Specijalni izveštač Kurira iz Londona, Vuk Brajović
Tenis je jedinstven sport.
Iza ove tvrdnje bi mnogi dodali različite razloge, mišljenja i ocene – neretko zasnovane na nečemu bližem emotivnom.
Ali ono što ga čini takvim je nešto sasvim suprotno: igrač koji osvoji mentalnu snagu da dovoljno veruje u svoju pobedu to neretko može da ostvari čak i kada svi statistički parametri ukazuju na suprotno.
Jer, da nije tako, zar bi celi teniski svet uopšte razmatrao mogućnost da 37-godišnji teniski as, bez obzira na to što sada i što će verovatno još dugi niz godina važiti za “najvećeg svih vremena”, a koji je pre pet nedelja imao atroskopski zahvat na meniskusu kolena zbog kojeg je na najveći turnir u istoriji došao uz tek nekoliko sadržajnih dana provedenih na (betonskom) terenu – u finalu istog pobedi 21-godišnjeg branećeg šampiona koji puca od zdravlja i energije i koji ga je prvi (i jedini) put na ovoj podlozi pobedio upravo pri presedanu ovakvog istorijski važnog sučeljavanja prošle godine?
Novak Đoković je jedinstven teniser i po tome što nam je u toliko puno situacija kroz svoju karijeru omogućio da verujemo da je toliko toga moguće ostvariti, pa čak i ako pritom izustimo da je to nemoguće. Neuporediv životni užitak je moći sebi reći da niste bili u pravu a da trenutak kasnije možete da budete srećni zbog toga, a sinonim za to u životima mnogih od nas kojima je tenis neretko “najvažnija sporedna stvar na svetu” upravo je srpski as.
Kada smo kod “najvažnije sporedne stvari na svetu” i ovogodišnjeg finala Vimbldona – a pre nego što uronimo u stručniju analizu onoga čime će nas izuzetni sportski prijatelji i međusobni poštovaoci Novak i Karlos počastiti danas popodne u (još jednom) “meču decenije”, ima li nekog uz autora ovih redova ko misli da bi finale Evropskog prvenstva u fudbalu kroz koje možda najveći zaljubljenici u sport Španci danas očekuju “duplu krunu” iz Berlina – a uz London – moglo da stvori pritisak kod Karlosa da mora da ostvari obećanje naciji i da svoj doprinos tom veličanstvenom ostvarenju? Da fudbala nema, jasno je da bi velika većina u publici navijala za Alkaraza; kako ga ima, možda baš i ne bude tako, jer videsmo pre nekoliko dana u meču Đokovića i Popirina koliko se pratio svaki sekund meča “Albiona” po sa tenisom nevezanim uzdasima iz publike i reakciji samih igrača na terenu. Uz to, nije ni sam Karlos baš “dobro prošao” sa referencom za nedelju pri obraćanju publici posle Medvedeva – iako je on nesumljivo miljenik tamošnjih tribina, sa dobrim razlogom. Sa jedne travnate podloge na drugu, jedinstvenost finala ovog 137. izdanja najvažnijeg teniskog turnira na svetu mogla bi da se iskaže i kroz ove okolnosti, i to možda baš u korist verovatno boljeg fudbalera među ovom dvojicom tenisera – onome iz zemlje reprezentacije koja je u Nemačkoj postigla samo jedan gol.
Ako smo spektar motiva za formiranje željene mentalne slike obradili u prethodnim redovima – gde osim važnosti međusobnog rivalstva Novak ide ka ostvarenju istorijski rekordnog 25. Slema u obe konkurencije (Margaret Kort do sada najtrofejnija sa 24) i izjednačavanju Federerovih osvojenih 8 turnira u “Ol Ingland Klubu” a Karlos prvoj odbrani titule i svom četvrtom Slemu a da mu je tek dvadeset jedna godina – ključni teniski aspekti koje bismo istakli u vezi ovog meča bili bi: servis, ritern, brzina i adaptibilnost.
