Slušaj vest

Jedna od najdominantnijih teniserki u istoriji belog sporta - neponovljiva Monika Seleš rođena je 2. decembra 1973 godine u Novom Sadu.

Jugoslovenska teniserka koja je velikim slovima ispisivala istoriju belog sporta danas živi mirnim i povučenim živorom, daleko od svetla reflektora i slave koja joj u životu nikada ništa nije značila.

U izuzetno bogatoj karijeri osvojila je čak 53 titule i zaradila oko 16 miliona dolara.

Devet puta je podizala trofej namenjen Gren slem šampionu. Osvojila je četiri puta Australijan open, tri puta Rolan Garos i dva puta Ju-Es open.

profimedia0068481190.jpg
Profimedia 

Imala je samo 16 godina kada je podigla trofej na Rolan Garosu, tako je postala najmlađa osvajačica Gren slema u Parizu. Te 1991. godine postala je i najbolja teniserka na planeti. Svet je bio pod njenim nogama...

Međutim, jedan incident u potpunosti je promenio njen život i karijeru. Najmlađa šampionka u istoriji tenisa umalo je izgubila život kada kada ju je nožem u leđa dva puta ubo pomahnitali obožavalac njene konkurentkinje Štefi Graf.

U Hamburgu 30. aprila 1993. godine dogodila se krvava drama stadionu Rotebaum tokom četvrtfinalnog meča između Selešove i Bugarke Katarine Malejeve. Kada se u pauzi između gemovasaginjala da zaštiti noge od hladnoće, mučki joj je zabijen kuhinjski nož u leđa, pred televizijskim kamerama i očima celog sveta, zgroženog surovim događajem na crvenom tepihu od šljake. Počinilac je bio Ginter Parhe iz istočne Nemačke, opsesivni navijač Štefi Graf, koji je danima pratio prvu teniserku sveta od hotela do stadiona.

Povređena Monika, sva u krvi prebačena je u lokalnu bolnicu, u pratnji majke i brata.

"Prve nedelje posle ranjavanja nisam mogla da pomeram ruku, ali dopustila sam sebi da me ispune mali naleti nade kako ću se potpuno oporaviti i za nekoliko meseci opet biti ona stara. Tada još nisam bila potpuno svesna ozbiljnosti onog što mi se dogodilo u Hamburgu", otkrila je u svojoj autobiografiji Monika Seleš.

profimedia0516158910.jpg
/ imago sportfotodienst / Profimedia 

Da zlo nikada ne ide smo, najbolje je na svojoj koži osetila proslavljena teniserka. U bolnici je saznala da joj je otac, za kog je bila jako vezana, teško bolestan.

"Postojao je razlog zašto tata nije prisustvovao onom sudbonosnom meču u Hamburgu. Kad su mi se on i mama pridružili u Vejlu, izgledao je loše. Bio je pripadnik stare garde i mrzeo je doktore, jednostavno nije mogao da podnese preglede. Imao je rak prostate. Bila sam uništena, kao da se neko okrutno našalio sa mnom. Tata je smešten u vrhunsku kliniku Mejo u Minesoti. U proleće te 1993. godine, bila sam bolesna od brige za oca i strahovala sam za svoju karijeru."

Otac je operisan i posle se podvrgao hemioterapiji.

Mala Mo je imala brojne bolne fizikalne terapije. Davala je 100 odsto sebe da se sto pre vrati na teren.

profimedia0392252154.jpg
Profimedia 

Monika se u julu 1995. godine trijumfalno vratila u takmičarske tokove. Uz neviđene mere bezbednosti, 1996. godine osvojila je svoj deveti Gren slem u karijeri.

Međutim, sreća je kratko trajala. Svatila je da joj otac polako gubi bitku s bolešću i ta činjenica ju je razarala.

"Svaki dan započinjem misleći na njega. Kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje. Gde god sam putovala na takmičenja, tata je uvek bio pored mene. Kada je operisan od raka prostate i pao u postelju, ja sam bila pored njega. Davala sam mu morfijum za ublažavanje bolova i hrabrila ga da izdrži, kao što je on mene bodrio na turnirima. Preminuo je u maju 1998. godine i taj gubitak boli me više od hamburške rane. Teško je kada tokom meča po navici pogledate u publiku i shvatite da je ono najvažnije mesto ostalo zauvek prazno", istakla je u svojoj autobiografiji Monika.

profimedia0068492013.jpg
Profimedia 

Gubitak oca, česte povrede, depresija, noćne more kao posledica napada u Hamburgu... Sve to uticalo je da njena karijera krene silaznom putanjom. Jednostavno, nikada više nije bila ona stara Mala Mo... Povukla se zvanično 2008. godine.

Monika ima 51 godina i danas živi i radi na Floridi. Izuzetno je angažovana na raznim poljima. Pre nekoliko godina primljena je u Međunarodnu tenisku kuću slavnih u Njuportu, a potpisala je ugovor i sa izdavačkom kućom Blumsberi, za seriju romana namenjenih tinejdžerima pod naslovom Akademija. Članica je sportske organizacije Laureus, zajedno sa Nađom Komaneči, Borisom Bekerom, Majklom Džordanom i drugim slavnim sportistima. Veliki novac je uložila i u lanac resotorana "All Stars Cafe"

gyas.jpg
Dragana Udovičić, Profimedia 

  .

Primorana da promeni državljanstvo

Početkom devedesetih godina Amerika joj je nudila državljanstvo, ali ona nije želela to da prihvati. Na OI u Barseloni 1992. godine nastupila je pod zastavom nezavisnih takmičara IOP, jer sportistima iz Jugoslavije nije bio dozvoljen nastup. Međutim, kada se nakon rata Jugoslavija raspala ipak je postala državljanin Sjedinjenih Američkih država.

"Znam gde sam rođena i Jugoslavija će zauvek biti u mom srcu. Mnogo je razloga zbog kojih sam bila primorana da promenim državljanstvo, ali ipak nisam imala snage da igram za američku Fed kup reprezentaciju kada su 1999. godine rušeni mostovi mog rodnog grada", otkrila je Monika.

Prijateljstvo sa Balaševićem

"Nikada neću moći da mu se odužim. Cele te godine, kada sam postala prvakinja sveta, trenirala sam kod njega i on je moj najbolji prijatelj."

Naime, kada je Đorđe Balašević pored svoje kuće sagradio privatni teniski teren, Monika nije morala da brine gde će da trenira. Imala je teren na raspolaganju do mile volje, a Đole joj je posvetio i pesmu.

"Ja sam samo prstom probao sport Pa te zato molim veliki svete Nemoj da nam sada pokvaris dete Mala Mo je stvarno cura i po Ona ima srce, ima tri ciste, Ne mesajte u to sad kursne liste Nek to briga nekom drugom postane Pustite nju, nek joj sve igra ostane."

Kurir sport