TENISKE POUKE RIMA PRED ROLAN GAROS: Ima li pravih favorita za titulu u Parizu?

Specijalni izveštač Kurira iz Rima - Vuk Brajović

Ako je Hamad sinoć oduševio teniski svet i realno bio na koji centimetar od iznenađenja sezone protiv branioca titule u Rimu (igrajući čak i protiv iznenađujuće neprijateljski nastrojene publike), šta bi bili indikatori koji bi pomogli da se otvori polje analize pred završetak Rima i Otvoreno prvenstvo Francuske? Ako bismo krenuli sa vrha, pored svega priloženog teško je poverovati da će Medvedev i ovde uspeti da odbrani titulu, jer su i Hurkač i Cicipas ovde do sada bili mnogo ubedljiviji i osokoljeni pobedama protiv Nadala, Štrufa i Norija. Upravo između Grka i Poljaka treba tražiti najozbiljnijeg kandidata za plasman u finale iz donjeg dela žreba, u nadi da moguće povredice ne dovedu do taktiziranja i sklanjanja stopala sa gasa pred izazove u Parizu.

Koliko nekome kao što je 32. igrač sveta Tabilo znači pobeda nad (ipak ponajviše nesrećnim) Novakom Đokovićem moglo se videti u današnja 2 paklena taj-brejka protiv Hačanova (7:5 i 12:10 u njima za pobedu Čileanca), gde se Alehandru ukazuje retka mogućnost da dogura i do polufinala jednog Mastersa za najbolji plasman u karijeri. Kod takvih igrača se očekuje da maksimalno voze “do kraja putovanja” koje je lepo i srećno počelo za njih, a ono što sledi posle možda nije ni bitno jer je veliko pitanje ko će im zapasti, na kom terenu, u koje doba dana, u kakvim atmosferskim uslovima i pred kakvom publikom na uzavrelim terenima kod Bulonjske šume. Eto, ko bi verovao da publika u Rimu neće podržati hrabrog autsajdera iz Srbije koji je ničim sinoć nije izazivao, nego ga “spuštati” zvižducima i vikom pred ključne poene i servise – a kada se uzme u obzir to da su tribine u Parizu još više nepredvidive i često anti-teniske, jasno je da je spektar važnih spoljašnjih uticaja potpuno nepredvidiv.

“Jenkiji” su zavoleli “crvenu šljaku” (za razliku od domaće zelene, koju skoro svi listom mrze), pa ćemo u završetku Rima gledati Frica i Pola, koji bi uz Šeltona i Kordu mogli da osvetlaju obraz Amerikancima u Parizu. Ipak, Ameri nisu ni izbliza toliko solidarni kao što su, na primer, Italijani i Hispanici pa se među njihovim stručnim taborima ne dele krucijalne informacije i iskustva o tome kako igrati protiv narednog protivnika iz druge zemlje. Iako je po pisanju “Gazete delo Sport” učešće Sinera pod velikim znakom pitanja zbog delikatne povrede kuka, Azuri će u Parizu predstaviti široku “reprezentaciju” kvalitetnih igrača na šljaci, u kojoj bi Dardieri, Pasaro, Navone, Nardi i Napolitano uneli živost na teren i u žreb uz Sonega i Musetija (a možda i Beretinija, odsutnog zbog problema sa sinusima u Rimu). Kod Hispanika tradicionalno ima puno specijalista za šljaku koji se u svakom meču bore kao da im je presudan za sportsku dobrobit i hleb (jer su takođe tradicionalno znatno manje uspešni na drugim podlogama), ali koji su zbog neiskustva igranja u poznim fazama Slemova najčešće umeli da “izgore” najkasnije početkom druge nedelje Rolan Garosa. Ipak, takvi igrači su – bez obzira na poreklo i tradiciju – umeli da posle “srećnog izleta” ostave haos u žrebu jedinog Grend slema na šljaci, pa će biti zanimljivo videti na kog nosioca će se ovakvi aspiranti nameriti.

