ANA IVANOVIĆ PONOVO NA TERENU? KO ZNA! Čuvena šampionka se vratila tenisu posle dva porođaja, obožava Srpkinju i njenu porodicu

Specijalni izveštač iz Londona - Vuk Brajović

Razgovor sa velikom prijateljicom naše Ane Ivanović počeli smo konstatacijom kroz pitanje: Šta je toliko opijajuće u tenisu, pa vidimo da se mnogi teniseri i teniserke vraćaju iz penzije?

„Kao sportistkinja - ako osećaš da i dalje možeš da igraš na najvišem nivou i da još ima one prave igre u tebi, onda – zašto ne pokušati? To je sjajna prilika, jednom se živi! Osećala sam da je to prava stvar za moju porodicu i mene, stvarno sam uzbuđena da vidim kako će sve izgledati. Ne određujem nikakve rokove sebi u vezi ove odluke, videću kako mi telo bude reagovalo, kako se osećam, kako će deci biti... Radujem se povratku, igranju, i nadam se da ću uspeti da prikažem svoju najbolju igru u karijeri“, kaže Dankinja.

Bliski ste sa Anom Ivanović, možete li da zamislite to da se i ona vrati?

„Ne, ne verujem da će se ona vratiti. Volim Anu, ona je neverovatna osoba, volim i njenu porodicu. Sumnjam da će se ona vratiti, ali ko zna...“, sa posebnim emocijama odgovara ona.

Kada se u vašem umu učvrstila ideja da se vratite takmičarskom tenisu?

„Posle Džejmsovog rođenja, želela sam da se vratim u formu, a i vežbala sam mnogo tokom obe trudnoće, kao i između njih. Želela sam malo da se vratim na teren, počela sam da igram nekoliko puta nedeljno da vidim kako ću se osećati. Odjednom, shvatila sam da udaram bolje nego ikada ranije. Pojačala sam, ideja se javila, pričala sam s porodicom i svi su se složili da je to prava stvar.“

Njen suprug je u ovom procesu imao veoma važnu ulogu – o čemu kaže:

„On mi je velika podrška, rekao mi je da moram to da uradim ako i dalje mogu da igram najbolje što mogu i ako imam volje. Rekao mi je da su tu za mene. Mislim i da će nam to biti divno iskustvo kao porodici, da deca malo vide sveta, upoznaju nove ljude i vide nove kulture još pre nego što krenu u školu. Biće to savršeno iskustvo“, smatra ona.

Da li je od donošenja te odluke sparingovala sa nekim koleginicama?

„Da, pošto nas mnogo živi u Monaku, često sam trenirala sa više njih - pre svih sa Donom Vekić. Ne mogu da se baš sada setim svih – ali nam je bilo lepo i odlično smo radili“, kaže Voznjacki.

Da li je moguće predvideti svoje emocije po povratku na teren u prvom zvaničnom meču?

„Uh, ne znam, teško je reći... Dugo nisam igrala meč, videćemo kako će proći, ali ono što je sigurno – jedva čekam!“ na visokoj noti samopouzdanja završava razgovor sa nama Voznjacki.

Kurir sport