NOVAK SPREMA OSVETU ZA USKRŠNJI PORAZ OD RUSA: Republika Srpska postaje teniski CENTAR SVETA, a Banjalučani sanjaju VELIKO FINALE!

Uskršnje čudo Rubljova I ponovo težak žreb za Novaka – ukratko o prvom Mastersu na šljaci i poslednjoj “srpskoj” 250-ici u Banjaluci

Zaostajao je Andrejka sa po jednim setom (7:5) i u polufinalu protiv Frica i finalu protiv Runea, a izostanak nagrade za prikazanu veliku borbu na početku meča je pre umeo da ga košta – velike nagrade. Bubice uđu u glavu, pa onda krenu da zuje tamo-amo – i Rubljov se najčešće na kraju takvih mečeva nalazio ili na prvoj (gubitničkoj) konferenciji za medije – ili sa “tanjirom” na trofejnom podijumu, što je ovog emotivnog momka sigurno sve više bolelo. No, doživeo je (i) Rus pozitivan “brejk” početkom godine u Melburnu – kada je dobio višesetovni triler protiv i tamo “našpanovanog do pucanja” Danca tako što se loptica od neca odbila i pala tik uz mrežu za pobedu – i takvi momenti umeju da daju nadu igraču da će sreća nekada opet biti na njihovoj strani.

S obzirom da se veliko finale igralo na pravoslavni Uskrs, a više elemenata scenarija koji se odvijao izgledali neugodno reminescentni za Rubljova – sasvim na mestu je reći da je igraču koji se redovno prekrsti posle meča u momentu kada je gubio odlučujući set sa 4:1 i 30:0 – u tim trenucima stigla pomoć sa najvišeg mesta. Momka koji će bez sumnje biti višestruki osvajač Grend Slem titula i jedna od najvećih zvezda svetskog tenisa naredne decenije – ali koga osim teniskih kvaliteta odlikuje karakter “dečijeg teniskog zanovetala i sitne prznice” (neka bejbi-verzija Džonija Meka 2.0) u momentima kada se ceni I nagrađuje sportsko viteštvo – tada “gubi stranice” tog spisa i uz više duplih servis i ostalih grešaka vraća posrnulog Rubljova na stazu ka ciljnoj ravni.

Do kraja meča Rubjov osvaja čak 6 – a Rune samo 1 gem – I još jedan “teniser bez zemlje” još jednom podiže pobednički trofej na najvećoj sceni belog sporta, uz kratku aluziju samog Rubljova na tu činjenicu u pobedničkom govoru i zahvalnosti publici sa trofejnog podijuma. Naravno, publika nije mogla nikako drugačije da navija – em što je Rune koliko dan pre namerno gađao u telo njenog favorita Sinera više puta dok je bio na mreži, em što voli da bude “saigrač” onima koji baš tada i tu pišu tenisku istoriju i po prvi put ostvaruju kapitalan uspeh u svojoj karijeri. Ali kako ne navijati za tenisera koji na završnoj ceremoniji u Kneževini u svom obraćanju pomeša Knjeginju Šarlin i Predsednicu teniske federacije Monaka Melani Antoanet de Masi – i u opravdanju za sebe kaže da je “ili previše glup ili previše umoran”?

“Da, da – potvrdio sam, dolazim u Banjaluku!” tačne su reči su koje nama trenutno najviše znače a da ih je osvajač prvog Mastersa na šljaci sezone izgovorio u Monaku – što (za sada) poslednjem turniru ATP serije 250 koji u svom nazivu ima predznak srpskog daje veliku važnost i razloge za ponos, pa je dobra prilika osvrnuti se na ono što znamo o žrebu teniskog takmičenja na reci Vrbas.

Žreb nije “milovao” prvog nosioca Novaka Đokovića (trenutno u svojoj 383. nedelji na mestu broj 1 ATP liste i pored eliminacije u 3. kolu Monte Karla) – usmerivši ga prvo na Vavrinku, zatim jednog od Srba (Lajović, Krajinović ili Međedović) a onda za finale najverovatnije ili na 33. na svetu Kecmanovića (finalistu Eštorila) ili 36. Lehečku (namučio polufinalistu Frica u Monte Karlu) – a da pritom trenutno ne znamo u kom stanju se zaista nalazi njegova povreda lakta/podlaktice i igra uopšte. Ni Rubljov pred sobom nema “pesmu” – sa Variljasom/Gastonom u drugom, Gaskeom/Čekinatom u trećem kolu, a u borbi za finale jednim od više nego renomiranih protivnika na ovoj podlozi – Đereom, Ćorićem, Grikspurom, Popirinom ili (Vajdinim novim pulenom) Molčanom. Za srpski tenis bi bilo lepo kada bismo u četvrtfinalu imali 4 igrača a u polufinalu – 3, jer je sada svaki bod važan Lajoviću (70. na svetu), Krajinoviću (74.) Đereu (78.) i mladom Međedoviću (212.) kako bi izbegavali igranje veoma opasnih i napornih kvalifikacija za turnire koji donose najviše bodova – a u Hamadovom slučaju – nastavili proboj za ulazak u prvih 150. na svetu.

Naravno, sve oči su već uperene ka Novaku Đokoviću – koji bi veličanstveni prijem i pozitivnu energiju koju oseća u Banjaluci mogao da iskoristi na isti način kao što je to bio slučaj sa Belgrade Openom 2021. kada je osvojio Rolan Garos – tako da bi publika trebala da bude svesna svoje posebne uloge (uz obaveze prema teniskom kodeksu ponašanja - i srčanom ali pristojnom navijanju) u nastupima najboljeg na svetu i svih ostalih srpskih, regionalnih i ostalih asova globalne teniske porodice.

Kako je pritisak prvog Mastersa sezone na podlozi koja po svojim karakteristikama i konkurenciji skoro nikada nije bila tako izazovna za “Noleta nacionale” kao ove godine sada stvar prošlosti (ili zaborava) – prvi igrač sveta bi mudro mogao da iskoristi dane pred prvi nastup (sreda) da se mentalno opusti, fizički konsoliduje i uđe u dobru gradaciju igračkog ritma kako bi od očekivanog klasika sa Vavrinkom i lepim mečevima sa nekim od naših igrača u njegovom delu žreba stigao u šampionskom raspoloženju i stanju do velikog finala 23. aprila.

U slučaju da se ponovi uskršnji Beograd iz 2022. i u finalu budemo imali ponovo prvog igrača sveta Đokovića i nikad aktuelnijeg Rubljova – to će biti pravi svetski praznik tenisa i velika pobeda za grad Banjaluku i sve koji su doprineli da se ovaj turnir tako brzo postavi u njemu. O pobedama i plasmanu u naredna kola turnira ovog ili onog igrača biće uputno pričati više – kada on počne, i osetimo iz stručne i navijačke perspektive kako budu “osećali lopticu” na terenima Nacionalnog teniskog centra TSRS u Parku “Mladen Stojanović” – koliko god budemo mogli da odvojimo ta stanovišta tokom dinamičnih dana trajanja zanimljivog programa “Srpska Opena”.

Kurir sport