ČETIRI GODINE OD SMRTI Roditelji: Često sanjamo Darka, lepši je nego ikad

Spomenik u parku

- I dalje ga sanjam. Ako ne svaku noć, onda svaku drugu ili treću. Lep je, ma sve je lepši - sa suzama u očima priča Darkov otac Vidoje.

On sa suprugom svakog dana posećuje park u Obrenovcu, gde je grad njegovom sinu podigao spomenik.
- Nisu ga zaboravili ni prijatelji, a ni njegovi fanovi. Stalno ostavljaju cveće i na groblju i na mestu udesa, na tom kobnom mestu gde se sledim kad prođem. Tu uvek vidim sveže cveće. I predsednik Čučković je odlučio da se u parku podigne spomenik jer je moj sin voleo Obrenovac. I njega su meštani voleli i poštovali. Stana i ja se tamo isplačemo dok gledamo u njegovu sliku - kaže drhtavim glasom Radovanović.
On napominje da mu se često javljaju Darkove kolege.

Kolege ga ne zaboravljaju

- Slađa iz Alegro benda se lepo ispriča sa nama, javljaju nam se i Ivana Selakov, muzičari iz Mega miks benda. Svi i dalje plaču za njim. Nisu ga zaboravili ni Aca Lukas, Zorica Brunclik, Saša Matić, Bosanac... Često ga spominju i kad se pevaju njegove pesme po takmičenjima - priča pevačev otac, dok Stana plače i moli da je ne slikamo sa suzama. Ona kaže da redovno kontaktira sa snajkom i Larom.

- Sa Majom i Larom se čujemo svakog dana. Naša unuka će sutra napuniti sedam godina. To je još jedan rođendan bez oca. Naša snaja je dugo prikrivala tragediju od nje. Tek ju je prošle godine odvela na očev grob. Lara joj je tada rekla: „Sve sam ja to znala, mama, ali imala sam sreće. Moglo je da se desi da i ti budeš s njim u kolima i šta bih ja sad radila.“ Kad god se setim tih reči, vrisnem u plač - s knedlom u grlu priča Stana i dodaje:

- Teško nam je. Četiri godine ležemo s tugom i ustajemo s tugom. Da nemamo unučiće, umrli bismo, samo za njih živimo - završava Stana.