UPOREDNA STATISTIKA - PRŠTAĆE DANAS U LONDONU: Može li Alkaraz da probije Novakov ČELIČNI ŠTIT na Centralnom terenu?

Tri na tri – uporedna statistika poslednja tri referentna meča Đokovića i Alkaraza

Dva puta do sada su igrali Alkaraz i Đoković – na šljaci u Madridu 2022 (2:1 na jedevite jade za Španca protiv nedovoljno spremnog Novaka) i pre nekoliko nedelja na Rolan Garosu (3:1 za Novaka protiv „zgrčenog“ Alkaraza), a ako se uzme u obzir da 20-godišnji Karlitos igra svoje prvo finale na Vimbldonu a 36-godišnji Novak njegovo deveto, jasno je o kakvoj skali minulih uspeha i referentnosti pričamo.

Da li bi ove „tradicionalne“ vrednosti mogle imati i presudnu ulogu u ishodu današnjeg meča , ili će vihor momenta odlučiti pobednika, videćemo uskoro u kojoj proporciji bi ova dva pristupa mogla da se ostvare. Ono što se nameće kao zaključak iz svega viđenog je – da „vremešni“ šampion ni po jednom parametru performansi nije inferioran u odnosu na izazivača, niti da je „mlađani“ as nedovoljno zreo i stasao da ponese oreol najboljeg sa najvažnijeg turnira u teniskoj sezoni i istoriji.

Ako se izvrši poređenje glavnih statističkih parametara obojice pretendenata na zlatni Vimbldonski trofej iz njihova poslednja tri meča doćiće se do (za neke možda) iznenađujućih konstatacija. Činjenica je da je Alkaraz pobedio Beretinija, Runea i Medvedeva sa osvojenih 52 gema, dok je Novaku protiv Hurkača, Rubljova i Sinera trebalo 66 – postavlja se pitanje: ko je od njih dvojice imao kvalitetnije protivnike i samim time veći izazov protiv sebe? Ono što impresionira u Novakovoj statistici je njegova sjajna fizička forma, gde je (doduše u dužim mečevima) pretrčao 10,422 metara, a Alkaraz 8,699 metara. Da ne bi bilo pogrešno protumačeno, u mečevima sa sličnim brojem gemova (Alkaraz – Rune:33 / Đoković – Siner: 32) Karlos je pretrčao 2,353 metara a Novak 3,196 metara – što potvrđuje mišljenje da Novak ne bi trebao da bude „nadtrčan“ i da to predstavljati ogroman izazov za Alkaraza dok bude nastojao da ga „probije“ ili promenom pravca udarca izbaci iz zone komfora. Novak ima lakšu i vretenastiju konstituciju koja mu omogućava da se sjajno kreće po travi i iako bi skliska podloga u uslovima zatvorenog krova smetala obojici igrača – naš as bi trebao da se i u tim uslovima bolje snađe od Španca.

Neko će reći – u redu, ali Alkarazova prednost su snažni udarci i vineri i ukoliko ga to bude služilo neće ni morati toliko da trči da bi postigao željeni cilj. Ipak, statistika nam ukazuje na drugačiji zaključak. Iako je, ponavljamo, Novak odigrao 14 gemova više od osmine finala do danas – ostvario je 119 vinera naspram Alkarazovih 97, a da je pritom napravio 60 neiznuđenih grešaka, a Karlos 53. Zaključak – Novak je u odnosu vinera naspram neiznuđenih grešaka bio bolji od Alkaraza, što znači da priprema za udarac, postavljanje na terenu, agresivnost, izbor udarca, snaga i brzina kao najbitniji elementi igre iz razmena kod Novaka daju bolje rezultate nego kod Alkaraza, te se faktori godina, izdržljivosti, fizičke spreme i brzine reakcije ovde ne mogu dovoditi u sumnju kada je Đoković u pitanju a uporedno sa Alkarazom.

