KURIR NA TENISKOM TURNIRU U RIMU: Komentar TRI VELIKA IMENA teniskog novinarstva na dešavanja u "večnom gradu"

Tri velika imena međunarodnog žurnalizma iz nacija koje su među najvažnijima u svetskom tenisu – Tumejni Karajol iz Gardijana (Velika Britanija), Frank Ramela iz L’ekipa (Francuska) i Ubaldo Skanjagata ispred italijanskog Ubitenisa bili su veoma zanimljivi ekskluzivni sagovornici za čitaoce Kurira u Rimu po više bitnih pitanja koja se tiču aktuelne teniske sezone. Šta misle o stanju Novaka Đokovića, kako gledaju na Masters u Rimu i predstojeći Grend Slem u Parizu – čitamo u narednim redovima.

„Da li smo u posmatranju Novaka možda podcenili važnost promena u njegovom timu?

„Nije bilo moguće ne primetiti određene promene kod Novaka po prekidu saradnje sa Goranom Ivaniševićem i nekim članovima prethodnog tima, i moguće je da on posmatra ovaj period kao početak jedne nove faze svoje karijere i posle svega što je osvojo prošle godine. Novak je kroz godine sarađivao sa brojnim stručnjacima i lično mislim da je u stanju da pobeđuje bez previše uticaja toga ko se nalazi na njegovoj klupi, iako je činjenica da su mnogi važni ljudi otišli – kao i da su i dalje tu još neki koji mu puno znače. Ponavljam to da će narednih mesec dana pružiti odgovore na mnoga pitanja, pa i to koliko su poslednje personalne promene uticale na njega“, kaže Britanac. „Incident koji se desio u Rimu je neočekivano uneo faktor zabune u nešto što smo očekivali da bude proces povratka u formu i ritam takmičenja. Čudi me da odmah nije uradio detaljnija ispitivanja, jer je to sada standardna praksa u svim sportovima – kao i to kako se ponašao na terenu protiv Tabila, jer ga takvog verovatno nikada nismo videli. Nadamo se da će novopridošle informacije, koje su nam bile potrebne proteklih dana, pružiti sigurnost i ohrabrenje Novaku da nastavi sa radom“, zaključuje vodeći teniski komentator Gardijana.

Frank Ramela slovi za jednog od najbližih i najcenjenijih kolega iz međunarodnih medija Novaku Đokoviću, ekspert sa kim je održao onaj čuveni intervju u decembru 2021. pre sudbonosnog odlaska u Melburn i koji je i zbog toga kako se poneo u toj situaciji stekao još veće poštovanje u struci kao i među poklonicima našeg asa. Ovoga puta smo malo više pričali o važnosti zbivanja na turniru u Rimu i očekivanjima pred Rolan Garos – što se (in)direktno odnosi i na samog Đokovića:

„Naredni Rolan Garos mi se čini mnogo neizvesnijim u pogledu mogućih pobednika nego li što je bio slučaj čak prethodnih nekoliko decenija,“počinje Ramela, i elaborira taj stav:“Pored apsolutnog favorita u liku i delu Rafaela Nadala, koji je toliko puta osvajao taj turnir kada ga je igrao, imali smo i Novaka kao nekog ko je takođe mogao da bude jak izbor za mogućeg pobednika. Za razliku od tih vremena kada smo dolazili skoro na već napisani scenario događaja, mi danas nemamo ama baš nikoga koga bismo mogli da izdvojimo kao favorita za osvajanje Kupa Musketara. Danas kada ne znamo u kojoj su formi i fizičkom stanju kako bismo mogli da izvedemo neke prognoze, jedino što mogu reći je da vlada potpuna neizvesnost. Prošle godine smo svi bili opčineni Alkarazom, a onda videli da stvari ipak nisu tako lake jer mogu da nastupe povrede, mentalne barijere. Siner je igrač o kome celi teniski svet priča od početka ove godine, ali su sada šanse da on čak i nastupi veoma male jer nije fizički spreman. Kad se sve što je trenutno na delu uzme u obzir, vlada potpuna neizvesnost...“

Da li bi povrede mogle biti jedan od odlučujućih faktora za tok turnira u Parizu?

