Srđan Đoković: Nole me je prevazišao u svakom pogledu i to ponosno priznajem!

Uspeh Novaka Đokovića odavno je prevazišao srpske okvire. O najboljem teniseru sveta ispričane su mnoge priče. Njegova najveća podrška na putu do broja 1 bez sumnje je Srđan Đoković. Novakov otac u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir govori o mnogim stvarima kroz koje je prošla porodica Đoković prateći Noleta do svetskog vrha.

♦ Kakav odnos imate s političarima?
- Boris Tadić je moj prijatelj. Na sahrani mog oca bolestan je stajao dva sata i ja mu to neću zaboraviti dok sam živ. Bio sam razočaran postupkom njegovih savetnika, koji su mu govorili da ne dolazi na turnir.

♦ Pružili ste mu i javnu podršku pred poslednje predsedničke izbore.
- Dao sam podršku svom prijatelju, koji je bio uz mene i moju porodicu kad nam je bilo strašno teško. Tako se ponašaju prijatelji, a ja prijatelje ne prodajem. Nikad nisam rekao, pa ni tada, da sam dao podršku Demokratskoj stranci, zato što smo svi u porodici apolitični. Ne želimo da podržavamo nijednu stranku, već samo srpski narod, koji je za nas jedina politička opcija.

♦ Ali i dalje se mnogi utrkuju da se slikaju s Novakom i steknu političke poene.
- To je nešto što se svuda dešava. Svi se kače za uspešne ljude, što je i normalno. Politika je mala bara puna krokodila, naročito kod nas.

♦ Utisak je da bez političke podrške u Srbiji ne možete da sprovedete svoje ideje u delo.
- Političari su najbitniji ljudi u ovoj zemlji. Možda tako i treba da bude u ovom nesrećnom vremenu tranzicije. Mi smo generacija žrtvovana za svetliju budućnost Srbije, koja će sigurno doći.

♦ Šta mislite o aktuelnoj vladajućoj garnituri.
- Mislim da su uradili mnogo pozitivnih stvari, naročito u borbi protiv korupcije i kriminala. Krajnje je vreme da se prestane s pljačkom ove zemlje, koja je bačena na kolena pre svega pljačkanjem iznutra. Ako je neko uspešan u poslu i napravio je pare, svaka mu čast. Ja bih takvim ljudima dao sve. Ali ako si do bogatstva došao preko grbače jadnog naroda i zemlje koja je u užasno teškoj situaciji već 25 godina, koja trpi pritiske sa svih strana, i preko državnih para, to je licemerje.

♦ Mislite li da će se Srbi ikada ujediniti oko ideje napretka, da će se naše najbolje glave okupiti oko jednog cilja?
- Dobro pitanje. Borba protiv kriminala je sjajna stvar, ali to nije dovoljno i nije jedini zadatak. To je posao koji političarima donosi najviše glasova dela naroda koji živi na ivici egzistencije ili ispod te granice. Prioritet treba da bude napredak ove zemlje, a to se radi kroz ekonomiju. A ona nikako ne može da krene bez stranih investicija. A kad će investitori doći? Onda kad prestanu da im traže pare ispod stola.

♦ Pretpostavljamo da to govorite iz ličnog iskustva.
- Mi za naš teniski centar na Dorćolu nemamo ni jedan jedini papir! Odgovorni neće da reše naš problem iako sam imao dogovor s ljudima iz prošle vlasti. Sad sam počeo razgovore s predstavnicima aktuelne vlasti, imam obećanje i nadam se da će se konačno nešto desiti. To je neverovatno svim ljudima u inostranstvu s kojima pričam.

♦ U čemu je problem?
- Država je uložila pare, ali smo mi dali 20 puta više. Dajte jednom da se to na pravi način vrednuje, da se dobiju papiri za ono što je urađeno. Ništa drugo. Predlagao sam da se dovedu nezavisni revizori iz građevinske struke, odakle god da su. Prethodna garnitura to nije htela da reši.

♦ Da li je bilo pokušaja da se vaša porodica zloupotrebe kad je o biznisu reč?
- Da, naročito kad je u pitanju energetski sektor.

♦ Ako vaša porodica, koja želi da ulaže, ima takve probleme, šta onda da očekuju drugi?
- Ništa. Pa ko će da dođe u Srbiju?! U ovakvoj situaciji - nema šanse. Nadam se da će se nešto promeniti. Naš projekat u Kragujevcu je propao zbog političkih pritisaka. Na utrini je trebalo da nikne 15 teniskih terena, bazen, hotel... Ništa se od toga nije desilo, a danas je na tom mestu još veća utrina.

♦ Pod izgovorom da sve želite da prisvojite za svoju porodicu?
- To je skandal. Pa to je isto kao ona priča da je Novak prodao finale Mariju za pare. To su takve neverovatne gluposti. Pa valjda svi znaju da on više nema nikakvih egzistencijalnih problema. Valjda smo pokazali da pare nisu prioritet kad je reč o našem odnosu prema zemlji.