Kao i na Rolan Garosu, jedan od glavnih sastojaka u „pobedničkom receptu“ za Novaka će biti jak početak meča, agresivna igra, diktiranje tempa i anuliranje kontraudara i nastojanja Alkaraza da dominira u razmenama. U projekciji toga bi mogli da nam pomognu pokazatelji vezani za broj asova, duplih greški, procenata realizacije prvog i drugog servisa, brejk lopti i realizovanih poena iz riterna. U asovima i odnosu sa duplim greškama Novak je neprikosnoven: odservirao je 34 asa u poslednja 3 meča uz samo 4 duple greške, dok je Alkaraz 16 puta ostvario as a 11 puta razočarao duplim greškama, više nego duplo uspešniji u ova dva izuzetno bitna registra za ostvarenje gorenavedenog plana igre.

U vezi procenata realizacije poena iz prvog i drugog servisa Novak je bolji u proseku na prvom (79.6% prema 76.3%) a Karlos „za trunčicu“ na drugom (62.3% prema 62%). Da bi ovo mogao da bude mnogo neizvesniji meč nego što bi se iko nadao, znajući da je ovo prvo Alkarazovo finale Grend Slema na travi, ukazuju nam podaci o poenima osvojenim iz riterna, gde je prosečan procenat uspešnosti kod Alkaraza bio 39.6% a kod najboljeg riternera u istoriji tenisa 33%. Iako je Novak za protivnike imao ovoga puta efikasnije servere (pre svega neverovatnog Hurkača i odličnog Rubljova – u poređenju sa ne mnogo lošijim Beretinijem i Medvedevim), jasno je iz ovog registra da je Alkaraz strahovito napredovao na travi, uspeo da pronađe ritam kretanja i udaraca, a da su Novakove kritike na račun svog riterna na ovom Vimbldonu bile opravdane. Uprkos izuzetnim kvalitetima obojice asova u realizaciji početnih udaraca i odgovora na njih skoro sigurno je da će obojica nastojati da na najbržoj i najskliskijoj podlozi na turneji zarade što više „jeftinih poena“ dobrim, jakim, preciznim, bežećim i „kik“ servisima, ali da će se češće nego što je to bio slučaj sa prethodna tri protivnika tok poena odlučivati kroz više razmena sa osnovne linije i iz terena.

Da Karlos voli da izlazi na mrežu i to čini efikasno svedoči i procenat uspešnosti odigranih poena iz te pozicije na terenu – uvek preko 70%, ali je veoma zanimljivo da su Novak i on imali identičan postotak u osmini i četvrtfinalu (71% pa 78%) da bi se protiv Medvedeva Alkaraz izdigao sa 78% u odnosu na Novakovih 68% protiv Sinera. To se uklapa u model agresivne igre Španca, gde će nastojati da jakim udarcima uđe u teren, osvoji poziciju za viner uz kraću uzvratnu loptu Đokovića, a onda otvori uglove iz kojih bi Novak teško vratio lopticu u igru i volejem na mreži okonča poen. Jasno je da i Novak to može da radi, a ako se sećate prvog seta u Parizu i da je to radio više nego uspešno, čime je poremetio ritam i plan igre Španca, učinio da se ne oseća lagodno na terenu, da troši više energije nego što je planirao – i ubedljivo rešio prvi set u svoju korist.

Dolazimo do veoma važnog aspekta igre – procenta iskorišćenih brejk-lopti, zahvaljujući čemu se Alkaraz manje zadržao na terenu od Novaka i pokazao se mnogo manje „milostivim“ od najboljeg igrača na Grend Slemovima svih vremena. Jedino su u mečevima Đokovića sa Sinerom (22%) i Alkaraza sa Beretinijem (25%) igrači bili slični u ovom registru, da bi u susretu Alkaraz – Rune Španac ostvario 67% iskorišćenja brejk-lopti, a Novak kao drugi najbolji rezultat imao 42% protiv Rubljova. Očekivano, protiv „tobdžije“ Hurkača Novak je ostvario tek 13% iskorišćenja brejk-lopti, dok je Alkaraz protiv takođe sjajnog izvođača početnog udarca Medvedeva ostvario 43%. Ako se ovde uzmu u obzir igrači protiv kojih je ova statistika ostvarena – njeni pokazatelji ne čude, ali ono što je za svaku pohvalu je efikasnost Alkaraza u ovom segmentu.