„Uvek se pitamo da li su povrede slučajnost ili posledica izuzetnih napora i zahteva teniske sezone, i ako Siner ne bude igrao – ta debata će još više uzeti maha. Ipak, faktor povreda ne vidim kao odlučujući za ishod Rolan Garosa, ali ne isključujem da će njihova pojava uticati na tok turnira – barem ne ništa više nego što je do sada bio slučaj. Umesto toga, smatram da će ono po čemu ovaj Rolan Garos biti drugačiji od ostalih je to što svaki bolji igrač sada veruje da upravo on može da bude pobednik. Čuli smo Ruda u Monte Karlu koji je – i pored uzastopnih poraza od Novaka – tada verovao po prvi put da može da ga dobije (ako je to pošlo za rukom Nardiju i drugima) i to učinio. Moći pomisliti i izjaviti tako nešto sada predstavlja ogroman faktor promene u teniskom svetu, i videćemo šta će se odigrati u takvom ambijentu. Kada ste se pre suočili sa Nadalom na Rolan Garosu nije bilo puno toga što ste mogli da uradite (sa izuzetkom Novaka), a sada nema razloga da ne verujete da i njega možete da pobedite. Siguran sam da o osvajanju Rolan Garosa kao realnoj mogućnosti po prvi put sada razmišljaju Rud, Cicipas, Zverev i drugi – i činjenica da su drugi igrači pobeđivali nekadašnje apsolutne favorite utiče na to da i oni u sebi razviju pobednički osećaj i verovanje da je to moguće“, kaže perjanica teniskog novinarstva L’Ekipa.

„Ono što u Rimu vidimo u igri Cicipasa svakako navodi na pomisao da bi ovo mogao da bude „njegov“ Rolan Garos, ali i po kontinuitetu nivoa tenisa prikazanom na „standardnim“ turnirima na šljaci u Monte Karlu i Barseloni, od kojih se Madrid razlikuje jer se igra na drugačijoj nadmorskoj visini. Zverev je ovde takođe demonstrirao dominaciju u igri, a sigurno će biti u stanju da prizove svoje sjajne nastupe iz godine kada je „imao“ Nadala, ali onda morao da preda zbog povrede. I naravno, iako do sada nije bio na svom nivou, uvek ću smatrati da je Novak Đoković jedan od favorita da ponovo osvoji Otvoreno prvenstvo Francuske – jer se kod takvog asa to osećanje ne gubi, a samim time i prepoznavanje svega toga šta bi trebao da uradi da bi došao do konačnog trijumfa“, naglašava Ramela.

Osnivač uticajne globalne teniske medijske platorme „Ubitennis“ Ubaldo Skanjagata je doajen ove profesije, i autoritet koji kroz decenije svog rada ne preza od toga da otvoreno i argumentovano komentariše sva zbivanja u „belom sportu“. Razgovor smo počeli sa molbom da nam prokomentariše zbivanja na Mastersu u Rimu – na terenu i oko njega. „Ovo je bilo drugo izdanje Mastersa u novom, produženom formatu i ne mogu da kažem da je bilo previše uspešno. Možda je jedan od razloga za to činjenica da ni jedan Italijan nije uspeo da se plasira u najboljih 16, što se samo dva puta desilo od godine 2000. Uz to, izostanak Sinera i Beretinija – kao i predaja Musetija posle tek jednog odigranog seta stvorila je veliko razočarenje među domaćom publikom koja je imala velika očekivanja od tri naša najbolje plasirana igrača. U načelu sam dosta skeptičan u pogledu onoga što ovaj format turnira pruža, o čemu su dosta pričali i igrači ali i komentatori na društvenim mrežama. U drugoj nedelji imamo dane u kojima se odigrava samo po jedan meč iz muškog ili ženskog singla uz dubl po dnevnoj ili noćnoj sesiji, i ono što može da se desi je da su oba meča kratka – što nikako ne doprinosi zadovoljstvu publike posle veoma skupo plaćenih karata – koje su ovde skuplje nego u Monte Karlu ili Madridu. Takođe, Italijanska teniska i padel federacija je prodala previše pasova za ulazak u kompleks, verovatno mnogo više nego što je trebalo, pa je i zbog toga veći deo publike nezadovoljan jer nije mogao da pristupi ni manjim terenima, a kamoli otvorenom stadionu „Pjetranđeli“. Ukratko, Federacija bi trebala više da radi na promociji tenisa i stvaranju uslova za istinsko zadovoljstvo publike nego da se bavi zaradom, jer publiku treba posmatrati na isti način kao klijente kako bi se ona vratila i sledeće godine“, sa pravom ističe „gospodin Not too bad“. „Dobro je poznato da svi promoteri turnira nastoje da što ranije prodaju što više karata, i da je potpuno nemoguće predvideti koga ćete moći da gledate. Ono što u ovom sistemu može da se desi je da imate priliku da gledate igrače ili igračice samo iz jednog dela žreba, što bi za posledicu moglo da ima ustručavanje ili mnogo pažljviji pristup ranoj kupovini karata, što ugrožava budžetiranje produkcije turnira. Kada se na to ove godine doda odsustvo brojnih igrača, povlačenje sa turnira usled povreda i loši nastupi Nadala i Đokovića – to značajno umanjuje užitak praćenja ovakvog turnira. Ono što je takođe tekovina dominacije „velike četvorke“ je da svi igrači „srednje generacije“ – Cicipas, Zverev, Medvedev, Rubljov, Rud i ostali – zbog toga nisu dostigli status mega-zvezda, pa većina publike i nije nešto preterano oduševljena ili razočarana kada oni pobeđuju ili gube jer se ne poistovećuju sa njima ni izbliza koliko je to bio slučaj sa Novakom, Rafom, Rodžerom ili Endijem. Zbog toga i nema nekog preteranog oduševljenja ako Hurkač, Pol ili Đari uđu u polufinale – a da je pritom jedini član top 10 selekcije u završnici turnira Zverev“, dodaje Italijan. Upitali smo Skanjagatu da nam prokomentariše Novakov nastup i pojavu u Rimu, kao i mogući razvoj situacije u narednim nedeljama posle do sada izuzetno razočaravajuće aktuelne sezone, gde on naglašava sledeće:

