ŽESTOKA DEBATA: Na međunarodnoj konferenciji rasprava o Staniji i Soraji kao o idealnim ženama!

Ona je dodala i da je ovo prva konferencija sa ovakvom tematikom u Srbiji, poručujući da će promenom svesti u medijima o ženama promeniti se i svest mladih o njima, koji kroz medije o nežnijem polu grade drugačiju, lažnu sliku

Milomir Marić govoreći o pripadnicama nežnijeg pola rekao je da su one same krive za sliku koja postoji u medijima i da su za 80 odsto žena "sa funkcijama ili bez", ideal žene starlete Stanija i Soraja.

Revoltirana ovakvom izjavom, iz publike se javila nekadašnja gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović koja je rekla da razume zašto Marić provocira, dodajući da je ovaj skup mnogo ozbiljniji od rasprave o "dve-tri starlete".

"Razumela sam da je ovo ozbiljana tema i da nećemo svesti ovaj panel na Staniju, Soraju i Oro. Marić veoma provokativno instistira kod muškaraca u svojim emisijama da oni ispadnu mačo, a žene o kojima pričaju, koje nisu prisutne, uđu u sferu koja nije lepa i dobra. Meni ovo ništa nije smešno, žene u svom predstavljanju treba da imaju saveznike u muškaracima", rekla je ona.

"Mi smo veće biračko telo i treba da nas ima više, a nema nas. Zašto?", upitala je Hrustanovićeva.

Marić je poručio i da mu ovaj skup izgleda kao "antimuški skup" i da žene zaista žele da promene sliku o sebi, to bi mogle veoma lako to da učine.

"Same ste to napravile, nismo vas terali da se predstavljate u medijima na ovaj način - da su žene samo lepotice, lepe i glupe. Same poturate u novinama najstrašnije price o sebi da bi neko to poverovao, to radite da biste manipulisali nama", kategoričan je bio Marić.

Skup je otvorila predsednica Udruženja "Klub prvih žena" Ivana Zeljković, koja je poručila da žene u medijima mogu dobiti prostor samo ako je u fokusu njihov deklote, izgled, frizura, dodajući da su žne mnogo više od toga.

"Nadam se da u medijima danas neće u fokusu biti nasa frizura ili dekolte, već da će u fokusu biti naše reči i dela - sve ono što činimo za dobrobit ovog društva. Žene su prisutne u ovom društvu i to treba da bude vidljivo. Da skrenemo pažnju javnosti, da ukazemo medijima ili da zahtevamo da budući naslovi vaznih vesti i teme u emisijama budu vezane, ne za to kako izgledamo, već šta imamo da kažemo", poručila je Zeljkovićeva.

Ona je dodala i da je ovo prva konferencija sa ovakvom tematikom u Srbiji, poručujući da će promenom svesti u medijima o ženama promeniti se i svest mladih o njima, koji kroz medije o nežnijem polu grade drugačiju, lažnu sliku.

Savetnica za medije premijera Srbije Suzana Vasiljević rekla je da slika o uspešnim ženama u Srbiji još nije najbolja, te da pripadnice lepšeg pola koje su uspele u poslu teško mogu da se nađu na naslovnicama dnevnih novina.

Vasiljevićeva je podsetila da je u medijima od 1991. godine, da je radila za austrijsku i nemačku TV kuću, kao i za BBC, da je pre sadašnjeg posla bila savetnik za medije ministra policije, ali da je pored svih stvari koje je u poslu postigla, na naslovnicu jednog dnevnog lista "dospela" kada ju je neko uslikao u kupaćem kostimu na letovanju u Hrvatskoj.

Smatra i da je za promenu ovakvog stanja neophodno dosta truda i rada, poručujući da sebe vidi kao uspešnu ženu, te da joj je drago što takvih poslednjih godina ima sve više."U medijima nema dovoljno priča o uspesnim ženama, u pitanju je možda samo oko 15 odsto takvih tekstova, a koje nisu o ženama sa estrade", ukazala je Vasiljević.

Predsednica Foruma žena demokratske stranke Gordana Čomić rekla je da žene imaju "jedno ogromno polje osvojene slobode", da to pravo treba da čuvaju ali da svaka ima pravo da čini izbore kakve želi."Svaka žena ima pravo da napravi izbor o svom telu, obrazovanju, stavovima.. Nije u pitanju kakav će izbor napraviti, u pitanju je osvojena moć da se izbor pravi, jer moja baba ga nije imala", istakla je Čomićeva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da u Zakonu o zabrani diskriminacije piše da je, između ostalog, zabranjena promocija stereotipnih uloga polova. "To je jedna sjajna stvar. To je nam naša borba dala i imamo rešenja koje se ni po čemu ne razlikuju u drugim državama… Ali između onoga što piše u zakonu i stvarnosti postoji ogroman jaz", rekla je Petrušićeva, podsećajući da pravo na ravnopravnost elementarno pravo.