Naučnici Tomas i Džeferson ispitali su 254 odrasle osobe u Viskonsinu i otkrili da čak 91 odsto kopa noseve, dok je 1,2 odsto njih to radilo barem jednom na sat vremena

Većina ljudi to radi, ali retko ko priznaje. Ipak, da li zaista imate razloga za stid i brigu ukoliko kopate nos?
Formalni medicinski izraz koji se koristi da opiše "umetnost" kopanja nosa je rinotileksomanija. Prva naučna studija o ovom fenomenu sprovedena je tek 1995. godine u SAD.

Naučnici Tomas i Džeferson ispitali su 254 odrasle osobe u Viskonsinu i otkrili da čak 91 odsto kopa noseve, dok je 1,2 odsto njih to radilo barem jednom na sat vremena. Dva ispitanika rekla su da im navika kopanja nosa utiče na svakodnevne aktivnosti, a dve osobe su čak uspele da prstom probuše rupu kroz nazalni septum – tanku membranu koja razdvaja nozdrve.

Studija je imala mnogo nedostataka, ali je potvrdila da čačkanje nosa, uprkos kulturnom tabuu, predstavlja vrlo rasprostranjenu naviku. Pet godina kasnije, lekari Čitarandžan Andrade i BS Srihari sa Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje i neurologiju u Bangaloru, odlučili su da pogledaju malo dublje u tuđe nozdrve.

Tačnije, zaključili su da se ponašanja koja postaju navika, uglavnom oblikuju u detinjstvu i tinejdžerskom dobu, pa su odlučili da njihovi ispitanici pripadaju tim grupama. Obuhvatili su decu raznih ekonomskih statusa, a ona su potvrdila da gotovo sva kopaju noseve i to u proseku četiri puta dnevno. Ono što ih je iznenadilo je šema prema kojoj to rade.

Samo 7,6 odsto učenika reklo je da stavlja prst u nos češće od 20 puta dnevno, ali je 20 odsto imalo “ozbiljan problem” zbog toga.

Većina je rekla da to čini kako bi ublažila svrab ili pročistila nosne puteve, ali je čak 12 odsto priznalo da im jednostavno prija čačkanje nosa.

Od 200 ispitanih, devet je priznalo da je pojelo iskopani sadržaj. Ako izuzmemo ekstremne slučajeve, povremeno kopanje nosa obično nije opasno, ali nije ni sasvim bezbedno.

Studija grupe holandskih istraživača 2006. pokazala je da ta navika podstiče širenje bakterija i da “kopači” češće imaju Stafilokoku aureus u nosu i grlu, nego oni koji nemaju tu naviku. Iako i dalje nemamo jasne odgovore na pitanje zašto ljudi čačkaju svoje noseve, jasno je da većina u tome uživa, a da veliki broj poseže za svojim nozdrvama samo zato što su dostupne.

cackanje-nosa.jpg
Profimedija