Edukujem Cigane pesmom, jer pevam na srpskom jeziku. Na naš jezik sam preveo Kuran, Bibliju, Tolstoja, Dostojevskog, Markesa. Svaki moj roman, a ima ih sedam, posvetio sam svom narodu

Muarema Serbezovskog (63) većina poznaje po hitovima "Za venčanim stolom", "Ramo, druže moj" i "Zašto su ti kose osedele, druže", ači što većina ne zna je da pevač jednako dobro i piše. Autor je čak sedam romana, jedini je na romski jezik preveo Kuran i Bibliju, ali i svetske klasike "Zločin i kaznu", "Rat i mir" i "Sto godina samoće". Magistrirao je pravo, a u planu mu je i doktorat.

Kada se sa nepunih 18 godina otisnuo u svet iz neugledne mahale u Skoplju, nije ni slutio da će jednoga dana pisati romane, proputovati pola sveta, rukovati se sa velikim državnicima i da će ispred svog imena imati titulu magistra. Ništa što bi običan čovek mogao sanjati, a kamoli jedan „Ciganin“, kako za sebe s ponosom kaže, jer mu politički korektnije Rom nema apsolutno nikakvo značenje.

"To je prazan termin. Reč Ciganin je pak puna značenja i inspiracija je za svetske umetnike. Ne znam zašto ljudi beže od toga. Verujem da je razlog što imaju neke komplekse. Ja za sebe kažem da sam Ciganin“, počinje priču Muharem.

Ljudi ga zbog njegove muzike nazivaju ciganskim carem, ali on na to odmahuje rukom. Pita se kakav je to car bez države.
"Nisam čuo da me tako zovu, ne znam kako to da prokomentarišem. Ne mogu reći da mi ne laska, ali sam vrlo prizeman i znam gde mi je tle", skroman je Muharem, čije pesme uvek govore o ljubavi i teškom položaju Roma. O tome govore i njegove knjige.

"Ja sam na neki način ciganski Dositej Obradović. Edukujem Cigane pesmom, jer pevam na srpskom jeziku. Na naš jezik sam preveo Kuran, Bibliju, Tolstoja, Dostojevskog, Markesa. Svaki moj roman, a ima ih sedam, posvetio sam svom narodu. Shvatio sam da postoji rupa u svetskoj književnosti. O Ciganima se piše vrlo ograničeno, i to radi kolorita. Došao sam na ideju - ako je Perl Bak postala poznata pišući o Kinezima, zašto ja ne bih pisao o svom narodu", priča Serbezovski.
Na temu svog naroda je i magistrirao, a i planu mu je i doktorat.

"Odbranio sam rad na temu „Presuda u Strazburu, Sejdić i Finci protiv države BiH u kontekstu prava nacionalnih manjina s posebnim osvrtom na Rome“. U planu mi je da doktoriram. Međutim, čekam da počne sa radom evropski fond, koji Romima dodeljuje novac na osnovu edukacije. Na taj način sam i magistrirao. Doktorat bi bio pretposlednja karika u ostvarenju nekih mojih životnih ciljeva. Poslednja bi bila Nobelova nagrada", zaključuje Serbezovski.

Upoznao Gadafija, Indiru Gandi i Karpova
Zahvaljujući svom poslu Serbezovski je proputovao pola sveta i na tim putovanjima upoznao Gadafija, predsednika Libije, i Indiru Gandi. U Sarajevu je odigrao šah sa Karpovom.„Gadafija sam upoznao ’81 u Tripoliju, gde sam na jednom muzičkom takmičenju predstavljao Jugoslaviju. Pobedio sam tada njihovu pavačicu Sabah, koja nikada nije gubila. Gadafi je toliko bio oduševljen mojim izvođenjem da je rešio da se nagrada podeli. Indiru sam upoznao tokom jedne posete Indiji kada sam istraživao teoriju da cigani potiču od Indijaca“.

http://www.youtube.com/watch?v=KfbJhf_UNEY