STRUČNA ANALIZA: Polufinala Mastersa u Torinu – imamo li zaista izrazite favorite?

Specijalno za Kurir: Vuk Brajović

Sedmi put gledamo 27-godišnjeg Nemca na ovom turniru (do sada neporaženog), treći put podjednako uspešnog mlađanog Italijana (23) I 25-godišnjeg Norvežanina (koji ima jedan poraz), a drugi put Amerikanca (27 godina, 1 poraz do sada) – od kojih je po do sada ostvarenom koeficijentu uspeha apsolutno najbolji Siner (8 pobede – 2 poraza), a Zverev (17-9), Rud (7-5) i Fric (4-3) manje uspešni. Zverev je ove godine bio najuposleniji od svih (89 mečeva, 69 pobeda) ali je jasno da iz njega kulja energija aspiranta na sami vrh svetskog tenisa (ne samo i po tome što trenira posle svakog odigranog i pre svakog narednog meča već nedeljama na turneji) i da je skoro nemoguće u ovom trenutku utvrditi da li su on ili Janik Siner u boljoj formi i veći kandidati za osvajanje ovog turnira po prvi, odnosno treći put.

Ipak, do tada će obojica pred sobom danas imati nimalo predvidive izazove. Jer, Fric je taj koji je četiri puta uzastopno pobedio Zvereva u njihovim međusobnim obračunima (i ima bolji skor - sa 6 pobeda iz 11 mečeva), sa namerom da ponovi svoj najveći uspeh kroz još jednu pobedu nad svetskim brojem 2 posle one nad Nadalom u grupnoj fazi 2022.

Amerikanac bi plasmanom u finale izjednačio uspeh sunarodnika Blejka iz Šangaja davne 2006. I po peti put se našao u završnici jednog turnira ove sezone – kao i Alkaraz i Rud, ali iza Sinerovih 8 finala. Kao što sedmi igrač sveta Rud reče pre dva dana – Siner je ove godine zaboravio kako to izgleda biti poražen, što se jasno vidi iz 24 pobede u poslednjih 25 mečeva. Ako ponovi uspeh iz prošle godine, domaćin će postati najmlađi igrač posle Hjuita (2001-2, 20 godina) koji je sa svoje 23 godine ušao u dva finala zaredom. Siner ima brutalnih 58 pobeda (uz samo 2 poraza) od igrača koji se nalaze van Top 5 selekcije i 38-1 na tvrdoj podlozi (poražen od Rubljova u četvrtfinalu Mastersa u Montrealu).

Kasper Rud u svim svojim dosadašnjim nastupima (3) stizao do polufinala, i nastojaće da postane treći igrač iz Skandinavije (posle Borgovih 4 i Edbergova 2 nastupa) koji je više od jednog puta došao u poziciju da se bori za trofej. U slučaju da priredi veliko iznenađenje pobedom nad Janikom Sinerom, postao bi prvi igrač u ovoj sezoni koji je tokom njej dva puta pobeđivao svetskog broja 1 (posle Novaka u Monte Karlu). A ako Siner i Zverev uđu u finale, to će biti prvi put posle 2016 (Marej – Đoković) da su u završnicu ušli igrači koji nisu bili do tada poraženi na turniru – i istovremeno sedmi put da u finalu Završnog Mastersa učestvuju svetski broj 1 i 2. U slučaju da to ostvare bez izgubljenog seta, to će biti prvi put u istoriji u ovom formatu (sa potrebne 4 pobede za ulazak u finale) da su se učesnici finala u njih plasirali sa savršenim rezultatima.

