U numeri „Ima nešto u čoveku“ Mili spojio tamburaše Nikole Jaramazovića, koji prate Zvonka Bogdana, i trubače Dejana Petrovića

Biće to melem za uši.
Novi album Miligrama trebalo bi da se pojavi u prodaji sredinom decembra, a najtiražniji srpski kompozitor Aleksandar Milić došao je na ideju da u jednoj pesmi objedini dva najautentičnija zvuka sa ovog podneblja - tamburaše iz Vojvodine i trubače s juga i zapada Srbije! U numeri „Ima nešto u čoveku“ Marina Tucaković je u stihovima opisala karakteristike našeg mentaliteta, a Mili je to znalački nadogradio muzikom.

Tamburaški orkestar Ravnica, koji inače prati Zvonka Bogdana i važi za najbolji u zemlji, pod vođstvom Nikole Jaramazovića uneo je vojvođanski duh, dok je sa zapada Srbije Mili izabrao trubače Dejana Petrovića, pobednika Guče. Idejni tvorac i frontmen „srpskog muzičkog čuda“, kako u poslednje vreme nazivaju Miligram, s Petrovićem sarađuje dugi niz godina, još od Cecinog koncerta na Marakani 2002.

- Za ovu pesmu sam specijalno vezan jer ima izvorni prizvuk i to je žanr koji volim da radim. Ranije sam napisao za Cecu „Nagovori“, koja je doživela veliki uspeh. Taj žanr je najteže stvarati i napraviti nešto što nema vremensku dimenziju. Samo najuspešnije od takvih pesma ulaze u Skadarliju i u boemske kafane, gde preovlađuju starogradske numere. Voleo bih da „Ima nešto u čoveku“ uđe u taj milje, jer smo se stvarno potrudili da spojimo atmosferu severnih ravnica s brdovitim zapadom i jugom Srbije - naglašava Mili.

orkestar-ravnica.jpg
Dragana Udovicic 


Ima nešto u čoveku

(refren)
Mesec sunce ubija,
mene ti, a tebe ja,
ima neki stari inat
koji nas u dušu zna.
Kad sam hteo, nisi ti,
kad si htela, nisam ja,
ima neki stari inat
koji nas u dušu zna.