Bez pouzdanog prvog i preciznog drugog servisa u tenisu se nikada nisu mogli osvajati turniri, a to je posebno važno upravo danas i upravo na travi – gde aktuelna igra sve više ide u pravcu onoga što smo gledali od sedamdesetih do kraja devedesetih godina i prati važnost korišćenja brzine loptice zarad što bržeg osvajanja poena na najbržoj podlozi na turneji. Kako je krajem prethodnog veka izrazita uloga brzine činila praćenje tenisa monotonijim, čelnici turneje su promenili loptice (povećali ih, dodali im još filca, učinili ih težim) kako bi se razmene usporile i publici omogućilo da gledaju više razmena i zanimljivijih poena. Ali danas, uz nastupanje teniskihj super-atleta i unapređenje tehnologije izrade reketa i žica, let loptice se ponovo ubrzao, pa su čak i igrači poput Đokovića, Nadala, Mareja i svih koje više odlikuje stil igre sa osnovne linije (sa drugih podloga) koji su prednjačili u uništavanju tog travnatog dela terena iz kola u kolo stil igre servis-volej prigrlili proteklih godina kao važan element njihovog uspeha.
Ni Novak ni Karlos (a pogotovo naš as) neće moći da očekuju ništa od svoje igre u ovom meču osim ako ih servis ne bude služio (ili protivnik obilato častio greškama tokom barem dva seta), i to prvi u smislu redovnog ubacivanja – a drugi po preciznom plasmanu sa taktičkim elementom otvaranja terena za što bolje postavljanje pred razvoj igre koji bi trebao da dovede do (ponovo – što bržeg) osvajanja poena kroz (što kraće) razmene. Alkaraz je na ovom Vimbldonu ostvario 58 asova, 21 duple servis greške, procenat ubačenog prvog servisa od 64% a osvojenih poena na prvi servis od 74%, uspešnost osvojenog drugog servisa od 57% i čak 36 gemova osvojenih na servis protivnika, sa napomenom da od trećeg kola nije odigrao ni jedan meč u manje od 4 seta (kada se jedva izvukao protiv Tijafoa u pet).
Za razliku od njega, i uz jedan meč manje (zbog predaje De Minora u četvrtfinalu) Novak je ostvario 54 as servisa, ohrabrujućih 14 duplih servis grešaka, procenat od 67% ubačenih prvih servisa, 82% osvojenih poena na prvi servis a 60% na drugi i 20 osvojenih gemova na servis protivnika, uz napomenu da je najozbiljnije protivnike (Museti u polufinalu, Rune u četvrtom kolu) eliminisao u mečevima od tri seta, dok su Popirin u trećem i Firnli u drugom izazvali Novaka u periodu pažljivijeg kretanja po terenu sa ciljem adaptacije tela i kolena na turnirski nivo tenisa. Možda bi pretpostavljeni meč sa De Minorom ovu statistiku donekle promenio, ali je važno da je Novak u navedenim parametrima pokazao šampionski nivo konsistentnosti i fokusa, pametnog i strpljivog rasporeda atributa zarad efikasnosti i podizanje forme i nivoa igre što ga je činilo favoritom za osvajanje trofeja pred toliko velikih finala u dosadašnjoj karijeri. Ipak, ono što je ovde važno istaći je da će Novak protiv Karlosa biti suočen sa najvećim nivoom pritiska iz riterna na njegov servis u smislu snage, brzine i varijacije udaraca – i time biti izazvan da bude još bolji nego što je bio do sada kako bi mogao da vodi igru i sprovodi strategiju u željenom pravcu.