„Veoma teško je shvatiti i interpretirati sve što se sa Novakom dešava trenutno i ove godine. Bilo bi normalno očekivati od igrača koji se bliži kraju karijere da će želeti da ostane sa svojim pouzdanim timom – kao što je to bio slučaj sa Federerom i Ljubičićem, odnosno sada sa Nadalom i Mojom na njihovom čelu. Po meni je bilo potpuno neočekivan razlaz Novaka sa Ivaniševićem i Panikijem. Istovremeno, ako je ceo teniski svet imao ubeđenje da je Novakova mentalna snaga i potpuna posvećenost tenisu – da o njemu sanja, da se budi sa njim, da misli o njemu, da jede u skladu sa potrebama tenisa – sada preovladava osećaj da tenis više nije njegov prioritet. Čini nam se možda i da mu više nije prioritet da bude broj jedan na svetu, u nastupima se ne vidi onaj nivo posvećenosti koji ga je karakterisao svih ovih godina“, kaže Ubaldo, i nastavlja:

„U Rimu ne da nije igrao svoj najbolji tenis, nego kao da se nije ni posebno trudio da ga igra. Da li je tome i u kojoj meri „kumovao“ incident sa termosom ili ne, to zaista ne mogu reći jer ionako nismo imali previše informacija o tome, ali ono što je sigurno je da igrač koji je nastupio protiv Tabila nije bio Novak već - u najboljem slučaju – njegov rođak. Veoma je teško predvideti šta trenutno ima na umu, i potvrda toga je naprasna odluka od jutros da će učestvovati na turniru u Ženevi, što je bilo teško zamislivo. Sigurno mu je jasno da do Rolan Garosa mora da ima više takmičarskih mečeva, ali zašto se onda nije više potrudio u meču protiv Tabila, da to ostvari na Mastersu u Rimu? Činjenica je da je Tabilo odigrao prvi set izvrsno, upravo kao protiv Zvereva u polufinalu, ali je i Zverev pokazao da kako se asovi vraćaju u mečevima protiv takvih inspirisanih protivnika – a tek kako bi to onda mogao Đoković? Umesto toga je Novak odservirao duplu grešku na odlučujući poen u meču, zatim i da tako izgubi svoj prvi servis-gem početkom drugog seta a po izgubljenom prvom – pa ne treba kriviti nikoga kome se tada činilo da Novaka nije previše stalo za tu priliku, za taj meč ili turnir. To zaista nismo imali prilike da doživimo sa Novakom pre. Uobičajeno bismo videli Novaka u besnom stanju ako ne igra dobro, ali i njegov stručni tim – u nastojanju da ga motiviše, protrese, probudi, motiviše. To zapravo skoro nismo viđali tokom cele godine, a u Rimu se u to stanje uklopio i njegov „boks“. Novaka pratim od njegove 18. godine, i meni je to potpuno neverovatno za doživeti. Za razliku od njega, Nadal se sekirao i trudio da podigne igru u Rimu iako mu ništa nije polazilo za rukom i što nije mogao da bude konkurentniji. Novak je odavao utisak kao da ga nije briga šta se dešava na terenu; išao je bez plana na mrežu, nije tapkao lopticu za njega uobičajenih 13 do 17 puta u pripremi da ubaci servis - što je deo njegove pobedničke rutine fokusiranja i koncentracije. Jednom čak i servirao i bez tapkanja, zamislite, a u najvećem broju slučajeva tek nekoliko puta, što za njega nije uobičajeno niti dovoljno da ostvari željeni cilj. Posebna snaga Đokovića uvek je bio njegov čvrst um, a ovde je izgledalo da nije mario za koncentraciju. Ne možete tako da igrate, da se takmičite, da pobeđujete...