TENISKA ISTORIJA NA DELU: U čast Sinera ili Frica?

“Verujem u svoju igru i nivo na kojem trenutno igram,” izjava optimizma Tejlora Frica pred današnje finale protiv velikog favorita Janika Sinera je sve što bi moglo da se interpretira kao stav otpora prema svim očekivanjima koje gaji ogromna većina teniske javnosti. Ako je protiv takođe favorizovanog Zvereva Amerikanac najviše “govorio” kroz svoj tenis – večeras bi možda neki drugi faktori mogli da se ispostave kao (neočekivano) važni.

Tri puta je Janik pobeđivao Tejlora (uz samo jedan poraz u njihovom prvom meču), a možda krucijalno – u finalu Njujorka u septembru i meču grupne faze ove nedelje (6:4 6:4) bez izgubljenog seta u poslednjih 6 odigranih.

Da velike razlike u igri nije bilo – slažu se obojica asova, gde se videla Sinerova stabilnost, ali i Fricova adaptibilnost i napredak. U najvažnijim momentima pri kraju seta (4:5) Tejlor je “trepnuo” na servisu, imao loš sled odluka, zadrhtala je ruka i potvrđeno je pravilo da velike šampione odlikuje to kako igraju najvažnije poene.

Uz to, Fric je ranije ove nedelje načinio 26 neiznuđenih grešaka naspram Sinerovih 18 i bio uspešan u samo 38% prvih servisa naspram protivnikovih 59%, uz mnogo rizičniji pristup drugim servisima – što se protiv odičnog riternera kao što je Fric isplatilo. Tejlor će morati da ima savršen serverski dan kako bi u razmenama mogao da uđe u teren, bude agresivniji i primeni pritisak na Janika – igrača koji je izgubio jedan jedini meč u poslednjih 26 i svog današnjeg rivala dobio bez izgubljenog seta ove sezone – sezone koja bi mogla da se po uspešnosti svrsta među najbolje koje je neki teniser ostvario u 21. veku (Marej 2016. – 78 pobeda, 9 titula / Siner – 70, 8) .

Ako Janik taj nivo igre ponovi I danas, postaće tek drugi igrač posle Lendla davne 1986. koji je osvojio ovaj Masters bez da se protivnik upiše na semafor po osvojenim setovima – i pridružiti Novaku (2015, 2023) i Rodžeru (2004, 2006-7) koji je osvojio tri najveće titule na turnirima koji se igraju na tvrdoj podlozi sezone.

A pred 21. finale Završnog Mastersa u kome se protivnici iz grupne faze ponovo sreću – veoma intrigantno zvuči podatak da je u 12 dosadađnjih mečeva onaj koji je prvi put bio poražen konačno podigao trofej, i to kao poslednji naš Novak prošle godine upravo protiv Janika. Istorijski “dragulj” za Frica u slučaju pobede bio bi da bi postao tek prvi Amerikanac posle čuvenog Samprasa 1999. (Hamburg) koji je osvojio Završni Masters, postao peti igrač rođen posle 1995 koji je ostvario 200 pobeda na turneji na tvrdoj podlozi i osvoji svoju devetu titulu na ATP turneji (posle dosadašnjih 15 finala). Četvrti je na sezonskoj listi po broju ostvarenih pobeda (Siner I Zverev po 69, Alkaraz 53, Fric 52) i treći po broju ostvarenih pobeda nad Top 10 igračima (Siner 16, Alkaraz 12, on 10).

A da za Tejlora svakako ima nade potvrđuju i podaci dobijeni od Tennis Data Innovation Insights, po kojima je uspešniji u agresivnom stilu igre na ovom turniru bio Fric (27.2% - 25.00%), imao učinkovitije servise (8.99 – 8.61) i uspešniji forhend (8.84 – 8.79). U četiri kategorije je Siner bio bolji – konverziji prilika za poene (73.4% - 70.5%), “krađi” poena u kojima se nalazio u nepovoljnoj poziciji (36.2% - 22.7%), uspešnosti odigravanja riterna (8.98 – 8.85) I bekhendu (8.55 – 7.73). Fric je odservirao 37 asova (Siner 27), imao brže servise (najbrži 231 km/h – Siner 215) imao više vinera (98 – 73) ali i neiznuđenih grešaka (117 – 72). Procenat ostvarenog prvog servisa je na strani Amerikanca (66% - 60%), osvojenog takođe u njegovu korist (84% - 80%), ali je Siner značajno više osvajao poena na drugi (67% - 42%). Italijan je osvojio više servis gemova (95% - 90%) ali ne i poena kojima je spašavao brejk-lopte (67% - 4 od 6) dok je Fric mnogo češće morao da brani prednost svog servisa (77% - 17 od 22). Na riternu oba servisa Siner je bivao mnogo bolji (prvi – 29%-20%, drugi 64%-53%), osvojio više gemova na riternu (34% - 12%), konvertovao više brejk-lopti (48% - 35%) a da je pritom proveo mnogo manje vremena na terenu (5h 28min – 7h 30min).

Zanimljivo je dodati da je statistika iz njihovog poslednjeg meča u Torinu slična proseku iz ostalih mečeva po odnosu uspešnosti. Agresivniji je bio Fric (26% - 22%), imao bolji servis (8.7 -8.5), izjednačeni su bili na riternu (8.5) dok mu je forhend bio učinkovitiji (8.9 – 8.8). Siner je bio više fokusiran u konverziji prilika za poene (76% - 65%), izvlačio se iz neugodnih situacija češće (35% - 24%) I na bekhendu bio mnogo uticajniji (8.6 – 7.5). Drugim rečima, Fric bi morao da odigra meč života kako bi Sinera potisnuo i destabilizovao iz prvog i drugog servisa, bio fizički na najvišem nivou kako bi parirao u razmenama, odbranio bekhend I oterao pravac razmena na za njega efikasniji forhend – a mentano “ledeno smiren” da iskoristi veliku većinu prilika za konverzije i brejk kako bi sticao presudnu prednost u toku meča – i izdržao da bude na ovom “životnom zadatku” cela tri seta.

Sinerova efikasnost u dosadašnjem toku turnira bila je impresivna, jer – uistinu – osim Frica nije ni imao protivnika koji je “doterao” setove do neizvesnih završetaka. Tejlorova oružja su mu veoma dobro poznata, ali i slabosti – i biće zanimljivo videti koliko će forsirati igru na njegov bekhend i koliko će biti uspešan u konverziji prilika koje mu se budu ukazivale iz odgovora protivnika tim udarcem ili veoma rizičnom insajd-aut opcijom. Iznenađenja u ovom meču teško da su moguća, jer bi bila veoma rizična, ali će ostvarenje najvišeg mogućeg nivoa realizacije servisa i ponajviše riterna otvarali razna scenarija odigravanja poena u kojima će ostvarenje ciljnog koncepta igre i odgovor na jak otpor protivnika uticati na pojavu brejk-prilika za obojicu.

Da li će Fric moći da bude dovoljno solidan u svim ovim segmentima da bi izazvao to da se tenzija I neizvesnost “uvuku pod kožu” favorizovanom broju jedan – pitanje je koje će se više puta postavljati i pre i tokom ovog izuzetnog meča. Srećom – na odgovore nećemo morati još dugo da čekamo, pa se prepustite uživanju u pravom teniskom klasiku na najlepši mogući kraj sezone – kada Novaka tu već nema…

Kurir sport / Vuk Brajović