Iako je Novaku u finalu pripao možda neznatno slabiji riterner od dvojice članova nove velike četvorke (misleći pritom na Sinera), Alkaraz je u tom registru izuzetan teniser, koji je bukvalno deprimirao Medvedeva neverovatnim direktnim vinerima iz svih udaraca koji su stizali kao odgovor na najbolje što je Rus umeo da “baci na njega” u tim prilikama. U tom smislu bi Novakov meč sa inače odličnim Musetijem mogao da se poredi sa pregledavanjem “usporenog snimka” jer brzina nogu koju Alkaraz može da generiše pri riternu i razmenama kroz igru je neuporedivo veća nego li kod Italijana, što mu omogućava da kreira više uglova za odigravanje celog niza raznovrsnih udaraca iz njegovog prebogatog spektra istih i primeni intenzitet udarca na lopticu kao retko ko na turneji danas. Kada to kažemo za protivnika najboljeg riternera u istoriji tenisa, onda je jasno koliko će ovaj segment igre biti važan za konačnu pobedu – jer se njime remeti serverski ritam, umanjuje mogućnost ostvarenja brzih poena iz terena, potiskuje protivnik u pasivniju poziciju što više iza osnovne linije, remeti željeni tempo odigravanja poena i strateške zamisli i server primorava na razmišljanje i adaptaciju prema tranzicionoj igri, što je veoma nepoželjno - a naročito za mlade i poletne igrače poput Alkaraza, što njegovu tenisku zrelost stavlja na veliki ispit.
Brzina kretanja koja svakako odlučujuće utiče i na mogućnost povećanja brzine udarca bi mogla da bude aspekt koji bi “prelomio” ovaj meč. Novak će nastojati da, zahvaljujući neverovatnom iskustvu, Alkaraza drži što više “u terenu”, da mu ne šalje loptice koje bi Španac mogao precizno da ubrza i krene da otvara rupe u Novakovoj poziciji, da ga što više vraća na početni položaj i proba da eksploatiše njegov bekhend kao manje opasnu stranu i – po osećaju – “izaziva” na greške na forhendu, što je izuzetno uspešno činio u onom legendarnom polufinalu Rolan Garosa prošle godine. Ono što treba znati je da je – kao i (nekada) Novak – Karlos neverovatan “kaunter-pančer” (odnosno kontra-udarač) koji za tili čas malo lošije osmišljenu ili izvedenu ofanzivu protivnika može da ugasi sjajnim pasing – šotom iz svih uglova, ali i briljantnim lobom koji bi (i dalje ne baš toliko dobrom smečeru kao što je Novak) mogao da stvara realne probleme kroz meč i u važnim poenima za prevagu u njemu. A ako se, ne daj Bože, Alkarazu sporijim ili kraćim loptama omogući dovoljno vremena da otvori udarac kojim će sa osnovne linije bombardovati paralelu ili dijagonalu ili iz terena ostvari rezantne vinere (najčešće iz dijagonala) tu neće imati šta puno da se više gleda i priča. Pri visini od 1m 83cm i neverovatnoj fizičkog snazi i elastičnosti Alkaraz je “živa bomba” koja raznosi sve pred sobom ako u tim okolnostima uđe u ritam i podigne samopouzdanje do vrhunca, pa će Novak morati da ga učini “sumnjičavim” u pogledu odluke za naredni udarac, da ga tera van pozicija iz kojih bi mogao da ostvari jasnu prednost, da ga primorava da previše razmišlja o tome šta i kako valja odigrati sledeći udarac, da se stalno adaptira i time ulazi u Novakov ritam i strateške planove – i pravi greške koje će ga sve više remetiti. Ne treba isključiti I mogućnost da Novak na momente (a pogotovo na početku) proba i sam da odigra hiper-brzo kao faktor iznenađenja ili testiranja, ali će našem asu ovde glavni zadatak biti da temeljito poremeti ritam i koncept igre Španca kako ne bi bio siguran da će mu snažni udarci biti pouzdani i precizni, odnosno da ih sve češće izvodi kao pokušaj da se izvadi iz nekih situacija a ne da njima stiče (nepovratnu) prednost.
