NOVAK ĐOKOVIĆ - Čudesna priča o VEROVANJU! Borba za ostvarenje jednog ŽIVOTNOG SNA - posebnog, možda i najvećeg!

Ko god u proteklih 20 godina nije shvatio, naučio i prihvatio da uz Novaka Đokovića veruje da je nešto moguće ostvariti, pa makar srcem bio i sa strane onih koji su zbog toga trpeli razočarenja, taj nije spoznao vrednosti i moć sporta.

Mnogi od nas su odrasli uz takvog Novaka Đokovića, jednako tako grešno se navikli na njegovu nepobedivost iako nas je i naš život učio drugačije. Ponekad smo se zbog retkih poraza na njega i ljutili, pa ga onda opet voleli, ali to je njemu bivalo u redu, kao i sve ono mnogo gore čime su neki drugi mislili da će mu nauditi, čime će ga obeshrabriti ili poniziti. Kroz sve to Novak je ostao Novak – čovek oprosta, čovek od verovanja, čovek od vere. I pokazao je to opet i na 33. Olimpijskim igrama modernog doba, na terenu i van njega, u sportskim i humanitarnim angažmanima,u danima borbe za ostvarenje tog zlatnog sna, nekim od najvažnijih u karijeri a svakako u sezoni koja je bila epitom muka sa kojima se kroz nju susretao.

Protiv sebe danas ima fantastičnog 21-godišnjeg teniskog asa po sedmi put od kada su tek pre dve godine započeli svoje rivalstvo. U tih 6 mečeva iz kojih obojica imaju po 3 pobede i poraza se sublimira stanje svetskog tenisa danas i njegove sutrašnjice, i njihovom stručnom analizom skoro biva nemoguće zaključiti bilo šta što bi jednom ili drugom dalo bilo kakav vid odlučujuće prednosti pred njihov svaki naredni meč. Jer, čak i ako je u pitanju trenutna loša forma (Alkaraz pred Finalni Masters 2023.) ili nezalečena povreda (Đoković pred finale Vimbldona 2024.) obojica će znati da moraju da budu na svom vrhuncu da bi u mečevima sa takvim predznakom odneli pobedu ili trofej. Ono što ovaj odnos čini posebnim je izuzetno poštovanje, pravi takmičarski duh i ljudska toplina – koje garantuju da će njihov svaki sportski duel biti viteški i plemenit, pa čak i kada se igra u olimpijskom finalu za sportski ostrašćene nacije kao što su Španija i Srbija.

U dosadašnjim finalima Karlitos ima jednu pobedu više u odnosu na Novaka (Vimbldon ove i prošle godine, Novak – Sinsinati prošle), dok su u mečevima na šljaci izjednačeni – gde je Novakova pobeda u polufinalu prošlogodišnjeg Rolan Garosa upravo ovde, na ikoničnom “Šatrijeu” ipak vrednija nego ona koju je Španac ostvario u njihovom prvom meču na domaćem terenu u Madridu u polufinalu 2022. Ipak, zanimljivo je registrovati činjenicu da Novak ima i jednu pobedu više u mečevima na dva dobijena seta, što znači da “brži format” nije privilegija trenutno trećeg igrača sveta. Dvadeset minuta kraće je na terenu proveo Alkaraz do ovog finala od Novaka (8h 7m), gde je glavna razlika nastala upravo u meču polufinala gde je on pregažio Ože Alijasima (6-1 6-1) a Novak imao muke sa inspirisanim Musetijem (pa se na terenu zadržao 1h 50m) i morao da odigra 1 gem više od Alkaraza (91) da bi ušao u samu završnicu turnira bez izgubljenog seta. Pre skoro 2 meseca je Alkaraz osvojio svoj prvi Rolan Garos na ovom terenu u finalu protiv Zvereva, postao novi miljenik katkad veoma ćudljive domaće publike – pa je to određeni kapital koji će mu značiti u pripremi za ono što ga čeka na najvećem stadionu na šljaci u tenisu.

Ako je Đokovićeva ograničena pokretljivost na Vimbldonu ove godine bila značajna početna prednost za Alkaraza, taj faktor sada nije aktuelan, ili nije u tolikoj meri (ako je do početka meča povreda iz meča sa Cicipasom potpuno sanirana). Novakovi protivnici od 2. kola nadalje su bili neuporedivo izazovniji nego što je to bio slučaj sa Alkarazom, što znači da je na ovom turniru naš as do sada imao bolje “zagrevanje” pred veća takmičarska iskušenja koja bi obojicu čekala danas. U situaciji gde su nastupi na šljaci isprekidani delom sezone na travi (uz Novakov volšebni oporavak posle operacije meniskusa u tom periodu) kontinuitet rezultata na najsporijoj podlozi ne znači puno, gde obojica nisu baš briljirala, a da su uz to imali i stanovite probleme sa povredama. Olimpijske igre su zaista priča za sebe u ovoj teniskoj sezoni, i šta ste ovde uradili, uradili ste, pa je pred nama finale koje su obojica izuzetno zaslužila i koje su svi priželjkivali pred sam početak (i otkazivanje Janika Sinera).

