Carinik me je gurao preko reda i vikao: „Ajde, sklanjajte se, stigao je Čola.“ Grupa ljudi iz Turske gledala me je besno, kao da su hteli da me pojedu. Zamalo da me neko udari

Zdravko Čolić preksinoć je održao spektakularan koncert u Budvi u najvećoj otvorenoj diskoteci na Crnogorskom primorju.

Sa ekipom Kurira sastao se dan posle i podelio sa nama utiske nakon nezaboravnog druženja sa publikom na moru.

Odakle crpite toliku energiju, budući da ste u dva dana pevali sedam sati i prešli hiljadu kilometara, a da ste spavali svega pet sati?
- Kad se mora, nije teško. Čuvam se dosta, ne izlazim iz sobe i štekao sam energiju za publiku. Profesionalac mora da brine o svemu. Ja funkcionišem bez ikakvih infuzija i pomagala, samo vitamine unosim i vodim zdrav život.

Da li vam je slavno ime donelo neke beneficije u životu?
- Jaoj, sećam se, jednom jeste, a umalo mi nije preselo. Krenuo sam jedne godine sa porodicom u Porto Karas u Grčku na more. Tog leta su bile neviđene gužve i čekalo se dugo na prelazu. Negde na granici me carinik prepozna i izvuče iz kolone, prebaci me do makedonske granice, tačnije do međuprostora. Tačno se sećam, stavili su nas da čekamo između dva turska kombija puna ljudi koji su dan i po ili dva čekali da pređu. Meni je bilo neugodno jer su me ljutito gledali što sam prošao preko reda. Taj carinik im je na sve to još vikao: „Ajde, sklanjajte se, stigao je Čola.“ Ti Turci su toliko bili besni da su hteli da me pojedu. Gledali su me sa tolikim besom, sve sam se osvrtao da me neko ne udari. Toliko sam se prepao da sam se vadio: „Ljudi, ja sam poznati pevač, ovaj me je prepoznao, pa me je progurao, nisam ja kriv.“ Jedva sam se izvukao.

Da li se dešavalo da vas neko ne prepozna?
- Kako da ne. Kada sam bio u vojsci, to je bio period kada sam možda bio i najpopularniji. Bilo je vojnika sa mnom koji pojma nisu imali ko sam ja, koji nisu videli voz, a kamoli znali ko je Zdravko Čolić. Mislim da i danas ima ljudi koji ne znaju ko je Čola.

Kako izgleda jedan Čolin dan i da li idete na roditeljske sastanke?
- Moram da kažem da sam svega nekoliko puta bio. Deca dobro uče i nema potrebe. Gledam po sebi, bio sam odličan đak i mojoj majci je učiteljica u osnovnoj školi rekla: „Vaše dete je odlično, vi ne morate da dolazite.“ Isti slučaj je i sa mojim ćerkama.

Pokazuju li pretenziju ka poslu kojim se bavite?
- Ma ne. Muzikalne jesu, ali sumnjam da će se baviti muzikom. Mala pokazuje više interesovanje za scenu, jedne godine u Novom Vinodolskom se popela na binu i htela da peva sa mnom. Jedva sam iskoordinirao sa porodicom da je spuste dole. Mnogo je plakala.

Kakvi su vam planovi?
- U septembru ove godine me očekuje veliki koncert u Lincu u organizaciji mog prijatelja Fantoma. U Austriji će me dočekati gradonačelnik tog grada, što je za mene svojevrsna privilegija. I do kraja godine nas čeka veliki broj koncerata.

Mora da popušta Radetu
ŠERBEDŽIJA SE LJUTI KAD GA POBEDIM U BOĆANJU

Kako provodite vreme kada ste na odmoru, imate li uopšte privatnost?
- Kada letujem na Brionima, organizujem druženja sa prijateljima, pa kuvamo pasulj i idemo na plaže gde nema gužve. Puno raje dođe iz Beograda i iz Novog Sada. Idem kog Glogovca i Šerbedžije, a čujem da je i Novak sad bio tamo.

Da li vas je Rade Šerbedžija učio da se boćate kao Novaka?
- Da, igrali smo prošle godine. Uvek bude nerešeno kada igramo jer se Šerbedžija buni kada gubi (smeh).