Odnosila sam im pivo, vodu i hranu. Fizički rad mi nikada nije bio problem. Menjam sijalicu i zavrćem šrafove, ali kad je o težim radovima reč, tražim pomoć, kaže starleta

Iako mnogi misle da Soraja Vučelić nikada ništa ne radi, ona tvrdi da često zna da zasuče rukave i prihvati se i fizičkih poslova.

Njoj majstor nije potreban jer se odlično snalazi sa šrafcigerom i čekićem u ruci, menja sijalice, osigurače, ali joj nije stran ni težak rad sa bušilicom. U intervjuu za Kurir Soraja priča o 1. maju i tome kako će ga proslaviti.
- Putujem u Moskvu sa drugaricom i njenom ćerkom. Potreban mi je odmor. Isključiću telefon i relaksirati se sedam dana.

Kako obeležavaš praznik?
- Uvek neradno (smeh). Opustim se sa društvom i prepustim se uživanju u hrani. Drugi peku roštilj, a ja samo jedem. Nisam majstor u kuhinji, tako da od mene tu nema koristi, eventualno isečem paradajz.

Da li si nekad učestvovala u teškim fizičkim poslovima?
- Jesam, više puta. Obilazila sam gradilišta i majstorima odnosila pivo, vodu i hranu. Fizički rad mi nikada nije bio problem. Dosadno mi je kad ništa ne radim. I kad nema posla, ja ga izmislim.
soraja.jpg
Dragana Udovičić 


Obavljaš li u stanu neke majstorske radove?
- Muški majstor mi samo smeta. Menjam sijalicu i zavrćem šrafove, ali kad je o većim radovima reč, onda tražim pomoć.

Da li ti je žao što nisi bila Titova pionirka?
- Plačem svakog dana (smeh). Svi smo mi nečiji pioniri. To su prošla vremena, a uvek treba gledati u sadašnjost i budućnost.

Da li si konačno pronašla ljubav svog života?
- Uvek imam ljubav. Bez nje ne mogu da funkcionišem. Retko kad govorim o tome, trudim se da tog nekog sačuvam samo za sebe.