"I DALJE SAM ZARĐAO" Novak na konferenciji pričao o MANAMA u igri: Brzina i dalje nije tu, kasnim na lopte...

Ako je neko pomislio da je Novak Đoković završio težak posao današnjeg dana na terenu u pobedi u četiri seta nad inspirisanim Džejkobom Firnlijem, grdno se prevario. Konferencija za medije je na momente zvučala kao odbrana diplomskog na medicinskom fakultetu, što zaista ne bi trebalo više da se ponavlja – ali sumnjamo da će to biti slučaj.

Na pitanje da li je osećao dodatnu napetost kao povratnik na teren posle povrede, Novak objašnjava: “Ne, ali sam osetio da utiče na brzinu mog kretanja. Još nisam time zadovoljan, kasnim na loptice koje inače hvatam na vreme. To će se popravljati kroz mečeve, pa što budem duže ostao u turniru – smatram da će šanse na napredak biti veće. U ranijim rundama ima malo “rđe” pri kretnjama, i to sam danas osetio. Ipak, nemam bojazan da ću ponovo povrediti koleno. Nemam ni vremena ni energije da se bavim tom temom, i mislim da je to besciljno. Ne bih bio tu sa svojim timom da ne verujemo da mogu da se takmičim na ovom nivou”, jasan je on.

Šta biste rekli o vašem narednom protivniku, sa kojim ste igrali u Melburnu januara ove godine?

“Vidim da je pobedio u trileru od pet setova. Ima veliki servis, forhend, obožava da isprati servis forhendom. Imali smo odličan meč u Australiji, a vidim da je značajno popravio bekhend i kretanje – gde je malo zaostajao pre. Postaje kompletan igrač, a kao visok momak nema ustručavanja da završi poen na mreži. Ako bude dobro servirao, takav meč uopšte neće biti lak. Jedan od ključnih faktora uspeha u tom meču će biti koliko ću uspešno moći da čitam njegove servise, vratim lopticu u igru i nateram ga da “zaradi” poene. Sa moje strane, servis će biti podjednako važan. Očekujem veliki izazov, pa – da vidimo…” prenosi nam Novak.

Zamoljen da prenese svoja sećanja na prve susrete sa Endijem Marejem, i prokomentariše odnose sa igračima koje poznaje skoro ceo život (kao što je Monfis), Novak odgovara: “Prvi put sam sreo Endija sa 12 godina, I zaista se dugo poznajemo. Nismo nikada bili previđe bliski na turneji jer smo ipak rivali, ali smo gajili izuzetno međusobno poštovanje i delili svetlost pozornice godinama. Mislim da su nam rođendani na nedelju dana razlike, I da su nam trajektorije razvoja karijera veoma slične. Igrali smo neke neverovatne mečeve širom sveta, na svim Slemovima i finalima istih, što mislim da sam ponovio jedino još sa Rafom. On je definitivno jedan od trojice momaka – uz Rodžera i Rafu – koji je značajno uticao na formiranje moje karijere i razvoja kao teniskera. Ako je ovo danas (dubl sa bratom Džejmijem) bio njegov poslednji ovde, svakako mi je krivo da nije uspeo da stavi tačku na svoje nastupe na način na koji je želeo, u singlu. Igrajući uz svog brata je još emotivniji događaj nego inače – za njih, porodicu, turnir, pa i tenis uopšte. Želim mu apsolutno sve najbolje na oproštaju, ali ne bih bio iznenađen da nam se ponovo vrati jer je izuzetan takmičar koji može da predaje upornost I otpornost mlađim sportistima”, iskren i pun poštovanja za Mareja je on.

Pričali ste o tome da želite da podignete nivo svoje igre. Da li ćete gledati vaše prethodne mečeve kako biste zaključili šta i kako treba menjati, a da možda nije neophodno vezano za vaše koleno?

“Ja uvek ponovo gledam svoje mečeve, iako ne u punom trajanju već samo glavne delove I momente u kojima sam bio dobar ili suprotno kako bih to lično analizirao. Zatim se analiza vrši sa članovima mog tima i pravi plan za rad na treningu. Nivo igre ću svakako dizati kroz svaki sledeći meč, i što ih budem više igrao to ću biti komforniji da se krećem i dodajem brzinu, agilnost, mogućnost promene pravca i slobodu koja mi je potrebna. Bilo je dobrih momenata u prva dva meča, ali ipak nisam na onom pravom nivou. Na neki način je to očekivano za period posle operacije, gde telo nastoji da se prilagodi na okolnosti – a pogotovo kada je on bio tako kratak a igra se na klizavoj podlozi kao što je trava. Ponekad zaista morate da budete oprezni u pogledu toga kako se krećete. Srećom, ne osećam nikakve telesne bolove ali i dalje imam malo poteškoća u kretanju – što je podnošljivo i na čemu mogu da radim na dnevnoj osnovi. Ponavljam, sve će se to najbolje rešavati tokom mečeva, jer što više takvih situacija budem imao – bolje ću igrati i kretati se”, direktan je Đoković.

Kako vam se ponaša koleno iz dana u dan – na terenu i van njega?

“Kao što sam rekao, nisam osetio nikakav bol danas, dok sam u jednoj ili dve situacije u prvom meču registrovao bol – pa sam veoma srećan zbog toga. Tokom dana pauze nije bilo nikakvog nadimanja kolena, i to je super. Mišići oko kolena se skupljaju i šire više nego što je uobičajeno jer štite koleno, što je takođe normalno. Treba više raditi oko tih mišića, jer kada su angažovani – ne pružaju mi onu vrstu dinamične brzine i snage koja mi je potrebna. To je ipak sve normalan proces za ove uvodne dane, i to ću morati da prihvatim kao njegov deo – u nadi da ću uspeti da nadgradim svoje performanse i stanje u narednim danima”, završava “medicinski raport” najbolji igrač svih vremena.

(Vuk Brajović)