Kada analiziramo temu adaptibilnosti, možda treba pogledati i “veliku sliku”: posle bolnog poraza ovde prošle godine, već neki nedelju kasnije u Sinsinatiju je Novak ponovo bio pred istim izazovom – poletnim, mladim, snažnim i brzim šampionom Alkarazom, po pretoplom danu na uzavrelom betonu. U jednom od najviše dragocenih mečeva za istoriju tenisa sa Mastersa u ovom veku, Novak je – izgubivši prvi set sa 7-5 i na granicama fizičkih mogućnosti, vođen instinktom za preživljavanje (bukvalno u ljudskom i teniskom smislu) i neverovatnom voljom i iskustvom – volšebno preokrenuo tok meča i kroz dva primerna taj-brejka narednih setova ostvario impozantnu pobedu kojom je reafirmisao svoju šampionsku veličinu. Posle toga, a u uslovima kada umalo nije bio eliminisan u grupnoj fazi Završnog Mastersa u Torinu (posle osvajanja Pariza sa stomačnim gripom) na terenu koji je bio “brz kao led” i time favorizovao mlađe učesnike, kroz jedan od njegovih najboljih mečeva ikada u dvoranskim uslovima Đoković bukvalno “razvaljuje” Alkaraza sa 6-3 6-2 pred konačno osvajanje turnira u revanšu Sineru za poraz u grupi. Dva puta preko puta Novaka stajao sjajni Alkaraz posle ikonične pobede nad njim na Centralnom terenu Vimbldona, i oba puta je Novak našao način ne samo da ga pobedi, već i mentalno potisne iz pozicije razmišljanja o dominaciji u njihovim odnosima. Ono što se najviše razlikuje danas od ta dva primera je Novakovo fizičko stanje posle operacije meniskusa, jer da bi mogao da izvede sve što zamisli kroz svoj Plan A igre – a u smislu adaptacije na protivnikovu i neki Plan B – morao bi da se oseća dovoljno snažnim, agilnim i istrajnim kroz meč koji bi mogao da se produži i na pet setova u reprizi prošlogodišnjeg. Posle jedne od najlošijih sezona Novaka Đokovića od 2007. naovamo, u njegovom prvom finalu, Novak protiv 16 godina mlađek Karlosa ima prednost od 3-2 u pobedama ali Španac ima osvojeni Rolan Garos i Masters u Indijan Velsu i izveštaj o savršenom zdravlju – pa se i dalje sve što figuira iz raporta o dosadašnjem i trenutnom stanju aspekata odnosa ove dvojice mega-asova mora uzeti sa rezervom – jer će oni i u ovom meču zajedno i jedan protiv drugog stvarati sve ispočetka.
Kratka dopuna na gorenavedene statističke podatke sadrži neke važne indikatore: Novak je osvojio 67% na riternu protivnikovog prvog servisa (Alkaraz 64%), Karlos 57% na riternu drugog (Novak 55%); Španac uspešniji u konverziji prilika za brejk (45% - Novak 35%) ali Srbini bolji u proporciji gemova osvojenih na riternu (75% - 68%). Kao što je i očekivano, Alkarazov najbrži servis iznosio je 217km/h a Novakov 204 km/h, ali je zanimljivo da je najduži poen koji je Alkaraz osvojio imao samo 1 udarac razmene više (27) od onog koji je Novak osvojio, što ohrabruje u smislu stanja Novakove fizičke izdržljivosti. Alkaraz je odigrao 8 mečeva više od Novaka ove godine, uz skor 26 pobeda i 6 poraza (po čemu su isti) te je godišnja statistika nešto drugačija i zanimljivija po tome što je Novak odservirao više asova (154 – 102), manje duplih (45 – 61) i imao bolji procenat uspešnosti pri prvom servisu (74% - 72%), dok su imali isti procenat u konverziji prilika za brejk (45%) a u ostalim parametrima Karlos bivao bolji za skoro zanemarljivih 2 – 3%. I ovde je moguće zaključiti samo jedno, a to je da je nemoguće bilo kome od ove dvojice asova pripisati neku jasnu prednost po bilo kom od analitičkih parametara teniske igre.
