ISPOVEST KRISTIJANA GOLUBOVIĆA: Prvi put sam hapšen sa 11 godina i od tada je sve počelo

On je pre nekoliko godina priveden zbog trgovine narkoticima, ali kako kaže, sve mu je bilo namešteno.

"Zamislite da jedno malo stvorenje dođe i kaže kako joj je Kristijan rekao da u crkvi uzme heroin, stavi u brushvalter i ode 17 kilometara dalje kod moje majke da joj preda to, a Kristijan u tom trenutku sa drugom pali sveću u crkvi".

Kako kaže, nakon 48 minuta posle toga naišla je policija i počela da viče na njih da legnu dole.

"Hajde da legnem dole ako će ti biti satisfakcija da ti hapsiš Kristijana Golubovića. Ja ležim, za volanom mog džipa je moj školski drug. Oni ne znaju šta će da rade sa mnom, uhapšen sam a nemam ništa kod sebe", govori on.

U trenutku dok se on bori sa policijom njegova majka ga čeka kući kako bise pozdravili jer je ona trebala da putuje za Nemačku.

"Zvoni neko na vrata stana, majka otvara misleći da sam ja stigao kad ispred neka mala devojka. Šta da radi moja majka sa tim? Da meri u manje paketiće? Policija hapsi i nju i zbog toga provodi 8 meseci u zatvoru. Kad sam je video na suđenju jedva sam je prepoznao. Doživela je infarkt, dobila dijabetes, nije ličila na moju majku. Tada sam rekao da ću ubiti sudiju i sve druge ako je ne puste. Oni su želeli da ja priznam da sam kriminalac iako nisam. Majka dobija odštetu a ja 14 godina zatvora. Priča je bolesna", govori Kristijan a onda je zainteresovao ostale ukućane.

"Dobro, ali kako je tebi u životu to sve počelo? Zašto su se okomili na tebe", pitala je Maja Nikolić a Kiki je odlučio da ispriča detalje iz tinejdžerskih dana koje, kako kaže, ne bi smeo izgovoriti jer je to deo njegove autobiografije.

"Kada sam bio u osnovnoj školi, sa 11 godina me na času insektor protivpravno lišava slobode. Odvode me u stanicu gde me maltretiraju. Gase mi 21 cigaretu o telo, lupaju šamare, krvarim. Direktor škole se smeje i daje me razrednom koji je okoreli Komunista.Krećem iz škole jedan dan, zaustavljaju me i pitaju gde su zlatnici, ja ne znam o čemu se radi uopšte i oni me hapse.", govori Kristijan i objašnjava o čemu se tu u stvari radilo.

"Predsednik grada Beograda tada je imao neke zlatnike u biblioteci koji su nestali. Njegov sin je rekao da ih je Kristijan uzeo, a ja sa njim nikada nisam bio u društvo. Tada počinje sve. Pošto sam bio vezan za neku bravu, kada su izašli odšrafio sam i sa sve lisicom na ruci polako izašao i otišao ka kući. Taj strah, tu mržnju, tu tremu ne mogu da vam opišem. Otišao sam kući i kroz prozor upao kod majke. Uhvatio sam je za ruke i rekao "Majka, niko me od danas neće udarati". Žena je počela da plače, nije znala šta se događa ali od tog dana počinje sve".

Kako Golubović govori, krivo mu je što je sve tako ispalo jer je on želeo da u životu bude vojni pilot ili hirurg.