Novak će zaista morati da ima veoma efikasan serverski dan i broj ukupnih grešaka svede na minimum kako „ajkulu“ od Alkaraza ne bi mamio „krvlju“ da na ovaj bolan i deprimirajući način stekne možda i odlučujuću prednost, a istovremeno bude maksimalno fokusiran na realizaciju stvorenih prilika za prednost. Finale Vimbldona i Alkaraz u njemu će svakako predstavljati najveći mogući motiv za Novaka u smislu ostvarenja najvišeg nivoa koncentracije čiji bi pozitivni rezultati bili namenjeni da ostvare dalekosežni uticaj na njihov dalji rivalitet.

Hvala statistici, ali sada je ostavimo po strani. Šta je Alkaraz mogao da nauči iz bolnog poraza u polufinalu Rolan Garosa? Pre svega – da svoju mladost, energiju, brzinu i snagu ne sme da uzima „zdravo za gotovo“ već da će morati da pametno i mukortrpno stvara pozicije i situacije kako bi ona došla do izražaja i presudno se odrazila na meč. U tom smislu, mora da zna da je Novak spreman da se „ćera“ dokle god to bude bilo potrebno i da mu nepobedivost od 10 godina na Centralnom terenu predstavlja „čelični štit“ kroz koji još nije poznato da li bi i najsavremenije „naoružanje“ moglo da probije. U Parizu se poneo mladalački neobuzdano u nastojanju da pokaže da može „sve da stigne“ na šta se njegovo telo pobunilo, i pitanje je da li je u međuvremenu uspeo da apsolvira tu lekciju znajući da ga danas očekuje još glamurozniji i inspirativniji ambijent i prizor tokom i posle meča.

Sa druge strane, za Novaka će sutra Centralni teren biti „bojno polje“ u jednoj od poslednjih osvajačkih kampanji u njegovoj neverovatnoj karijeri i čak ako nije ni pretposlednji put imaće za njega sinergetsko značenje kao nikada do sada. Preuzimanjem 24. Grend Slem titule na Vimbldonu dolazi na korak do osvajanja „kalendarskog Slema“ koji bi ostvario u septembru u Njujorku, čime bi, Bože zdravlja, pozlatio još jednu stranicu teniske istorije, pretekao i neverovatnu Margaret Kort (24. Grend Slema) i uz veoma verovatno osvajanje Australijen Opena 2024. stigao do jedino u mašti dostižnih 26. Grend Slem titula. Novak naravno nije marketing menadžer koji ovakve poduhvate projektuje kroz neku Excel tabelu, ali je nemali broj puta izjavio da još uvek ne vidi kraj svoje karijere, da se time uopšte ne bavi, kao ni bilo ko iz njegovog tima i zato se sve to može uzeti u obzir kao polje motivacije pred svaki njegov naredni veliki meč ili priliku da osvoji trofej.

Da bi to danas ostvario, Đoković će od sebe zahtevati da na brzoj Vimbldonskoj travi odigra besprekorni serverski meč u kome bi bilo poželjno da u prva dva seta demonstrira izuzetnu efikasnost prvog servisa a da drugim ne dozvoli Alkarazu da uđe u teren i potisne ga iza osnovne linije. U Parizu je mnoge iznenadio odlukom da, umesto da zaobilazi, čak i forsira Alkarazov forhend, čime je ostvario jednu zanimljivu stratešku prednost i pokazao Karlitosu da ne samo da se ne boji njegovog razornog udarca, nego da ga i čika da pokaže šta protiv njega može da uradi. I juče i prethodnih dana Novak je važne delove treninga posvetio odigravanju jakih, preciznih i niskih kontri iz forhenda, kojima će terati Alkaraza da iz trka odigrava povratne udarce – što bi moglo da dovede do većeg broja (ne)iznuđenih grešaka i pada koncentracije, samopozdanja i nivoa energije kod Španca. Kombinatorika je jasna – servisom osvojiti „pola poena“, a jakim i dubokim riternima otvoriti poen kako bi se što ranije u razmenama otvorila „fifti-fifti“ procentualna mogućnost da će taj poen osvojiti server ili onaj koji ga vraća.

