Kada prvo kolo teniskog turnira po svom kvalitetu i broju neizvesnih mečeva više liči na treće ili četvrto kolo jednog Grend Slema ili Mastersa, to znači da je pred svetskim teniskim auditorijumom veoma neizvesno i naporno takmičenje u kome je skoro nemoguće dati neke postojanije prognoze pred njegov početak.
Ako možda neko na prvi pogled nije zadovoljan žrebom koji je dobio prvi nosilac turnira (po povlačenju Sinera) Novak Đoković, šta bi tek onda trebao da kaže njegov protivnik u drugom kolu, 14-struki osvajač Trofeja musketara Rafael Nadal – a posle eliminacije od finaliste Zvereva u prvom kolu Rolan Garosa i poraza u finalu Boštada od Borgesa prošle nedelje?
Za one koji bi želeli da pročitaju nešto u prvim redovima što će zapamtiti a da bi moglo da se obistini je da se drugom nosiocu i branećem šampionu sa ovogodišnjeg Rolan Garosa Alkarazu smeši finale, ako bude uspeo da se u olimpijskom selu i na terenu dovoljno fokusira na tenis usled milijardu zahteva za selfijima i druženjem koje dobija od sportista oba pola iz celog sveta – i preskoči pakleno četvrtfinale u kome bi mogao da ga čeka jedan od čak četvorice igrača – De Minor, Štruf, Mute ili Pol. Sve ostalo će, po svemu sudeći, morati da sačeka.
Metju Ebden je u žreb uleteo u poslednji čas, i kao mnogo ostvareniji dubler na sporoj podlozi predstavlja odličnog protivnika za zagrevanje trostrukom osvajaču najvećeg turnira na šljaci iz Srbije. Ako je Novakov hibridni koncept “treninga kroz odmor” u Crnoj Gori bio dovoljno sadržajan i uz servis ga budu dobro služili telo i noge za dobro kretanje i duže razmene, Australijanac ne bi trebao da bude prevelika pretnja za našeg asa u njihovom prvom meču ikada. A onda – i ako “kralj šljake” pobedi neugodnog ali nestalnog Fučoviča na početku – sledi 60. meč najvećeg rivaliteta u muškom tenisu, meč na koji smo sa velikom neizvesnošću čekali 2 godine i istovetno ga posmatramo kao možda i njihov poslednji u karijeri.
Dvadeset pobeda na šljaci od ukupno 29 na svim podlogama je ostvario Nadal protiv Đokovića, i to 8 na olimpijskim terenima Rolan Garosa. Iako je Novak za jednu pobedu uspešniji od Rafe – kao i u finalima Slemova (15-13), Nadal je bolji u mečevima na Mastersima (odnosno, u aktuelnom formatu na do dva dobijena seta) sa 11-7 (5-4 u finalima tzv. “mejdžorsa”). Ono što je takođe važno istaći iz istorijata njihovih dosadašnjih mečeva na dva dobijena seta na šljaci je da Španac pobeđivao 6 puta u Rimu (Novak – 3), dva puta u Madridu (Novak -1), da su obojica odneli po 2 pobede u Monte Karlu – ali da zato Nadal ima još 2 pobede na šljaci u tom formatu - sa Mastersa u Hamburgu i nesrećnog Dejvis Kupa u Bensdormu. Jedinu pobedu na Olimpijskim igrama takoše sebi pripisuje Nadal, kada je u polufinalu Pekinga pobedio Novaka sa 2:1, što jasno ukazuje na to da je “Bik iz Manakora” na ovoj podlozi i u ovom formatu do sada bio neuporedivo bolji protivnik.
Iako je Nadal uspeo ove godine da uđe u finale jednog turnira na šljaci (Boštad, prošle nedelje, poraz od Borgesa), Novak ima mnogo bolji skor od njih dvojice – sa 10 pobede i 3 poraza (Nadal 9-5), odigravši 30 meča uz 7 poraza naspram Nadalovih 17 uz isto toliko poraza. Da bi se bolje pripremio za šljaku Nadal je odustao od Vimbldona (Novak igrao finale 14. jula) ali se vratio iz Švedske pomešanih emocija posle poraza od apsolutnog statističkog autsajdera iz Portugala. Fama koja se stvorila oko od milošte nazvanog “Nadalkaraz” dubla sa osvajačem dva Slema iz ove sezone sigurno izuzetno pozitivno utiče na Rafu, ali su rane sa poslednjeg ovdašnjeg meča sa Zverevim (3:0 za Nemca) i osećanje samog Nadala da “više nije onaj stari” na mestu stare slave razlog za dodatno angažovanje njegovog tima da se narušeno zdravlje, potreban intenzitet igre i mentalna slika sinhronizuju do realnog optimuma u ovoj brzo razvijajućoj situaciji.
