Došao sam u Beograd, kao i cela moja klasa. Svi smo bili provincijalci bez ikakve zaleđine, sami sa svojim talentom kakav nam je Bog dao. Naprosto smo morali da se držimo zajedno i budemo oprezni u nekim stvarima, rekao je Vojin Ćetković

Vojin Ćetković, koji je dobitnik ovogodišnje nagrade Raša Plaović za ulogu Otela u istoimenoj predstavi Vilijama Šekspira u produkciji JDP-a, kaže da kod kuće ima tri dame bez čije ljubavi ne bi mogao ni da diše, a ne još da bude i glumac.

"Nadam se da vas nisam obrukao i da ste ponosne na mene. Ovu nagradu posvećujem Veri, Mili i Bobi", rekao je Ćetković u govoru pošto je primio veliko priznanje koje Narodno pozorište dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u prošloj sezoni.

Ćetković kaže da zadovoljan čovek i otkriva koliko mu ljubavi pružaju supruga, glumica Sloboda Mićalović (32), s kojom je pet i po godina u braku i njihove bliznakinje Vera i Mila (3,5).

Ne skrivajući sreću zbog dobijene nagrade, Vojin Ćetković je za Story.rs skromno prokomentarisao da se postideo dok ga je žiri hvalio.

"Kada mi je žiri pročitao obrazloženje, prilično sam se postideo jer mislim da me tako ne bi ni moje ćerke hvalile. Zahvalan sam upravi JDP-a koja je, samo oni znaju kako, obezbedila da Otelo bude izveden, reditelju Milošu Loliću na hrabrosti, velikom talentu i nesebičnoj pomoći, kao i celom ansamblu koji je od početka igrao kao tim i obezbedio mi da budem njihov centarfor. Posebnu zahvalnost dugujem Nikoli Đuričku, njegovom ogromnom daru, kritičkom oku, istinskoj ljudskoj dobroti, bez koje ne bih mogao da se dobro osećam u Otelovoj i svojoj koži", rekao je glumac.

Na pitanje da li je zaista miran i staložen čovek kakvog ga viđamo u javnosti, glumac kaže da uopšte nije miran i da nijedan glumac to ne može biti.

"Ja sam samo oprezan i kao čovek i kao glumac. Došao sam u Beograd, kao i cela moja klasa. Svi smo bili provincijalci bez ikakve zaleđine, sami sa svojim talentom kakav nam je Bog dao. Naprosto smo morali da se držimo zajedno i budemo oprezni u nekim stvarima. Planirao sam da se bavim ovim poslom bar pedeset godina, tako da čovek mora da bude obazriv i da se bori."

Njegova karijera nije bila puna trnja, ali se on uvek trudio da ide uzlaznim putem jer ne voli velike padove.

"Dešavalo se da četiri godine ne snimim nijedan kadar. Imao sam sreću da je to što sam radio bilo jako gledano i da su se stalno vrtele reprize pa sam zbog toga bio prisutan u medijima. Ali, to je sve normalno u životu glumca…"

Jesu li te pauze bile posledice vašeg izbora zato što svesno birate uloge?

"Ne, u tom trenutku to apsolutno nije bila posledica mog izbora. Mislim da glumac može da dozvoli sebi da bira uloge tek kada zađe u neke godine i kada je dovoljno jak da sam sa sobom izdrži da ne radi i podnese taj pritisak vraćanja uloge. Jer, mi glumci sve što želimo jeste da igramo."

Osim pozorišnih i televizijskih uloga, Vojinova najvažnija uloga u životu je uloga tate i on rado govori o svojim ćerkicama:

"One su divne devojčice i uskoro će napuniti četiri godine, a ovo sada je neverovatan period njihovog života. Verujte, svaki dan koji čovek propusti a da nije s njima – promašen je. Nikada u životu nisam imao takav doživljaj bilo čega, kao s njima. Uloga tate je najvažnija u mom životu", rekao je glumac i dodao da su Vera i Mila i fizički i po temperamentu potpuno različite, jedna je na mamu, a druga na tatu.

Vaš kum Nikola Đuričko uspešno je zakoračio u svet Holivuda sarađujući s Anđelinom Džoli na filmu U zemlji krvi i meda, a postao je i dobar prijatelj s njom i njenim partnerom Bredom Pitom. Kako vi gledate na to?

"Kada mi je Boba pokazala na Jutjubu snimak ceremonije dodele nagrade Anđelini Džoli za humanitarni rad i njegovo obraćanje pre toga, bio je to divan osećaj jer sam bio izuzetno ponosan na njega."

Da li su vas uloge iz stranih produkcija zaobilazile?

"Nisu. Imao sam ponude i dobijao čak neke uloge, ali dva puta desilo se da nisam mogao da snimam jer mi je uleteo drugi posao, onda je počelo bombardovanje pa demonstracije, pa su lokacije snimanja premeštene u studio u Rumuniji… Mi smo generacija koja je tako nekako prolazila od početka. Uvek neki maler..."

Čini se da vas nije bilo dovoljno ni u domaćem filmu. Priželjkujete li neku ulogu?

"Nije me bilo dovoljno, ali tako je i sa drugima jer se malo radi i ne vidim budućnost domaćeg filma. Ali, uskoro treba da se pojavi nastavak ostvarenja Montevideo, Bog te video u kome igram. Dugo se snimao jer je u pitanju velika ekipa, radilo se na bezbroj lokacija i videćete koliko je film bogat. Ne znam da li će nadmašiti uspeh prvog dela i ne mogu da kažem da li je bolji, ali je potpuno drugačiji i više autorski. Mislim da je Dragan Bjelogrlić sazreo kao reditelj i umetnik."