SEKSI UDARNICE: Kurirove radnice da pršte varnice!

Goca Tržan: Prodavala sam sladoled po 11 sati dnevno

Kako provodiš 1. maj?
- Pošto su se moji roditelji venčali na taj dan, biću kao i svake godine s njima da to obeležimo, a posle idem sa članovima benda i njihovim porodicama negde u prirodu da pravimo roštilj. Vrlo često mi se dešava da za 1. maj radim. Ove godine se odmaram.

Ne libiš se da radiš fizičke poslove?
- Mislim da fizički poslovi oslobađaju, a deluju i vaspitno. Mislim da su fizički poslovi sjajni i zato sve radim, nemam problem s tim. Kad sam sama, znam i da ukucam ekser, bušim zid i slično.

I Lenu vaspitavaš da bude vredna?
- Apsolutno! Često su mi govorili - pusti je, mala je, radiće kad poraste. Mislim da se deca vaspitavaju odmalena pa je ja učim da uvek pospremi za sobom i da nije sramota raditi.

Kako si zaradila svoj prvi dinar?
- Bilo je to 1992. godine. Radila sam preko omladinske zadruge. Prodavala sam sladoled i radila 11 sati dnevno. Od zarade sam kupila kompletnu garderobu i knjige.

Milena Ćeranić: Žao mi je što nisam rođena u Titovo vreme

Kako ćeš provesti praznik?
- Zbog poslovnih obaveza nisam razmišljala o tome, za nas pevače ne postoje praznici. Možda će biti radno, kao i uvek, a možda ću se i odmarati.

Sećaš li se kako si provodila Praznik rada dok nisi postala pevačica?
- Uvek sam išla s društvom iz škole na izlet. Išli smo dan ranije da bismo dočekali 1. maj. Te godine će mi ostati zauvek u sećanju.

Šta misliš o radnim akcijama?
- Mogu da pričam samo na osnovu maminog iskustva. Volela sam da slušam njene priče kako je to bilo nekada. Svi su bili složni, a danas su društvene mreže svima glavna preokupacija.

Da li bi se priključila nekoj akciji?
- Zašto da ne. Veliki sam radnik.

Možeš li sebe da zamisliš kao Titovu pionirku?
- Rođena sam 1986. i nisam stigla da budem Titov pionir. Stariji pričaju da se tada živelo sa manje para, ali lepo. Žao mi je što nisam rođena u Titovo vreme, kad je sve imalo smisla.

Sanja Kužet: Učestvovala bih na radnoj akciji

Gde planiraš da odeš za Praznik rana?
- Mislim da svi priželjkujemo da bude lepo vreme jer onda možemo stvarno da ga organizujemo kako želimo. Dešavalo se da kiša promeni naše planove u prirodi. Gledaću da odem na dva dana van grada, prijatelji imaju vikendice i hoću da uživam sa sinom i društvom. Zaista nam je potrebno da budemo u prirodi, na vazduhu, da se opustimo uz hranu i piće. To nekako ide uz nas Srbe i normalno je.

Kako se snalaziš kad treba izvoditi radove i popravke u stanu?
- Pa za te teže muške poslove uvek pozovem nekog. Imam zeta, tatu, brata i neko od njih uskoči da pomogne. Ma, ja mogu da radim sve, nije to neka nauka. Pobogu, to su znale i naše mame i bake.

Da li bi učestvovala na radnoj akciji?
- Ako bi to ponovo zaživelo, zašto da ne. Ne bi mi smetao fizički rad. Daleko je od realnosti da u današnje vreme postoje radne akcije kao što je bilo nekada. Vredna sam i nemam problem s tim. Tu sam!

Sećaš li se Titovog vremena?
- Nisam bila Titov pionir jer sam generacija koja nije nosila one kapice i marame. Čula sam da se srećno živelo i da se narod nije bunio.