NAJVEĆA ZAGONETKA U "BELOM SPORTU" JE REŠENA: Novak objavio ime novog trenera - da li je stari prijatelj pravo rešenje?

Endi i Novak zajedno – i šta ćemo sad?

Dvadeset pet puta dobijao je Novak nedavno penzionisanog Endija u profesionalnoj konkurenciji (uz 11 poraza) i ta brojka bi za Novaka u ’25 mogla da ima pozitivnu simboliku u nastojanju da upravo u Melburnu osvoji svoj rekordni 25. Grend Slem trofej. U boksu će mu biti osvajač dva olimpijska zlata (London, Rio), Devis Kupa, dva Vimbldona i jednog Ju Es Opena – svojevremeno igrač koji ga je 2016. nasledio na prvom mestu ATP rang liste, što ga je (nažalost) koštalo zdravlja i kraja karijere koji je bio posledica bolnog kompromisa nemogućnost da više izlazi na kraj sa ograničenim fizičkim mogućnostima s obzirom na njegov (fizički zahtevan) stil igre i mlađe i izdržljivije protivnike.

Ovo je Marejev prvenac u trenerskoj roli, iako je kroz Dejvis Kup sigurno umeo da “podeli po neki savet” kolegama iz “Albiona” – uz svakako impresivno tenisko iskustvo. U njegovoj porodici je trenerski posao veoma cenjen; majka Džudi ga je vodila većinu karijere, važi za jednu od najboljih žena-trenera u istoriji tenisa, dok je otac njegove supruge Kim Najdžel Sirs takođe bio veliki as među teniskim trenerima, između ostalog dva puta vodeći stručni štab naše Ane Ivanović, Danijele Hantuhove, Amande Kucer. Da li se nešto od njihovog znanja iz ove profesije “obrisalo” o Endija tokom godina – videćemo već za koju nedelju – ali da će mu biti potrebna sva moguća pomoć u ovoj izazovnoj ulozi, u to ne treba imati sumnju.

Na površini stvari ovo mnogima izgleda “super” – legendarni Endi ostaje u tenisu, prenosi svoju neverovatnu boračku energiju i iskustvo njegovom “geneu” Noletu, magija se stvara “u letu” i jednim pogledom između epohalnih rivala koji jedan drugog na terenu poznaju “u dušu” – jer su je, između ostalog, toliko puta jedan drugome “uzimali” u višesatnim trilerima širom sveta. Da, za one koji deo Novakove karijere poistovećuju sa jednim od najvećih filmskih ostvarenje o sportu – ovo je nalik Rokiju 3, kada Apolo Krid postaje Rokijev trener i protresa ga u periodu njegovog razočarenja i bolnih poraza od Mister Ti-ja za neverovatno sportsko vaskrsenje. Da li je Endi zaista Apolo, Mister Si poput Mister Ti-ja a Novak toliko “daun” kao što je bio Roki – neki će se složiti da analogija postoji, ali većina verovatno ne. U današnjem multimedijalnom svetu koji operiše simultano na više nivoa – jednostavno je nemoguće ne napraviti ovo poređenje.

Šta je to što ovde može da bude komplikovano?

Marej je prvi put u ulozi trenera, i to igrača koji ima veoma specifičnu komunikaciju sa svojim stručnim štabom. Novak je perfekcionista, koji od sebe I svih oko njega često traži I više od maksimuma, i to ni javno ne krije. Šta to sve podrazumeva s vremena na vreme – znaju samo oni koji su radili sa njim a o čemu su veoma retko javno pričali (osim donekle uvek autentičnog i duhovitog Gorana Ivaniševića, takođe suverene teniske legende). Kako će se odvijati razmena hemije jednog nosioca visoke titule Britanske imperije, štićenika miliona ljubitelja tenisa i sporta iz celog sveta a naročito veoma uticajne britanske štampe i tenisera koji je u eri Federera, Nadala (i Mareja) ponovo izmislio značenje toliko kategorija u tenisu koje se asociraju sa uspehom? Koliko će izazovnost ovog perioda u Đokovićevog karijeri, u sezoni u koju ulazi činjenično “gledajući u leđa” Janiku Sineru (i to sa pozicije broj 7 i uz 5 poraza u 6 poslednjih mečeva), uticati na Novakovu napetost u nizu manjih ka najvećim izazovima – a samim time i pojavu momenata površinske “frikcije” između njega I njegovog “boksa” koga će voditi neko ko se po prvi put nalazi u toj “vreloj stolici”?

Iako teniski “insajderi” dobro znaju da su Novakove kritike upućene u tim momentima “mermerizovanom” stručnom štabu više pražnjenje negativne energije, vapaj za povratnim nabojem inicijative, manifestacija želje da se resetuje, protrese, probudi – taj njegov “modus operandi” skoro nikada nije isključivo tako percipiran, već uz sebe nosi neizbežne negativne konotacije i “eho javnosti” koji nikada nije prijatan za iskusiti od strane onog koji je bio na njegovom primalačnom kraju – makar to bili takvi ovejani asovi kao što su Ivaniševć, Beker, Zimonjić… Da li će ta praksa moći da bude prekinuta, nekako re-kanalisana u neke druge kodove komunikacije, da li će Endi – kao što je ponekad i Goran – ustati i jednako odlučno odgovoriti – i kako će sve to biti percipirano, to je sada nemoguće znati.

Pre nego što teniska javnost negde u Australiji po prvi put “sa iste strane” vidi Novaka i Endija u takmičarskom modu, naredne nedelje će biti fascinantne u smislu spajanja motiva, energije, iskustava, komunikacije, pristupa opuštanju i izgradnji timskog duha – a svaki dan dubinske lične evaluacije onoga što je postignuto od tog jutra i kako bi obojica mogli da budu bolji već narednog dana. Marej je bio razmatran za ulogu novog trenera Ige Švjontek, odabrao je Novaka – i time potvrdio da se sa njegovim velikim rivalom nalazi na istom nivou u smislu maksimalističkih zahteva od sebe i saradnika u pogledu ciljeva za uspeh. Ako već ulazi u to – želja je da izazov bude ravan nivou uspeha, što će teniska javnost sigurno svesrdno podržati u emotivnom smislu – ali je rizike nemoguće otpisati. U tom smislu treba posmatrati i prvi “plafon” koji je najavljen sa objavom ove saradnje – odnosno kraj Australijan Opena – kao prag evaluacije svega postignutog, ali i do tada započetog u smislu perspektive dalje saradnje.

Ako bi u pet reči mogli da opišemo ovu odluku – one bi bile: originalno, interesantno, uzbudljivo, izazovno i rizično. A nisu li te reči bile ugrađene u stubove svakog ostvarenja kojim su Škot i Srbin oplemenili istoriju tenisa i digli je na do tada nezamislive nivoe?

Srećno, mudro i pametno dalje momci – jer ova odluka može da se izrodi u nešto sjajno, ali i da bude baš z…bana…

(Vuk Brajović)