“ potvrđuje njegove nedavne oštre komentare osnivač i glavni urednik Ubitenisa. Ovogodišnji Rolan Garos će po svim najavama biti jedan od najotvorenijih da pozdravi novog šampiona u konkurenciji muškog singla ove godine, pa je bilo zanimljivo proći kroz razloge za ovu ocenu. „Novak je braneći šampion u Parizu i brani 2000 bodova, i iako možda ne odaje utisak da mu je previše važno da brani poene – svakako mu je važno da osvaja Slemove. Lično mislim da njemu na kraju dana možda neće previše značiti da li će osvojiti 24, 25 ili 26 Slemova – jer lako može da se desi da taj rekord ostane netaknut narednih 10 godina, ili čak zauvek. Ali kad se uzme u obzir da Nadal trenutno ne izgleda spremno za najveće takmičarske izazove, to stanje bi trebalo da favorizuje Novaka. Tome ide u prilog i pretpostavljeno stanje povrede Sinera i verovatno Alkaraza, gde se od nijh trenutno ne očekuje da bi mogli da budu u željenoj formi do početka Otvorenog prvenstva Francuske“, kaže on, a onda nam otkriva veoma važnu vest: „Iako sam bio pod utiskom da su šanse da Siner nastupi u Parizu sve manje, ono što me je prenulo je vest da je Daren Kejhil iznenada doputovao čai iz Australije u Evropu i pridružio se Janiku. Bilo bi neozbiljno da Siner zamoli Kejhila da doputuje u Evropu a da pritom ne želi ili čak nije siguran da bi igrao u Parizu. Doktori će uvek biti rezervisani u pogledu takvih odluka, koje na kraju dana konačno donosi sam igrač, i zbog toga sada mislim da je ovo jasan znak da Janik želi da se takmiči tamo“, prenosi nam Ubaldo, i vraća se na ocene nastupa u Rimu a u vezi Pariza:

„Nismo oduševljeni nastupima Cicipasa ovde, kao ni Ruda, Frica – gde je možda Zverev najviše pokazao, ali se takođe danas dosta mučio protiv Tabila, igrača koji je tek 32. na svetu, rekavši da mi je ovaj meč bio najteži na ovom turniru. Ako se sve to uzme u obzir, Novak bi čak i sa 85% svoje igre bio favorit i u stanju da osvoji Rolan Garos – jer mislim da je skoro nemoguće da posle ovakve godine bude stoprocentan u pripremi i nastupima. Ne vidim da je niti jedan njegov protivnik u takvoj formi da Novak ne bi mogao da ga pobedi, ali bi pre toga trebao sebe da ubedi da mora da se trudi i bori. Novak bi trebao da veruje u sebe, ali ne do te mere da misli da bez truda i napora može da pobeđuje – jer je nekoliko puta u karijeri umeo da bude i pomalo arogantan u verovanju da će biti bolji od drugoga ma kako god igrao. Morao bi da bude malo više skroman, malo manje tvrdoglav – i to mu svakako želim pred Rolan Garos“, zaključuje na ovim važnim „notama“ Ubaldo Skanjatata ovaj jedinstveni „triptih“ asova novinarskog pera koji praćenje tenisa širom sveta čine posebnim iskustvom za sve njegove poklonike.

(Vuk Brajović)