Kada bismo po podacima dobijenim od Tennis Data Innovation Insights poredili nivo igre koji su današnji protivnici na ovom turniru do sada prikazali, Zverev ima apsolutnu prednost u odnosu na Frica. Bolji je u segmentima agresivnosti (29.6% - 27.2%), konverzije prilika u poene (71.3% - 69.5%), “ukradenih” poena (31.5% - 21.7%), kvalitetu servisa (9.46 – 8.87), uspešnosti izvođenja forhenda (8.83 – 8.80) i njemu po pouzdanosti omiljenog bekhenda (8.57 – 7.66), dok je Amerikanac jedino bio bolji (i to znatno) na riternu (8.73 – 7.49). Apostrofirao je Zverev važnost riterna za uspeh u savremenom tenisu na svojoj poslednjoj konferenciji za medije, svestan da bi Fric mogao ponovo da mu stvara velike probleme u tom smislu i u Torinu, pa je zato puno pažnje posvećeno radu na snazi i preciznosti servisa – koji je do sada dao impoznantne rezultate i značajno unapredio celokupnu igru Nemca. Osim riterna, Amerikanac poseduje i veoma stabilnu igru iz razmena – što iz statičnih pozicija, što iz trka – i Zverev će morati da bude veoma agresivan i istovremeno fokusiran da bi mogao da probije svog protivnika na osnovnoj liniji ili dođe u poziciju da volejima na mreži prekrati poene u svoju korist. Možda je i previše puta Zverev u poslednje vreme spominao potrebu da unapredi svoju igru kako bi uopšte bio konkurentan Sineru i Alkarazu, ali će podjednako veliki test tih novih sposobnosti biti na delu danas protiv odličnog finaiste Ju Es Opena.

Kod učesnika meča u “prajm-tajmu” večeras, Siner takođe ima skoro apsolutnu prednost u odnosu na Ruda – koga je, zanimljivo, do sada oba puta pobeđivao u dvoranskim uslovima na “petstotici” u Beču 2020 i 2021. Dok je Rud jedino neznatno bolji u segmentu agresivnosti (24.9% - 24.2%), Siner ga nadmašuje u konverziji prilika u poene (72.6% - 71.5%), “krađi” (35.5% - 28.0%), kvalitetu servisa (nešto manje – 8.61% - 8.59%) – u ubedljivo riternu (8.79 – 7.73), forhendu (8.39 – 7.61) i bekhendu (8.50 – 7.70). Po ovim informacijama i svemu viđenom, najveća nada Kaspera (o kojoj je sinoć i pričao, posle pobede nad Rubljivim) je da Siner dovoljno podlegne pritisku očekivanja italijanske teniske javnosti i iznenada mu otvori sijaset “malih prilika” iz kojih bi – kao agresivniji – Rud mogao da osvoji presudne poene za brejkove, koje bi potvrđivao kroz veoma solidne servis – gemove i dizao samopouzdanje za odbranu od kasnijih Sinerovih nadiranja za povratak u meč. Iako tu mogućnost ne treba isključivati, sve što smo od prvog igrača sveta viđali tokom sezone nam ukazuje na to da – iako imanentne svakom teniseru sveta – je Janik našao način da veoma efikasno prevaziđe takve momente (poput ri-brejka Medvedeva u njihovom poslednjem meču) i dovede finiš meča u predvidivu završnicu.

Majstori u dublu takođe privode ovaj turnir kraju, gde vlada mnogo veća neizvesnost nego što je slučaj sa singlom. Krunisani najbolji par sezone Arevalo – Pavić sa Heliovarom i Patenom imaju skor od 1-1 gde im, pored renkinga i iskustva u završnicama velikih turnira, možda nešto više znači jedina pobeda na betonu (Sinsinati ove godine) – dok su Pursel i Tompson po trenutnoj formi barem blagi favoriti u odnosu na reformirani Nemački duo Puc –Kravic, uz dosadašnja 2 uspeha iz međusobnih mečeva na strani Australijanaca.

I za kraj, konstatacija po nezaobilaznoj temi odsustva Novaka Đokovića sa ovog turnira: da je naš as bio u mogućnosti da prikaže nivo igre koji ga je doveo do finala Šangaja, sva je prilika da bi bio učesnik jednog od današnjih mečeva u Torinu. Ipak, bez željene šampionske forme i mentalne čvrstine – a protiv ovakvog Zvereva i Sinera - bilo bi teško prvo proći polufinale, a zatim i osvojiti turnir, što je kompromis koji najbolji svih vremena nije želeo da razmatra u ovom trenutku, na kraju veoma komplikovane sezone. Drugim rečima – Đoković je mudro odlučio, a koliko će ovo biti korisno za ostvarenje njegovih najviših ciljeva u 2025. (pre svega osvajanja Grend Slema #25) – zavisiće najviše od toga šta je Novak spreman da uloži u periodu koji je pred njim.

Kurir sport / VBKS