Iako je na travi to mnogo izazovnije nego na šljaci, ne treba izuzeti mogućnost da će Novak probati i povremenim dropovima da „promeša igru“, ali to mora da čini ili kada je potpuno siguran u taj udarac u oportunom trenutku ili „mangupski“ – da izazove Alkaraza i proveri kako bi mogao da izgleda njegov odgovor na to. U nadi da se ovim neće previše eksperimentisati – pogotovo ako meč ode u preko 3 seta – Novak bi mogao da barem jednako često koliko je to činio u prvom setu polufinala Rolan Garosa proba da krati poene izlaženjem na mrežu posle dubokih i kosih udaraca – čime bi se nametnuo kao „kralj ritma“ i oduzeo ionako kratko vreme za reakciju Alkaraza. Biće zanimljivo videti i da li će Novak iskušavati Alkarazovu koncentraciju i voljni momenat kroz duže razmene po dijagonali (spinom ili kombinacijom sa slajsom) u čemu je neuporedivo bolji na travi od svih učesnika poslednja 3 kola ovog turnira – time ga „čikajući“ da proba da izađe iz sheme udaraca i rizično napadne po paraleli ili traženjem oštrijeg ugla ili dropa, ili bi to bio preveliki rizik u kome bi Alkaraz ušao u ritam, osetio lopticu i raspalio po njoj za viner ili pripremu za izlazak na volej na mreži. Da će testirati Španca u ovom smislu – hoće sigurno, ali ćemo videti koji će biti Novakovi zaključci iz ovog „testa tenzije i koncentracije“ za dalje sprovođenje strategije igre.

Zanimljivo zvuči informacija koja potiče iz izvora španskih medija da je Alkaraz angažovao usluge psihologa za ovaj meč, i da je jedna od „mera“ bila da juče ne trenira – već provede opušten dan u prirodi sa svojim timom. Prikupljanje energije iz prirode svakako zvuči lepo, ali i ukazuje na to da se izuzetno puno razmišlja o prevenciji napetosti, tenzije i anksioznosti koja mu je „skratila krila“ u Parizu. Istovremeno, iskusni Đoković je juče odradio za njegove standarde „kratak – ali sladak“ trening od malo više od sat vremena, u kome je imao pasaže razmena sa osnovne linije iz sve snage i vršio aktivnu simulaciju očekivanog toka igre u današnjem finalu. Jedina prevencija koju smo primetili kod Novaka bila je „tejpovana“ zadnja loža na levoj butini, gde se kroz njegovo kretanje i izraze lica apsolutno nije mogao primetiti nikakav bol, tako da je zdravstveni bilten Đokovića pred veliko finale više nego zadovoljavajući. A da li će se i obrijati pred njega, kako bi njegov pokojni đed želeo, videćemo na poslednjem današnjem treningu pred meč.

Šampione određuje njihova želja, vizija, san i da li su šampioni u srcu. Kakvo srce ima Novak Đoković, pokazao je svih ovih godina, a onda sublimirano u protekle dve nedelje još jednog Vimbldona, u kome je i protiv najboljih tenisera današnjice, čudnih sudijskih odluka i delova nepromenljivo nenaklonjene publike istrajao još jednom na putu da svoju vizualizaciju uspeha i trijumfa dovede do poslednje faze ostvarenja. Voleli bismo da možemo da kažemo – Nole, šta god da uradiš danas, i dalje ćeš biti najveći teniser u istoriji i da ga time rasteretimo i pre i posle meča, bez obzira na ishod. Jasno - zato što ga volimo, poštujemo, želimo mu svu sreću i zadovoljstvo, jer su njegovi uspesi i radost koju su nam donosili i naše živote učinile barem malo više posebnim.

Ali znamo da to neće biti dovoljno za Novaka, ni danas, a verovatno ni sve dok bude ponosno izlazio na teniski teren, zaljubljen u ovaj sport u kome pobeda za njega predstavlja životnu inspiraciju, trijumf vere i duha i još jedno plemenito delo u kome je sport prikazan kao umetnički izraz i platforma za održanje pravih vrednosti među svima nama. Nikako uprkos nečemu – nego za sve to – Novak danas igra da pobedi, i možda nikada nije bio veći broj ljudi na svetu koji mu šalje svoju pozitivnu energiju da to danas ovde u Londonu i ostvari!

Kurir sport/Vuk Brajović