Kod igrača iz Beneluksa i onih iz Skandinavskih zemalja sjajni izuzetak stabilnosti do sada je bivao Kasper Rud (2 finala Pariza), a donekle uz njega još uvek nestalni Rune (u Rimu šokantno poraženi od Kecmanovića i Baeza), dok su Grikspur i Van de Zanšlup skupo prodavali kožu u najboljem slučaju tokom prve nedelje. Britanci će gledati put Norija i Drejpera za neku vrstu ohrabrenja pred Vimbldon, Australijanci sa nešto više nade put ove godine na šljaci solidnog De Minora, Popirina i Vukića, dok se domaćini Francuzi nadaju da bi Fis, Miler, Amber, Monfis, Manarino, Mute, Rindernek i ostali na talasu vatrenog bodrenja publike i čuvenog skandiranja iz borba bikova moći da se izdignu iz opšte krize rezultata i nedavnih bledih nastupa i ostvare proboj barem jednog od njih u drugu nedelju turnira. Rim ni za jednu od ovih grupa igrača nije bio prava odskočna platforma za Pariz, pa se sa malo više bojazni nego što bi se očekivalo gleda na šanse istaknutih Top 10 predstavnika iz Norveške i Danske.

Rusi i bivši sunarodnici Bublik i Ševčenko u poslednjim godinama su ostvarili više uspeha iosvojili više trofeja na šljaci nego u dugom nizu godina pre, ali ih igranje na tri dobijena seta na najsporijoj podlozi do sada nije dovoljno motivisalo ili previše iznurivalo da naprave važan korak ka zapaženijim uspesima u Parizu. O ćudljivosti Bublika, Rubljova i Medvedeva već postoji serija mimova na društvenim mrežama, Hačanov je nekako bivao previše “glomazan” da zaobiđe barijeru od dva četvrtfinala (2019, 2023) u Parizu, ali je u međuvremenu “šljaka postala novi hard” (prvenstveno zbog teških i nabijenih loptica) i možda se baš ove godine nekome od njih posreći da – u očekivanom odsustvu Sinera i promenljivim stanjima Đokovića, Alkaraza, Nadala, Ruda – zasijaju i domognu se do sada svog najboljeg plasmana u “gradu svetlosti”. Medvedev je danas i dalje tu, pa da vidimo da li će šampionski gen i sportski inat uspeti da izdigne Moskovljanina do još jednog četvrtfinala u Rimu.

Cicipas, Dimitrov, Hurkač i Zverev su oni igrači iz Top 10 selekcije koji bi u Parizu mogli da odu veoma daleko, kao što su uostalom već učinili u Rimu – a neki od njih otvoreno pričaju o prvencu na prvom mestu ATP liste tokom ove godine. Cicipas i Zverev su u tom smislu najostvareniji, njihova ol-raund igra na šljaci je izuzetno kvalitetna i u poslednje vreme stabilna, pa bi njihovo finale u Foro Italiku bilo verovatno omiljeni scenario za “teniske tifoze”. Obojica su u prošlosti imali momente kada su šokirali svoje pratioce očajnom tranzicijom sa Mastersa ka Grend slemovima ispadavši u prvim kolima, pa bi podjednako važno bilo biti i oprezan kao i entuzijastičan kada su Grk i Nemac u pitanju. Hubi je osvojio svoj prvi turnir na šljaci u Eštorilu i izgleda veoma moćno i u Rimu (osmina finala bez izgubljenog seta), pa bi uslovi koji bi pogodovali njegovom stilu igre baziranom na jakom servisu “sa trećeg sprata” mogli da ga projektuju ka završnim kolima Pariza. Nešto sporiji uslovi bi, sa druge strane, tražili od Hurkača više atleticizma i strpljenja, na čemu je svakako rađeno u poslednje vreme ali možda i ne dovoljno da bi se kroz takav scenario došlo do četvrtfinala na Rolan Garosu. Dimitrov je danas u Rimu odlučio da se dovoljno zamorio protiv Frica, prepustivši mu treći set sa 6:1 posle dramatičnog taj brejka u drugom 13:11, pa su mišljenja da je Bugarin ovim pokazao taktičke namere pred odlazak u Pariz, gde mu je najbolji plasman bio četvrto kolo prošle godine. Do sada je Griša pokazao da i na ovoj podlozi može puno toga da učini, a posle impresivnog povratka u Top 10 posle 260 nedelja dobar plasman u Parizu bi bio jedno od ponosnih ostvarenja za teniski vremešnog “komšiju” u njegovoj drugoj mladosti.

