TOZOVAC ZA KURIR: Srbiju nijedno zlo ne može da promaši

Legendarni pevač narodne muzike Predrag Živković Tozovac kaže da se mnogo napatio u životu. On otkriva da slava nije sve u životu i da često zaplače jer mu nedostaju otac i rođaci koji su poginuli u ratu. Ovaj umetnik ističe da u karijeri više ništa ne planira, već pušta da sve ide svojim tokom.

- Krunisao sam karijeru i koncert ću napraviti na jesen. Samo mi je žao što sam snimio četiri pesme koje narod voli, a ne puštaju ih često. Razgovaraću sa Sašom Popovićem jer sam ih snimio za „Grand“.

Kako ste doživeli katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju?
- U Obrenovcu imam blisku porodicu i s njima sam u kontaktu jer želim da im pomognem. Izuzetno mi je žao celokupne situacije zbog poplava jer je to nepogoda za dve-tri godine, a ne za samo jedan dan. Uvek se vraćam na pitanje: „Ima li neko zlo koje može da promaši Srbiju?“ Uz Božju pomoć, izguraćemo i ovo.

Ja sam dete rata i, koliko najviše može da se strada, moja porodica je stradala. Otac, ujak, teča i drugi su streljani. Trinaest godina bio sam samac u Beogradu, tako da sam od onih koji ne bi voleli ponovo da pate. Bez obzira što sam Tozovac i što sam uspeo s pevanjem i popularnošću, privatno sam valjda sebe prikazao u svojoj knjizi pesama. Pomagao sam, pomažem i pomagaću svakome, dok god sam živ.

Mislite li da su neke vaše kolege koje su nosile pomoć ugroženima koristile poplave za sopstvenu reklamu?
- Bilo je čak jedne uvredljive rečenice da mi pevamo besplatno i pravimo reklamu, a naš narod nema para. Ispada da mi uzimamo pare iz džepa našem siromašnom narodu. To je rečenica puna bezdušja. A mi što pevamo besplatno, gde smo? Ništa nije besplatno. Niko nije prisiljen da dođe na te koncerte. Pomoć nije za diskusiju.

Čime biste se bavili da niste pevač?
- Da nisam pevač, bio bih harmonikaš.