Poznate pevačice ne libe se fizičkog posla, a pokazale su i kako bi se sa šlemom na glavi, na bageru i sa čekićem i bušilicom u rukama snašle na radnoj akciji

Prvi maj u sređenijim zemljama okuplja radnike na ulicama koji protestuju tražeći svoja prava, a u Srbiji se ovaj dan vezuje za odmor i roštiljanje u prirodi.

I naše pevačice oduvek su volele ovaj praznik jer su s društvom odlazile na uranak. Sad baš i nije tako, jer za odmor nemaju vremena. Ana Nikolić, Romana Panić i Mira Škorić tog dana će pevati i neće biti sa svojim prijateljima.

One su iskusile kako je to kad se uzme alat u ruke i prione na težak posao. Svidelo im se da budu u koži radnika, ali samo nakratko. Bušilicu, čekić i radno odelo ipak ostavljaju drugima, jer svoje zanimanje nikad ne bi menjale.

ana-nikolic.jpg
Marina Lopicic 


Ana Nikolić
RAD NA GRADILIŠTU LAKŠI JE OD PEVANJA

Bila si Titova pionirka. Kako pamtiš to vreme?
- To je bilo veoma srećno vreme, lepo se živelo. Bila sam mala da bih bila svesna svega, ali dobro se sećam radosti zbog porodičnog odlaska na more, u Makarsku.

Po čemu pamtiš Praznik rada?
- Praznik rada pamtim po neradu (smeh)! Svakog Prvog maja sam išla s društvom na planinu Grzu nadomak Paraćina, gde smo palili logorsku vatru i uživali u kampovanju.

Da li bi pristala da budeš deo radne akcije?
- Tokom srednjoškolskih dana bila sam organizator radnih akcija. Nikad se nisam libila fizičkih poslova i sve što sam stekla bilo je isključivo radom i trudom.

Imala si priliku da provedeš dan na gradilištu. Da li ti je bilo naporno?
- Bilo mi je zadovoljstvo i, iskrena da budem, baš sam se odmorila. Posao kojim se bavim mnogo je teži i iscrpniji od svakog fizičkog. Sagraditi karijeru mnogo je teže nego, recimo, sagraditi tri solitera.

(Z. S. R.)
mira-skoric.jpg
Marina Lopicic 


Mira Škorić
BILA BIH SREĆNIJA DA SAM KASIRKA

Kako proslavljaš Prvi maj?
- Ništa posebno i spektakularno. Ovaj praznik je važan za prave radnike.

Koje poslove voliš da radiš?
- Ne bi me bilo sramota da radim bilo koji pošten posao. Možda bih u životu bila srećnija da sam kasirka.

Kako si zaradila svoj prvi dinar?
- Na poslu koji najviše volim da radim - pevajući. Taj novac sam odmah potrošila, a već od sledećih nastupa sebi sam kupila „jugo“.

Kako se snalaziš kada treba nešto da popraviš u stanu?
- Ja to popravim, pa na kraju dođe deset majstora da to popravljeno ispravi. Nedavno mi se pokvarila veš-mašina i prijatelji majstori su me usmeravali šta da uradim, ali i pored svih instrukcija napravila sam karambol i poplavu u stanu. Moglo je da se pliva po kući.

(Lj. S.)

romana.jpg
Marina Lopicic 


Romana Panić
VOLELA SAM 1. MAJ JER SE NIJE IŠLO U ŠKOLU

Po čemu pamtiš Praznik rada?
- Uvek sam mu se radovala jer se tih dana nije išlo u školu. Išla sam na piknik s roditeljima i društvom. I danas ga slavim. To je moj simbol druženja s prijateljima. Tradicionalno sam išla na Zlatibor, a ove godine ću taj dan provesti u Crnoj Gori. Uveče ću raditi, ali to mi nije teško jer je muzika moj život.

Da li si nekad bila na radnoj akciji?
- Jesam, i to više puta. Dok je bila stara Jugoslavija i komunističko vreme, postojala je organizacija izviđača, pa smo čistili grad i školska dvorišta.

Po čemu pamtiš doba kad si bila Titova pionirka?
- Ja sam među poslednjim generacijama Titovih pionira. To je kao polaganje životnog ispita. Imali smo plave kapice i crvene marame, čekali smo štafete i pevali smo „Pozdravite moga tatu“, „Zemljo moja“, „Računajte na nas“.

(M. D.)