Novak je zasluženim, ali i srećnim i spretnim ulaskom u finale Vimbldona bio privilegovan time da nema izbora po pitanju igranja nekog pripremnog turnira pred olimpijadu, pa se u Crnoj Gori radilo na fizičkoj konsolidaciji, kondiciji, ojačavanju mentalnog faktora i pozitivnoj vizualizaciji onoga što predstoji – moguće i uz blagu anticipaciju mogućnosti da se upravo ovaj meč odigra i u ranoj fazi turnira (iako Nadal ima zaštićen rang). Mogući “Poslednji ples” dvojice mega-asova na Nadalovom Šatrijeu biće ogroman mentalni izazov za obojicu (osim ako Fučovič ili Ebden ne budu kreirali neko čudo), meč u koji ulaze sa velikim unutrašnjim preispitivanjima u pogledu fizičkog stanja, daljeg plasmana i ambicija na ovom turniru – ali i pitanja odnosnih na nastavak karijere. Ako se negde i očekivalo da bi upravo ovakav meč predstavljao i prelomnu tačku za njihove karijere – jer je prethodnih 59 neprikosnoveno uticalo na njihov nastanak i tok – činjenica da se on odigrava upravo na Olimpijskim igrama daje dodatnu istorijsku važnost najvećem sportskom događaju na svetu u vremenima koja su po mnogo čemu presudna za čovečanstvo i vrednosti na kojima se Igre zasnivaju. Da mečevi na dva dobijena seta mogu da budu klasici smo se uverili toliko puno puta (poslednji – finale Sinsinatija 2023 Đoković – Alkaraz), a da bi ovaj mogao da bude krajnje neizvestan govori nam tok velikog broja onih koji su Srbin i Španac igrali, gde je često jedan ili drugi izjednačavao početnu prednost protivnika u setovima. I pored toga, čini nam se da će ovoga puta Nadalova strategija biti usmerena na dobijanju meča u 2 seta, agresivnom stilu od samog početka i nastojanju da se Novak potisne što dalje od osnovne linije kako bi spinovi učinili svoje. Ako prvi meč protiv Ebdena bude poslužio svrsi i fizički spremni Novak dobro oseti teren i lopticu, njegova strategija bi mogla da sadrži i rezervni plan pobede posle 3 odigrana seta – ali je pitanje da li će se to odraziti na (oprezniji) plan igre ili bi bilo samo reakcija na moguće osvajanje seta Nadala uprkos tome što bi možda i Novak “udario iz svih oružja” kako bi (nalik Zverevu) Nadala stavio u “predvidive okolnosti” već sredinom prvog seta. Kako bi bilo dobro pogledati obojicu u njihovim uvodnim mečevima pre nego li se nastavi sa anticipacijom toka ovog “super-klasika u najavi”, da pogledamo i put ostalih delova žreba i moguće implikacije koju ti mečevi mogu imati.