♦ I uradili biste isto da možete da vratite vreme?
- Naravno. Pa, Novak je neverovatan. Ja učim od njega, iz njegovog ponašanja i postupaka. To priznajem s najvećim zadovoljstvom jer on je u svakom pogledu prevazišao svog oca. Sve ove titule nemaju veze. To što je Novak ono što jeste i što nas je sve prevazišao u svakom pogledu je moj najveći uspeh kao roditelja.

♦ Izgleda da nismo svesni da smo Novakovi savremenici i da smo obuzeti time kako jedni druge da sapletemo.
- Sreća pa Novak ne živi ovde, inače bi ga odavno uništili. Sve ružne stvari koje nam se događaju, a ima ih mnogo, utiču na porodicu, pre svega na mene. To je i rezultovalo mojoj nesrećom, a i ostali članovi porodice su krhkog zdravlja. Svaki uspeh nosi svoje breme, to je ona tamna strana medalje.

♦ Kako se ta druga strana medalje reflektuje na Novaka?
- To što se dešava uoči mečeva je vrlo teško. Pre meča s Nadalom u polufinalu Vimbldona pre nekoliko godina, na primer, pobedio je Bagdatisa nakon pet užasno teških setova. Njegove noge su skroz bile krvave, žuljevi su bili na sve strane. Bili smo celu noć s njim u sobi, sipali mu jod u vodu u koju je potapao stopala. Umesto da se odmara pred tako važan meč, on je kukao od bolova. Tako izranjavljen je otišao na meč, dobio prvi set i predao jer više nije mogao da stoji.

♦ Kada ste shvatili da može da postane najbolji na svetu?
- Kad sam video da ima najviši cilj u životu. Jednom mi je posle treninga rekao: „Tata, ako budem među prvih 20 na svetu, to će biti super.“ Odgovorio sam mu da će tako nešto biti i bez tate, ali ako želi da bude najbolji, imaće moju bezrezervnu podršku i pomoć cele porodice. Nikad više nije pomenuo ništa osim prvog mesta. To govori da u životu svi moraju da imaju vrhunske ciljeve u poslu kojim se bave.

♦ Koji je vaš vrhunski cilj?
- Ja sam ga ostvario odavno i prevazišao. Imam uspešnu i zdravu porodicu, ne mislimo o egzistenciji i među nama vlada sklad. A što se tiče ciljeva koje sam imao kad je o Novaku reč, on ih je ostvario onog trenutka kad je postao broj jedan.

♦ Koliko članova treba da broji njegov tim da bi Novak mogao da bude i ostane broj jedan?
- Koliko god treba. Svaki član tima ima svoje strogo zaduženje i ispunjava 101 odsto svojih zadataka kako bi Novak bio to što jeste. Kad sam bio s njim na juniorskom turniru u Francuskoj, smestili su nas u užasan hotel, bez klime, s kupatilom od kvadrat i po. Vrata nisu smela da se otvore jer su u hodniku spavale skitnice. Ne znam kako smo pregurali tu noć. Sutradan sam otišao kod organizatora turnira i tražio da nam daju adekvatan smeštaj. Jedna gospođa mi je rekla da ću morati da doplatim 400 evra, na šta sam joj odgovorio da ću platiti i 4.000, ali da moje dete mora da ima normalne uslove da bi sutra na terenu bio pravi. Kasnije je nadmoćno osvojio taj turnir, a na koktelu u teniskom klubu koji je organizovao turnir predsednik mi je rekao da mu je bila čast što je Novak učestvovao i da ne moram ništa da doplatim. Rekao sam mu da nisam ni sumnjao da će drugačije postupiti. Šta to govori? Da uspeh otvara sva vrata, a neuspeh ih zatvara.

♦ Koji su Novakovi dometi?
- Neslućeni. Ti ljudi koji upoznaju Novaka su svetski vrh u poslu kojim se bave, najmoćniji na svetu. To se videlo u Londonu na humanitarnoj večeri i videće se u Njujorku. Oni su fascinirani Novakom, njegovim mislima i delima. Mislim da će se baviti ujedinjenjem i boljitkom čitavog sveta. Verovatno će biti u Ujedinjenim nacijama. On je svetsko čudo, ne samo srpsko, ali je pre svega moj sin. Kažem to da me oni koji čitaju ovaj tekst ne bi pogrešno shvatili. Za njega ne postoji limit. On će tek biti poznat i priznat u svetu kad završi tenisku karijeru. On se samo trenutno bavi tenisom, njegov život nije samo tenis. Posle toga, čime god da se bude bavio, biće najbolji na svetu, budite sigurni u to.

♦ Poruka za kraj?
- Porodica kao institucija treba da se vrati na mesto koje joj pripada, da bude stub našeg društva. Potrebno je da u njoj bude mnogo ljubavi, sloge i zajedništva. I onda nikakav cilj koji sebi zada neće biti neostvariv, što su Novak i naša porodica pokazali.