OLGA OBJASNILA SUZE POSLE ISTORIJSKOG USPEHA U PARIZU: Stres me je iscrpio, želela sam da upijem taj momenat ponosa i sreće...

Olga Danilović je ostvarila najveći uspeh srpskog ženskog tenisa na Rolan Garosu posle njenih slavnih prethodnica Ane Ivanović (četvrtfinale 2005, finale 2007, titula 2008 i polufinale 2015) i Jelene Janković (polufinala 2007, 2008 i 2010) i plasmanom u četvrto kolo skrenula pažnju teniskog sveta na sebe i na najvećoj takmičarskoj sceni.

“Tejp na kolenu je novi trend koji mi malo pomaže u problemima tu, ublažava bol. Što se taj-brejka tiče, posle toliko sati provedenih na terenu ne mislite više niočemu već samo o narednom poenu I to je urodilo plodom”, odgovara na ovo neugodno pitanje ona.

Rekli ste da svaka pobeda ima svoju istoriju, pa šta je prethodilo ovoj danas?

"Juče sam kasno završila meč i oporavak, i kad sam videla za koliko sati mi je zakazan današnji meč - znala sam da moram da se saberem koliko god je moguće i da se naspavam što više. Zbog ovakvih mečeva i ovakvih trenutaka igram i treniram, a to što se u tenisu ponekad I pati - to je deo ovog sporta”, prenosi nam pobednica današnjeg trilera.

Šta je najvažniji savet vašeg trenera pred ovakve mečeve – ili inače?

“Ono što posebno cenim iz saveta mog trenera je da kaže da je najvažnije osvojiti poslednji poen, i time se vodim. Juće sam želela da se što pre opravim jer sam završila meč u 1830 i saznala da moram da igram prvi meč ujutru. Ponosna sam što sam održala nivo igre i protiv veoma jake protivnice. Najvažnije je bilo imati veru u sebe, i odigrala sam nekoliko poena baš da bih to utvrdila u sebi,” objašnjava Olga.

Iako je juče rekla da je dovoljan broj puta odgovarala na pitanju o odnosa sa Novakom, isto je ponovo stiglo danas:

“Novak je naš ponos I najbolji svih vremena, ponosan što predstavlja našu zemlju, rado pomaže našim igračima svojim znanjem I iskustvom iz dana u dan I nastojim da to cenim što više. Uživala sam u igranju dubla sa njim na Junajted Kupu pošto je to bila moja ogromna želja, a još lepša uspomena na to je što smo pobedili. Ono što vidimo od njega na terenu je ono što nam prenosi, spontano i jasno – borite se do kraja,” naglašava Olga.

Šta su za nju značile suze na kraju meča?

“To su bile suze olakšanja I sreće. Igrale smo 3h 8m i neće vam biti dobro samo da sedite toliko dugo u jednom mestu. Biti u takvom stresu toliko dugo vas iscrpi, I to je bilo veliko olakšanje koje sam sebi dozvolila, sebi lično, i to se nije odnosilo ni na koga drugog. Borila sam se za svaki udarac koj sam mogla, i želela sam da upijem taj momenat ponosa i uživam u pobedi jer to juče nisam mogla. “

“Volim šljaku, rođena sam na šljaci u teniskom smislu, volim duge poene I kreativnost na terenu. Uživam u tome u Parizu – ali tačne razloge za to ne znam I ne želim da ih znam. Svaki meč je blagoslov na ovom nivou takmičenja. Šljaka mi odgovara i tu se osećam najprigodinje, a pogotovo je važno da prija i mom kolenu”, ističe naša teniserka.

Šta joj je prolazilo kroz glavu između suza I oduševljenja na kraju meča?

“Radost mi je prolazila kroz glavu, momenat ponosa na sebe – jer ono što sam danas izvukla je meni neobjašnjivo. Nešto u vama te vuče da samo ideš dalje, da ne daš ni jedan poen. Isplatio se trud I rad na ovom meču, i nisam se predavala ni u jednom momentu jer to je najgore sto možeš sebi da uradiš u sportu.”

Kako je Olga provela svoje slobodno vreme posle meča juče?

“Na slemovima dani idu jako brzo, iako ih u Parizu kiša malo usporava, i uglavnom se trudiš da si stalno angažovana, u nekom pokretu. Provela sam vreme sa svojim timom, trenerom, igrali smo pasijans, večerali – ali ne i pričali o tenisu. Tenisa ionako imamo svi preko glave. Trudim se da sve na kraju takvog dana bude što normalnije, da se čujem sa voljenima, odgovorim na puno lepih poruka koje sam dobila i što pre da ostavim telefon, odgledam seriju i idem na spavanje”, objašnjava ona.

Da li u momentima najviših izazova prorade sećanja na nešto što pamti iz svog detinjstva odrastanja u sportskoj porodici kao dodatni podstrek, motiv?

“Kad god igraš uvek znaš ko je uvek tu iza tebe, da nisam nikad sama na tom terenu I to mi daje dodatni motiv. Nemam te vrste jasnih sećanja, možda tek u podsvesti, i sebi govorim samo da igram. Ne pitam se ni da li sam umorna, ni da li me nešto boli - već se motivišem samo da nastavim da igram. Posle meča se čujem sa mamom, tatom, voljenima – i sve onda postaje još lepše, draže i emotivije”, odgovara Olga.

Naredna protivnica bi mogla da bude ponovo Marketa Vondrušova, ili Francuskinja Pake… Sa pobedom nad Vekićevom je došla do ranga #107, ali bi uspeh u narednom kolu već možda doveo i do plasmana na 80. mesto…

“To lepo zvuči ali me toliko ne zanima u ovom trenutku. Kada igrate dobro, dobro se osećate i uđete u ritam mečeva ne mislite o tome gde to može da vas dovede”, kratko odgovara Olga, i nastavlja o izazovu sledećeg meča: “Igrala sam u januaru protiv Vondrušove na tvrdoj podlozi Junajted Kupa u Australiji, izgubila u trećem setu ali sam bila zadovoljna svojom igrom. Ona je osvajačica Slema, pametna igračica koja menja ritam i nikada ne znate šta da očekujete od nje, hrabra je i ne boji se ničega. To što je takođe levoruka igračica kao ja mi ne predstavlja nikakvu posebnu okolnost, jer sam ovde u prvom kolu igrala protiv Trevisan koja je takođe levoruka. Pripremiću se najbolje što mogu za taj meč, ali prvo dobro odmoriti i uživati zbirno u obe poslednje pobede jer posle prve to nisam mogla da uradim”, jasna je Danilovićeva.

I za kraj – da li joj je momenat kada je stala pred publiku bio najlepši u karijeri do sada?

“Sigurno je bio jedan od najlepših momenata u mojoj teniskoj karijeri. Za takve momente se radi, trenira i bori za pobede, a pogotovo kada se to desi na ovako lepom stadionu kao što je Simon Matje. Rekla bih da je ovo bio sigurno jedan od 3 najlepša doživljaja u životu”, zaključuje naša nova teniska Grend Slem heroina Olga Danilović.

Da je zdravlja – i biće još puno ovakvih momenata za nju i za nas!

Vuk Brajović / Kurir sport