Gornji deo žreba nudi finu priliku osvajaču 500-tice u Hamburgu Fisu da obraduje naciju plasmanom u 3. kolo (protiv Đokovića ili Nadala), dok na šljaci “domaći” Cicipas ima solidnu šansu da se po prvi put nađe u četvrtfinalu ili čak polufinalu takmičenja pod olimpijskim krugovima. Ako se Grk previše ne iscrpi u mešanom dublu sa koleginicom Sakari (setite se Novaka i Nine Stojanović u Tokiju) ovo bi mogao biti lep uspeh za njega, a borba za medalju – melem za dosta razočaravajuću sezonu. Ako je jedini uvodni meč donjeg dela “Novakovog” žreba koji je manje neizvestan upravo onaj u kome finalista Rolan Garosa i najveći favorit za ulazak u polufinale Zverev igra protiv Munara, svi ostali su potpuno otvoreni, uz blagu prednost za Mahača, Vavrinku, Đarija, Musetija, Borgesa, Drejpera i Frica – barem na osnovu ovogodišnjih rezultata na šljaci i međusobnog skora na ovoj podlozi. Saša bi mogao da odigra reprizu finala u Rimu protiv Đarija, Museti i Fric svoj treći meč ove godine (Italijan bolji na Vimbldonu i Monte Karlu), a spletom čudnih okolnosti Novaku opet “srećno” zapadne Museti u polufinalu pred sudar sa Alkarazom – pa bi i ovde trebalo biti svestan raznih “iks faktora” koji bi uticali na konačni tok i oblik ovog dela žreba, uz svest da će teniska publika na Olimpijskim igrama biti drugačija i možda još manje prilagođena očekivanjima i navikama tenisera na Šatrijeu i ostalim stadionima i terenima kompleksa kod Bulonjske šume nego što je to slučaj na Rolan Garosu.
Ako Karlitos ima poprilično čist put do četvrtfinala – u kome bi bez preterivanja skoro podjednake šanse da zaigraju protiv njega imali nosioci De Minor (5), Pol (9), uvek neugodni Štruf i heroj Gala (i pulen našeg Petra Popovića) Korenten Mute, gornji segment njegovog dela žreba bi mogao da donese jedno lepo iznenađenje za tenisku Srbiju u vidu plasmana Dušana Lajovića u treće kolo, a čak možda i u četvrtfinale olimpijskog turnira. Dušan ima bolji međusobni skor od Marterera (1-0), Ože-Alijasima (3-0) pa čak i Medvedeva (2-1) a ako bude izašao “na vreme”, dovoljno svež i osnažen iz tekućeg turnira u Umagu (jednod od dva koje je osvojio na ATP turneji) popularni “Duci” bi mogao da stvori veoma lepe uspomene na Pariz 2024. Ipak, prvo o glavnom nosiocu – Medvedevu (#4) kome se “smeši” upravo Lajović u trećem, a zatim na šljaci veoma teški Rud (#6 nosilac) ili Serundolo u četvrtfinalu. Rus će morati da protiv Hidžikate i Ofnera dokaže da je od prošle godine definitivno “našao svoj mir” sa šljakom, i da će pobedama pod zastavom “nezavisnog takmičara” doprineti stvaranju nacionalnog ponosa – kako je već ruska i na ovom turniru formalno zabranjena. I pored sve neizvesnosti koju igranje na dva dobijena seta na turniru koji se završava već 4. jula nosi – ali i činjenice da su ovo prve igre najvećem favoritu za osvajanje još jednog turnira na Šatrijeu ove godine – teško je poverovati da se ime Karlosa Alkaraza neće naći u programu finala tog dana.
Kod dama na tenisu u Parizu je naizgled “sve po starom”, jer se igra kao i inače u dva dobijena seta – I prva nositeljka Iga Švjontek se smatra za apsolutnu favoritkinju. Ipak, i ovde žreb “puca” od kvaliteta, pa će Poljakinji šansu da pomrse račune tražiti Ribakina, Kolins, Šnajder, Ostapenko, Navaro i Ženg iz njenog dela žreba, kao i sjajne Svitolina, Krejčikova, dvostruka finalistkinja Slemova Paolini, Andreeva, Vekić, Pegula i ko-nositeljka zastave SAD na ceremoniji otvaranja Koko Gof. Od tenisa se na Olimpijskim igrama oprašta Nemica Anđelik Kerber, osvajačica srebra u Riu i trostruka Grend Slem šampionka, a zanimljivo je da je učesnica turnira i crnogorka Danka Kovinić sa 668. mesta na WTA rang listi – koju u prvom meču čeka antologijski loša na pariskoj šljaci Marija Sakari iz Grčke. Na Igrama nećemo gledati Beloruskinju Arinu Sabalenku koja je u junu objavila da iz zdravstvenih razloga i radi pripreme za deo sezone na tvrdoj podlozi neće nastupati u Parizu, ali je sve što žreb ženskog singla nudi više nego obećavajuće u smislu sjajnog tenisa i velikih neizvesnosti – podhranjenih emotivnim nabojem predstavljanja svoje zemlje na najvećoj globalnoj sportskoj smotri.
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
