Krpelj kao krpelj, svojevrstan parazit, mora da se zakači za nekog, da postoji preko nečijeg imena, napisala je pevačica

Raspisala se.
Seka Aleksić rešila je da odgovori na prozivke Jelene Karleuše koje su se danima pojavljivale na Tviteru. Ona je na svom blogu iznela šta joj je na duši i poručila koleginici da je krpelj kojeg treba zgaziti. Istina, nijednom je nije spomenula imenom i prezimenom, ali iz geneze njihovog sukoba i svega onoga što je JK pisala u poslednje vreme svima je jasno ko je glavni junak njenog teksta.

Pogani jezik

- Mali se „kače“ za velike, kao neki krpelji. Zakače se i ne puštaju. Palacaju svojim poganim jezicima jer ne mogu da oproste neosporni uspeh onima koji godinama uspešno rade svoj posao. Onda proglase sebe neshvaćenima. Znači, shvataš ti samog sebe, tako bar misliš, ali te ostali ne shvataju - ko je tu u problemu, hiljade, hiljade, hiljade ljudi ili ti? Krpelj kao krpelj, svojevrstan parazit, prosto mora da se zakači za nekog, da živi, da postoji ne zbog svog postupka, već preko nečijeg imena... Krpelj se skida suprotno od sekundare na satu, znači prosto ga odšrafite, bacite na pod, zgazite i operete ruke - napisala je, između ostalog, Seka.

Puna si zlobe

Aleksićeva tvrdi da je JK obožava.

- Nego, ima tamo neka, zovu je podstanarka. Biti podstanar nije ništa loše, a daleko od toga da je sramota, i sama sam plaćala kiriju dok nisam stekla sopstveni krov nad glavom. Ali kad si proklet, alav, kad hoćeš baš sve što nemaš, a druge pljuješ i nazivaš ih pogrdnim imenima - tako ti se i vrati. Uvek me nasmeje jada tamo neka. Priča, piše o meni, prosto me obožava do granice opsednutosti. Sve što sam stekla naziva lažnjacima, a moj život nije lažnjak. Ja razumem da je to prosto iz zlobe jer ona to nema, a tako bi želela.

Varaš ljude, teraju te s nastupa

Seka je iznela mišljenje i o tome kako Karleuša gradi karijeru:
- Moj talenat nije da prozivam ljude s javne scene ne bih li skrenula pažnju na sebe. Još jedan dar koji ne posedujem jeste da jurim ljude koji su stekli novac ne bih li od njih dobila što glamurozniju reklamu, a posle od tih istih ljudi bežala jer se, eto, desio fijasko. Dok su neke prekidali u pola nastupa i molili ih da napuste scenu, mene su zvali ponovo. Zašto? Zato što je publika tako htela. Zato što su ljudi hteli pesmu, a ne praznu priču.

Evo baš i sad, dok pišem ovaj blog, tamo negde daleko preko okeana... Jasno je, zar nije? Dok neki osvajaju svet, pevaju u daljini, preko okeana, drugima prolazi karijera u obećanjima.