Sporost šljake Novaku daje određeni strateški prostor da istrajnošću i iskusnom upornošću izaziva i “gađa” one faktore u Alkarazovoj igri koji se budu pokazali kao slabiji, a to će u početku svakako biti bekhend. Španac je u polufinalu prošlogodišnjeg Rolan Garosa doživeo iznenađenje time što ga je Novak često izazivao igrajući na (njegov moćni) forhend, te je tu pravio prečeste greške (izbacivanjem loptice u aut) koje su remetile mentalnu kompoziciju njegove igre i strateški ga unazadile da se “traži” u ritmu koji je sa osnovne linije mudro nametnuo Đoković. Novak bi bio presrećan kada bi se prva tri seta iz tog meča ponovila danas (6-3, 5-7, 6-1) ili barem prvi od ta tri, što bi značilo da je prevashodno nametnuo ritam igre koji mu odgovara, uneo nesigurnost u izvođenje udaraca i koncepta igre Španca, stekao samopouzdanje i za hrabriji pristup osvajanju poena – servis-volej, ulazak u teren za kraće dijagonale-vinere, drop-šotovi, gde će Alkarazu biti pakleno teško da “isčupa” skoro ostvarenu pobedu iz ruku time osokoljenog Novaka. Ali, pre svega toga, obojici će oba servisa i ritern morati da budu na visokom nivou (ako možda ne i najvišem od samog početka, s obzirom na napetost i toplotu doba dana u kome se finale odigrava) kako bi krenuli da “crtaju” njihovu verziju pobedničkog paterna po terenu.

Do sada su obojica pokazala da imaju snage, brzine, istrajnosti, umeća i visprenosti da primene sve taktičke zamisli i sprovedu A i B strategiju igre do željenog ishoda (naročito Đoković protiv Cicipasa I Musetija), pa se možda cela priča o predviđanju toka i ishoda današnjeg velikog finala za olimpijsko zlato može svesti na 3 aspekta.

Značaj ovog meča će kod obojice sigurno stvoriti visok nivo napetosti i isčekivanja, pa će način i brzina kako će se Novak i Karlos sa time izboriti biti izuzetno važna, pogotovo što se igra u “samo” dva dobijena seta.

Želja da se danas osvoji zlatna medalja kod obojice je ogromna, jer bi im bila prva u karijeri i veliki trijumf za srpski ili španski sport. Činjenica da bi ovo Novaku verovatno bila poslednja prigodna prilika da se za nju bori svakako ima svoje posebno značenje, koje je motivacija jednako koliko i opterećenje, a o tome se dovoljno pričalo tokom ove turbulentne sezone. Sa druge strane, Karlitos će, nadamo se, imati još ovakvih prilika u budućnosti, i iako je u pitanju vanserijski sportski as kome je tek 21. godina, možda se ovaj momenat negde pojavi u njegovoj podsvesti u nekim od prelomnih trenutaka.

Verovanje. Gde smo počeli, tu i završavamo – jer će upravo verovanje da se danas može pobediti prožimati ceo današnji meč, bez obzira na to ko je u trenutnoj prednosti od ove dvojice izuzetnih šampiona i boraca. Sjajna manifestacija tog nivoa verovanja bila je Novakova pobeda u finalu Sinsinatija prošle godine, zalog neprocenjive vrednosti za sve naredne mečeve protiv Alkaraza u kojima ne postoje fizičke barijere za ostvarenje željenog. Svestan je toga i “tim Alkaraz”, danas upotpunjen prisustvom njegovog glavnog stratega Huan Karlosa Ferera na njegovom kormilu – da ispravi putanju ako pulen negde krene u stranu.

U “timu Novak” danas je najvažnije – srce, a svi njegovi članovi su uskladili otkucaje sa najvećim svih vremena da njegov neverovatni legat učine još impresivnijim u ostvarenju jedne od najlepših želja koju jedan sportista može da ima u svoje vreme. I zbog toga ne treba imati bojazan reći da će danas biti teško – jer tako mora biti, da bi sve ovo imalo svoju pravu vrednost i na pravi način zaokružilo ostvarenje jednog životnog sna - posebnog, možda i najvećeg.

Idemo po zlato, Nole!

Kurir sport/Vuk Brajović