MOLIM VAS, DRŽITE ME ZA REČ! Intervju Natalije Stevanović za Kurir koji će vas RASPAMETITI: Želim da pomognem Nišu i Srbiji!

Specijalni izveštač iz Londona - Vuk Brajović

Njen tenis izgleda na momente kao da ga je ona izmislila – potpuno originalnih rešenja u svakoj fazi igre, punog iznenađenja, izazova, kontri i šmekerskog nadigravanja kao da je godinama barem u top 50 svetskog tenisa. Istovremeno, to što je naša južnjakinja “progorela” svoj put do kraja prve nedelje i bacanja rukavice izazova nikome drugome no dvostrukoj osvajačici Vimbldona Petri Kvitovoj može se pripisati tome što je njen stil igre ostao “ispod radara” svih stručnjaka i pratilaca koji su se iole ozbiljnije analitički bavili takmičenjem – a i da nije, ne bi bilo mnogo onih koji bi mu teoretski dali šanse da može da dovede do ovakvih uspeha.

No, jedno je teorija a drugo praksa – a kada se on uspešno primeni na potpuno različite igračice poput, eto, Pliškove i Korpač – dobijamo jednu od najsvežijih i najprijatnijih priča na teniskoj sceni današnjice o igračici koja je već do sada zabeležila projektovani skok sa 225. na 144. mesto na WTA rang listi.

Natalija tenis nosi kao “drugu kožu”, i svim njenim bićem odslikava ovaj jedinstven odnos prema nečemu što joj je predstavljalo najveću inspiraciju i motiv za životom – a pogotovo kada je opaka bolest pretila da sve što je mukotrpno stvarala pretvori u bolno sećanje. Nasmejaće se vragolasto ona kada nešto učini dobro – ili baš loše; prva će pozdraviti dobar potez protivnice, rukom napraviti gest kojim odslikava šta joj je činiti – gde se najčešće vidi čvrsto stisnuta pesnica bodrenja same sebe i davanja znaka svom timu da je sve u redu.

Tako malena, a snage duha i brzine nogu kojima “guta teren” i tera protivnice da agonično traže rešenje da nekako proture lopticu iza nje – Natalija će ustuknuti jedino kada joj malo ponestane – snage, ali brzo uključiti “rezervnu bateriju” kako bi se posao završio u željenom roku – što za nju ovde predstavlja granica od 2 seta.

Da li meč sa i danas ubedljivom Kvitovom (prepustila samo 4 gema Sasnovič) ovu formulu stavlja na najveći test? Koliko je primenljiva i učinkovita protiv igračice takvog šampionskog pedigrea, do koje mere je (treba) adaptirati ili menjati pre meča – ili ako on krene da se odvija na neželjeni način?

“Moj pristup tom meču će biti – isti kao i svim prethodnim. Igram protiv druge teniserke – i za svaku od njih, bila ona Pliškova ili Kvitova, bila prva ili 200-ta - imam poštovanje. Još odavno je Janko Tipsarević rekao: ’Ne napreduješ sa dobijanjem i skidanjem nosioca – već šta uradiš u narednom kolu. Ja sam mogla da eliminišem 18. nositeljku i onda izgubim od 122. – i to me ne bi čudilo. To je dan za sebe, i svaka protivnica ima svoje motive za prolazak dalje. Naši ljudi su skloni da odmah kažu “ma, ona se zasitila posle ovakve pobede”; ne mogu da se ne saglasim sa tim da u profesionalnom sportu ima zasićenja, ali dokle god ima gladi - onda se ide dalje i napreduje se. Što se tiče meča protiv Kvitove, opet je fenomenalan osećaj što ću igrati takav meč na jednom od većih terena na turniru.

Daću sve od sebe, pokušaću da dođem do pobede na sve načine - makar igrala do prekosutra – kako bih slomila njenu igru. Ako vidim da ona možda bolje reaguje na slajs, da je sa te strane inteligentiji igrač – onda će se nešto sigurno menjati. Pliškova je odigrala po sistemu ’što na um - to na drum’ – dok je moja naredna protivnica dva puta osvajala ovaj turnir i sigurno ima mnogo širi pristup igri. Očekujem da će ovo biti fenomenalan meč, i ako želim da i dalje budem ovde, ovi mečevi će me činiti boljom. U svakom slučaju - šta god se desi sutra - pobedila, izgubila – ide se dalje…”, kaže poučena životnim iskustvom drugačijim od mnogih teniserki Natalija Stevanović.

U ekskluzivnom razgovoru za Kurir, pitali smo Nataliju šta je to što bi ona želela da bude pravi rezultat ovog njenog uspeha – a da može da znači i da se prenese na srpski tenis i sport, na njen grad Niš i mlade talente koji tamo stasavaju?