Da bi prestigao Novaka Đokovića i po prvi put došao na čelo ATP rang liste, Janik Siner ne bi ni morao da učestvuje na Rolan Garosu – a da pritom Novak ne dođe do finala. Ma koliko izazovno ovakva postavka stvari izgledala, primarni razlog odsustva “heroja nacije sa Apenina” sigurno neće biti rezultatske kalkukacije, već fizičko stanje i mudrost odluke da li ili ne rizikovati opstanak neugodne povrede kuka u sezoni koja bi za njega mogla da bude istinski istorijska. Sličnim motivima se vodi i sjajni Karlos Alkaraz, koji bi ove godine imao kao kapital dragoceno iskustvo školskog meča protiv najboljeg svih vremena na Šatrijeu iz 2023. u pohodu ka njegovoj trećoj Grend slem tituli u tek 21. godini života – ali je već prečesto upozoravan od svog tela da mora da “smanji doživljaje” i učini sve da sa svojim timom zaobiđe sudbinu slavnog mu sunarodnika. Ukratko – možda će Pariz plakati za Sinerom i Alkarazom ove godine, ali će ta trenutna bol možda biti značajno bolja za tenis.

Stanje u srpskom teniskom kontigentu je teško definisati kroz rimsku retrospektivu i pogled ka Parizu. Đerea ćemo viđati tek posle Rolan Garosa, jer se nalazi u procesu oporavka posle operacije podlaktice. Lajović je i dalje prepoznat kao igrač koji može da iznenadi apsolutno svakoga, a prečesto i samog sebe – te bi dobar žreb i uspešan prvi meč na turniru bili ravni blagoslovu da nastavi kako ume kada je onaj pravi na terenu (i kao osvajač 2 ATP turnira i bivši finalista Mastersa na ovoj podlozi). Miša Kecmanović takođe ima ATP titulu sa ove podloge, ali i hronologiju nestalnih nastupa – gde teško izlazi na kraj sa izazovima ako to “nije ta nedelja ili taj dan”. Sjajna pobeda nad petim nosiocem Rudom, a onda poraz od kvalifikanta Monteira u taj-brejku trećeg seta odslikava briljantnost i neki vid baksuznosti u nastupima našeg asa, koji je ne tako daleko bio 27. igrač sveta (januar 2023.) a da se katkad čini da je današnji plasman na 58. mesto značajno dalji nego što jeste zbog nedostatka kontinuiteta tokom sezone.

Posle sinoćnjeg meča i zamalo propuštene pobede protiv Medvedeva možda zvuči šokantno ocena da je 121. Igrač ATP liste Hamad Međedović ovih dana srpski teniser koji se nalazi u ubedljivo najboljoj formi, i to svakako izgleda veoma ohrabrujuće kada je perspektiva srpskog i svetskog tenisa u razmatranju. Fantastično brz, precizan i pouzdan servis, forhend “kao malj”, bekhend koji ima korektan strateški potencijal, umešnost kombinovanja stilova igre i udaraca u polju, strateško sazrevanje – ali i ponekad destruktivni tvrdoglavost i herojstvo odlike su igre mladog novopazarčanina koja oduševljava ali postavlja i važna pitanja poput onog: kako će se dalje razvijati nesporno jedan od najvećih potencijala teniske turneje i mogući naslednik Novaka Đokovića i Janka Tipsarevića u Top 10 ATP rang liste? U fizičkom smislu je Hamad mnogo bolje pripremljen nego što je bio u glavnom žrebu Rolan Garosa 2023., poseduje podršku posvećenog stručnog tima vođenim Viktorom Troickim i Koradom Čabušnikom iz menadžmenta koji ga teniski i strateški vodi u pravom smeru i demonstrira visok nivo samopouzdanja koji je (između ostalog) ispoljio povratkom u meč pri zaostatku od 4:1 u trećem setu protiv četvrtog igrača sveta i branećeg šampiona sinoć (“pustite me, znam da mogu” reče Hamad svom boksu).

