Top 10 ili Top 20 svetskog tenisa, i još jedna pobeda nad Nadalom u nedelju uveče bi mogla da ga motiviše da zakorači „jedan dalje“ do polufinala u subotu. Ipak, ako se sve uzme u obzir, najviši stepen inicijative u toj grupi trenutno poseduje Feliks Ože – Alijasim, koji bi prevazilaženjem neslavnog poraza u Parizu protiv osvajača Holgera Runea kroz dobar nastup u Torinu sebe postavio u poziciju barem „favorita iz senke“ za premijerno osvajanje jednog od Grend Slemova sledeće sezone.

Drugim rečima – i kod „Zelenih“ je sve otvoreno – a današnji prvi dan takmičenja mogao bi da pruži dobru indikaciju u vezi toga ko od njih bi imao najviše šansi da se domogne finalnog vikenda.

Uz poštovanje prema iskustvu Nadala i Đokovića – na konačni ishod u Torinu najviše bi mogli da utiču trenutno fizičko i mentalno stanje i motivacija učesnika, i mogućnost da kroz mečeve dižu samopouzdanje i osećaj za loptu i teren u mečevima protiv stilski različitih protivnika.

Ko god od njih bio vaš favorit – moraće da ispuni istu „ček-listu“ kako bi se domogao konačne faze turnira – a onda bi nijanse povrh visoke realizacije osnovih elemenata igre i strategije mogle da presude ko će biti konačni pobednik turnira začetog davne 1970 u Tokiju.

Ako to šesti put bude Novak Đoković – čime bi se izjednačio sa Rodžerom Federerom po broju osvojenih titula na turniru ovog formata u istoriji – nadajmo se da taj hod neće biti prekinut novim/starim odlukama političara i birokrata (ili njihovim izostankom) na početku naredne sezone, jer bi se ružna fleka na „belom sportu“ time samo još proširila.

U nadi da ovo neće biti nedelja za špekulacije te vrste – već ona u kojoj se u tenisu najboljih uživa – pozdravimo 53. izdanje ovog velikog sportskog događaja bez predrasuda i uz želju da sve ono što je iskonski vezano za prave vrednosti u sportu – pobedi.

Kurir sport / Vuk Brajović