“Sama sam se borila sa tim pitanjem – šta, kako, zašto bi neki uspeh u mojoj karijeri mogao da znači za druge. Ako se posmatra uopšteno, Jelena i Ana su imale neverovatnu karijeru, postavile visoke standarde. Nažalost, ni jedna ni druga ne žive u Srbiji, niti su uradile nešto posebno za ženski tenis a da ja znam – u smislu da su otvorile neki klub ili učinile nešto drugo vezano sa tim. Naravno, to je njihovo pravo i apsolutno ne osuđujem te odluke, ali je mene lično uvek interesovalo da sebi odgovorim na to šta bih ja uradila da sam bila na njihovom mestu.

Prvo što sam poželela – i to odavno – je bilo da povedem neku devojčicu od 11-12 godina koja lepo igra tenisa sa mnom na Grend Slem čisto da vidi kako to izgleda - jer po sebi znam da bi mi u tom periodu to predstavljalo veliku sreću. Nažalost, ja nisam toliko ustaljena u glavnom žrebu na Grend Slemovima – dok u kvalifikacijama jesam (smeh) - i trenutno nisam finansijski u poziciji da joj kažem da može da krene sa mnom i da su joj svi troškovi pokriveni. Za početak - to je moja želja, i ako se to desi – molim vas da me držite za reč – jer bih zaista to volela da uradim", otkriva za Kurir Natalija Stevanović, i nastavlja:

"Nisam razmišljala šta bih posle karijere. Mnogo volim Portugal i želja mi je da deo života provodim tamo – naravno uz boravak u Srbiji – ali pre toga bih volela da u Nišu otvorim teniski centar gde bi deca mogla da treniraju i napreduju. Ne garantujem da bih ja mogla da ih treniram, ali ću im svakako biti na raspolaganju za savete i mentorstvo. Vizija mi je da se u gradu napravi neki mini kompleks gde će deca sa juga Srbije imati svoju bazu. Ima mnogo talenata, ali svi se mučimo – zajedno – a ako nam se desi da na kraju u nečemu i uspemo - koji je procenat nas koji je kroz sve to prošao da bi to postigao, da li smo mogli da postignemo mnogo više? Naravno, veoma je mali, ali se nadam da će u budućnosti to da se promeni", naglašava Natalija.

"Moram da iskažem razočarenje time što nismo imali razumevanje od strane Grada Niša kada smo prošle godine zatražili podršku za naš rad. U tom periodu smo zaista bili u veoma složenoj situaciji, nismo imali para tada a ni danas – gde smo morali da se zadužimo i za ovaj Vimbldon. Od zatraženog novca nam je ponuđeno samo 50 hiljada dinara – i iako sam zahvalna na tom novcu, koji je otprilike jedna prosečna plata u Srbiji - za sport kojim se bavimo to jednostavno nije dovoljno za razvoj i postizanje bilo kakvog značajnijeg uspeha", ističe ova ponosna Nišlijka.

Upitana da prokomentariše to što – u vremenima kada se formula uspeha u sportu vezuje za potpuno nove kategorije stručnosti i nauke – neki od najvećih šampiona u istoriji uvek rado ističu tradicionalne vrednosti kao poseban razlog i motiv za vrhunska ostvarenja – da li i njoj ljubav i vera predstavljaju poseban izvor energije, samopouzdanja i inspiracije kao i Novaku, a pogotovo ako se zna sve kroz što je ona prošla, Natalija emotivno odgovara:

“Naravno, i dok to govorite – ja sam se ponovo naježila. To se ne može porediti ni sa čim, a pogotovo me čini srećnom kada pomislim na divne trenutke iz ceremonije kada sam se pre dve godine udavala u crkvi Sveti Nikola u mom Nišu. Ljubav i neogorčenost su ono što čoveka vodi ka napred. Ljudi mogu da budu i ljuti, da govore neke loše stvari – što je svakako njhihovo pravo – ali bitno je ono što ja dozvolim da dopre do mene i kako ću to kao čovek tretirati. Što se mene tiče – uz emotivni i duševni mir – sve što mi je potrebno za uspeh su rad, red i disciplina ; formula je jednostavna, i samo treba da se prati. Treba biti uporan, predano raditi, poštovati i voleti svog trenera – ali i sebe i svoj rad – i tako se ide dalje u svakom smislu, sportskom i ljudskom”, konačna je poruka novog ponosa našeg sporta Natalije Stevanović sa Vimbldona.

A da sve dosadašnje pobede i divni trenuci koje nam je priredila do sada u Londonu nisu i poslednji na ovom turniru – nadamo se da će nas u to uveriti već sutra…

Kurir sport