Da li je onda neočekivani osvajač prvog izdanja Nekst džen turnira igranog u Saudijskoj Arabiji sigurni učesnik glavnog žreba u Parizu i kadar da postane jedna od najboljih teniskih priča u 2024.? Najkorektniji odgovor je – zavisi od puno toga, jer su varijabile na Grend slemu u Parizu (vreme, teren, raspored, žreb) ipak drugačije i potencijalno znatno oštrije nego na jednom Mastersu na šljaci, a pogotovo ako na njemu de fakto nema Sinera, Alkaraza i pravih Đokovića i Nadala. Hamad bi morao da – kao i ovde – otvori turnir potpuno fizički i taktički spreman, 200% zdrav, sa visokim nivoom samopouzdanja i strateškom vizijom da ovoga puta može dalje nego ikada, a samim time i sa strpljenjem i rešenim “bubicama” u najvećoj mogućoj meri za jednog dvadesetogodišnjaka. Nadamo se da će ovo biti dovoljno za početak, oduševljeni što nam je sjajnim nastupima u Rimu Međedović dao priliku da opet sanjamo “divne teniske snove”.

I na kraju – Đoković i Nadal, različite strane istog okrnjenog novčića u Rimu. Što više prolazi vremena jasnije je da je nesrećna epizoda sa termosom značajno negativno uticala na Novaka, i to u momentu koji bi mogao igrom slučaja da ima krucijalni uticaj na nastupe na turnirima od karijerne važnosti ove godine. Ipak ne čudi da je Novak želeo što pre da ode iz za njega ove godine baksuznog Rima i pripremi se što bolje u svojoj duhovnoj bazi za ostvarenje novih-starih ciljeva osvajanja Rolan Garosa, Vimbldona i olimpijskog zlata. Ako mu nekada nisu davane značajnije šanse za podizanje trojeja na Šatrijeu – to je bilo upravo prošle godine, kada je pokazao svoju istorijsku tenisku veličinu, pa su nadanja da Novak i sada zna šta treba da radi, i da to radi šampionski posvećeno i po standardima profesionalizma koje je sam promovisao i postavio. Da li je možda bilo uputnije da se šestostruki osvajač Rima povukao sa turnira posle ovog incidenta i time možda umanjio spekulacije o tome na kom nivou teniske, fizičke i mentalne pripremljenosti se trenutno nalazi – to ostaje pitanje svih pitanja, ali je sada ono deaktuelizovano u korist onoga što predstoji već za manje od 2 nedelje u Parizu.

Nadal je, za razliku od Novaka, čovek koji je u fizičkom smislu osetljiv kao fini porcelan, i iako ima puno razloga da mu se i dalje divimo – više je onih zbog kojih se brinemo da ga možda i poslednji put gledamo kao takmičara na nekom teniskom turniru. Svi pravi ljubitelji sporta se u tom smislu nadaju da će njegov nastup u Parizu barem biti dostojanstven, a da li će posle njega uslediti oproštaj ili bilo šta drugo a mnogo manje verovatno – danas ama baš niko na planeti ne zna. Ovacije doživljene u Rimu već liče na video-kolaž iz karijernog dokumentarca o eri “velike trojke”, i ostaje da se vidi da li će sledeći kadrovi nastati već krajem maja na turniru čiju istoriju je dominantno obeležio sa rekordnih 14 osvojenih “Trofeja musketara”.

Do tada – ne menjajte kanal, jer nam najveća uzbuđenja u Rimu tek predstoje.

Kurir sport

Bonus video: