NIKAD NE POTCENJUJ SRCE ŠAMPIONA! Detaljna analiza MEČA ZA PAMĆENJE: Novakova šampionska aura sija večnim sjajem!

Specijalni izveštač Kurira sa Rolan Garosa - Vuk Brajović

Novak je čudo, i kada ostvari nešto ovako – pitamo se da li tim čudima ima kraja, ponosni na to što smo njegovi savremenici i sunarodnici.

Sve tokom ove rezultatski mučne godine slutilo je na nešto loše u periodu koji je Novak odredio da bi trebalo da bude najvažniji u njegovoj poznoj karijeri, takmičarske izazove koji bi ako pozitivno razrešeni trebali da predstavljaju konačni izraz Novakove sportske i ljudske istorijske dimenzije i misije. Od nekih tada doživljenih poraza čudniji je bivao samo Novak, na momente neprepoznatljiv na terenu i nedostajući u završnicama turnira koje je toliko puta osvajao. Ipak, za razliku od 2016. kada se od njega moglo čuti da mu “tenis nije jedina ili najvažnija stvar na svetu”, u ovoj se uprkos svemu moglo čuti da su njegovi planovi “i dalje aktivni, i da namerava da prikaže svoju najbolju formu na Rolan Garosu, Vimbldonu i Olimpijskim igrama”.

I zamislite, rečima takvog jedistvenog sportskog asa se sve manje verovalo.

“Moja životna priča je da se zainatim kad me svi otpisuju. To me dodatno motiviše, a toliko puta sam u karijeri pokazao od čega sam satkan”, rekao nam je Novak u odgovoru na pitanje da li je svestan da se tako mislilo o njegovim rečima. Upravo to je bila Novakova alhemija na delu, nalet nečega nedoživljenog i na momente neverovatnog koji je sve koji su pratili ovaj meč držao zakucane za ekran ili stolice i koji bi i posle četiri sata i dvadeset devet minuta trajanja meča bez pogovora masovno krenuli sa Novakom na tu slavljeničku žurku koju je on u razgovoru sa oduševljenim dvostrukim finalistom ovog turnira Aleksom Korečom spomenuo.

Novak je u ovom meču vaskrsnuo na više načina. Prvi je bio tenisko-taktički, jer je do početka četvrtog seta potpao pod odlično primenjenu strategiju “suženog terena” skoro bezgrešnog Musetija, koji ga je izvlačio van osnovne linije a onda vlažne i otežane lopte plasirao pored rastresenog Novaka kao projektile koji bi razorili svačiju koncepciju igre i želju za daljom borbom. Italijan je briljirao u svim segmentima, vispreno rešavao svaku situaciju iz koje je Novak nastojao da učini njegovu igru aktuelnom, konkurentnom i zakači se za kometu Lorencove igre pre nego što napusti orbitu. Početkom četvrtog seta naš as napokon prestaje da srlja po “ničijoj zemlji” i od sebe čini laku metu, zauzima odvažno svoju poziciju na osnovnoj liniji sa koje kreće da “bljuje vatru” u svim pravcima koji vode ka delu terena Musetija, podiže koncentraciju i svodi greške na minimum, i uspostavlja furiozan tempo povratka u meč koji će u poslednjih 12 gemova do tada dominantnom protivniku dozvoliti samo 3.

Drugi je bio energetski – gde nam se činilo da je Museti u strahovitom tempu i raznovrsnoj dinamici igre koja je otvorila sve moguće uglove iznurio Novaka do krajnjih granica, da bi nošen možda i poslednjim apelom publike da se izdigne iz muka doživeo potpunu regeneraciju do te mere da je prosto bilo nezamislivo da gledamo istog igrača u četvrtom satu najkasnije završenog meča u istoriji Rolan Garosa. Đoković je bivao neumoran, sveprisutan, snažan, eksplozivan, okretan, brz i energičan, vispren i kreativan – u sopstvenoj verziji teniskog supermena kakvim ćemo ga neizbrisivo pamtiti. Taj rekord koji zaista nismo priželjkivali da Novak doda svojoj kolekciji zamešateljstvo je neverovatnog odsustva smisla za sportsku etiku i dobrobit profesionalnih sportista od strane organizatora, kao i poštovanja za nastupe najvećeg svih vremena na turniru razorenom od neprestane monsunske kiše koja je obuzela Pariz u proteklih nedelju dana. I na taj način se potvrđuje da je koncept upravljanja profesionalnim tenisom u velikoj krizi pravca, identiteta i razvoja – uz sve njegove posebnosti i specifičnosti o kojima je sam Novak Đoković toliko puno pričao pre nego što je osnovao paralelnu organizaciju profesionalnih tenisera PTPA.

Treći je bio – rezultatski, jer je Museti izgradio izuzetan nivo samopouzdanja time što je posle gubitka prvog seta (kao i u Monte Karlu prošle godine) prvo uzeo Novaku drugi set u taj-brejku a onda nastavio sa demonstracijom impresivnog nivoa tenisa za naizgled fatalnih 6:2 u trećem setu protiv naizgled potpuno destabilizovanog Novaka. Okrenuti spomenutu kometu u potpuno drugom pravcu tek posle 4 gema odigranih posle briljantno dobijenih drugog i trećeg seta i posmatrati kako Novak leti od loptice do loptice, od vinera do vinera nešto je što se u perceptivnom smislu zaista graniči sa pravim čudom, a dobilo potvrdu u stvarnosti kroz senzacionalnih 6:0 u petom setu.

Ovom veličanstvenom pobedom Novak je povratio i status zvezde broj 1 aktuelnog Rolan Garosa i najvećeg favorita za njegovo osvajanje, jer je kroz nju pokazao čime je on sposoban da raspolaže kada to odluči. Uz dužno poštovanje, sve što su Siner, Alkaraz, Medvedev, Zverev i Rud do sada pokazali ni izbliza nije na nivou igre koju je Novak prikazao u trijumfu nad Musetijem. To je veoma prijatna uloga za Novaka, a unapred traumatična za njegove naredne protivnike koji najednom moraju da se suoče sa pojmom njegove nepobedivost i čeličnom voljom da se konačni uspeh ostvari uprkos svemu. Iako brine to što Novak ovog jutra sigurno neće leći pre 6 AM, sigurno će naći načina da iz ovog uspeha generiše dodatnu energiju i upari je sa časovima fizičkog oporavka i odmora koji će uslediti od sada pa do termina meča u ponedeljak. Ne bismo voleli da budemo u koži Serundola, Ruda, Frica – niti Zvereva i Medvedeva u susret sa ovakvim Novakom iz verzije za pola četiri ujutru koji na terenu orkestrira leteći spektakl tenisa u trideset sedmoj godini – jer su retko kada ili možda nikada videli išta slično sa druge strane mreže. Koliko će još godina imati čast da dele svlačionicu sa ovakvim Novakom, a “gorki ‘lebac” sa drugim kolegama – sada se zaista ne može ni pretpostaviti. Neka, neka – pričaće i oni sa divljenjem o tome kao što to i mi u ove rane jutarnje sate činimo.

Ako možda nekome do danas nije bilo jasno, Novak je u Parizu da odbrani svoju prošlogodišnju titulu i prvo mesto na ATP rang-listi, ali pre svega ono trajnije: šampionsku auru koja sija večnim sjajem.

“Da li je posao gotov? Posao nije gotov!” podseća nas Novak na citat njemu bliske preminule legende svetske košarke Kobija Brajanta. Mi to dobro znamo, koji smo i dalje uz njega za sve dobro i loše što taj posao sa sobom nosi već 21 godinu – kako bismo zajedno dosanjali sve što on nepokolebljivo nastavlja da stvara.

Hvala ti neizmerno na ovom nezaboravnom doživljaju i osećanju Nole, a već u ponedeljak – idemooo dalje!

Kurir sport