Kreiranje mogućih scenarija odvijanja meča na londonskih 20 stepeni celzijusa, uz blago prisustvo vetra i uz otvoren krov na Centralu (uglavnom prijatnim uslovima za igru) veoma je nezahvalna ali interesantna rabota iz ugla teniske analitike, koja se ovih dana krila iza plašta potpune neodređenosti kada su mnoga čuvena imena iz ove branše u pitanju. U jednom scenariju – ako Novak uzme prvi set, šanse da to ponovi u narednom bile bi barem 50%-50%, što se isto može reći i za slučaj da to za reketom pođe Alkarazu. Ako Novak uzme drugi, Alkaraz bi i dalje imao isti procenat šanse da se u meč vrati u trećem setu, a ako Alkaraz povede sa 2:0, Novakove šanse bi bile nešto manje (oko 40%) ali ne i isključene. U slučaju Novakvog vođstva od 2:1 šanse za Novakovu konačnu pobedu u četiri seta bile bi maksimalno 60% (bez obzira kojim rezultatom Novak uzeo prethodni set), a kada bi se Alkaraz našao u sličnoj poziciji – takoše slične u procentima (kao što je bio slučaj i prošle godine, i to uz mnogo umornijeg Novaka posle prva tri seta). Fizička snaga, adaptibilnost i iskustvo bili bi važni elementi koje bi igrač u zaostatku prizvao u momentu kada bi se borio za opstanak u meču – ali ne treba nikako zaboraviti i mogući negativni faktor grčeva ili povrede u četvrtom setu (ili potonjem petom) koji bi mogli dramatično da utiču na dalji tok meča. A ako bismo došli u situaciju da se u petom setu odlučuje osvajač jednog od najpoželjnijeg trofeja u istoriji sporta, mentalna snaga bi mogla da ima generatorski faktor za fizičku kako bi uopšte faktor iskustva i motiva mogli da ostvare svoj pun potencijal. Bez dovoljno snage spremne u rezervnim baterijama za konačni set teško je nadati se pozitivnom konačnom ishodu za bilo kog od dvojice učesnika ovog velikog finala, pa i do dolaska do te faze meča u kojoj bi (Novakovo neuporedivo veće) iskustvo presuđivalo. Novak će morati da izdrži sve udarce, uspone i padove i amplitude da bi onaj njegov šampionski spokoj I osećaj mogao da odigra najvažniju ulogu kao što je to bilo ovde protiv Federera 2019. i toliko puno puta pre. Ipak, Novak neće smeti da – kao što je tada bio slučaj – odigra “osrednji meč” i prikači se uz Alkaraza kako bi preživeo do petog – jer su šanse za tako nešto danas minimalne, već da bude optimalan u ispunjenju svoj plana igre i demonstrira da je vera u njegove mogućnosti i pri ovom od najvećih izazova – nenarušiva i neprikosnovena.
Jedna od najlepših izvođenja nadahnjujućeg “Marša na Drinu” u svojoj kompoziciji ističe violinu, koja je u improvizovanoj “reket – verziji” Novakovih ovde karakterističnih proslava pobede (posvećenih ćerki Tari, a kasnije i šire) dobila fokalnu ulogu u odnosima najvećeg svih vremena sa publikom i medijima u Londonu i širom sveta. U nadi da ćemo je ponovo videti za neki sat na travnjaku “hrama tenisa”, pozivamo vas da nam se sa ljubavlju za ovim sportom pridružite u ovom jedinstvenom užitku koji će nam Đoković I Alkaraz nesumnjivo prirediti ovog 14. jula.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
