HRVATSKI NOVINAR OPLEO PO VB Ukućani su umišljeni, lažljivi! Novac će dati na drogu i silikone!

Tekst vam prenosimo u celosti.

Sudeći po njihovim zanimanjima, čovek bi pomislio da stanari kuće Velikog brata svi dolaze sa Floride. Prvi je menadžer u solarijumu, drugi menadžer za uličnu košarku i maneken za marihuanu, treći peva u bendovima, četvrti je telohranitelj bogatih lepotica.

Ni ženske nisu daleko od raja: instruktorka plivanja nadmeće se sa dve sestre što se bave nečim što nazivaju modelingom, četvrta je penzionisana pevačica, peta se posvetila borilačkim sportovima. Ima i jedan beskućnik, ali i taj nosi fino odelo. Među njima je i jedan transvestit, bivši policajac. Tu je i damica iz Splita koja za sebe misli da je vampirica.

Dokon svet, opušten, neopterećen, daleko od pomisli da kugla zemaljska nije idealno mesto u svemiru. Ko se ne bi s njima menjao?

Onaj jedan radnik među njima, vozač u rudniku, zadiše se ako pređe više od dva metra uzbrdo… Valjda zato što umesto njega mašina radi, a on samo pritiska dugmiće.

Takmiče se za nagradu od 100 hiljada evra. Ili otprilike toliko. Sitnica. Pa to bi ovi ispeglani, utegnuti i samouvereni mladići i devojke zaradili i bilo gde drugde.

A u stvarnosti gledamo grupu nezaposlenih Balkanaca, lakomislenih, lenjih, lažljivih, umišljenih i manje-više nesklonih da zajednici pridonesu išta vredno pomena. To što su zarobljeni u beogradskom parku njihov je najveći uspeh dosad.

Što ih još kvariti novcem?

Uostalom, produkcija emisije hraniće neke među njima duže od tri meseca i još im davati krov nad glavom. Sto evra bila bi realna nagrada za pobednika. U svakom slučaju dovoljno da kupi autobusku kartu da se vrati odakle je došao. A sto hiljada evra upropastilo bi svakog od njih.

Spiskali bi taj novac začas na alkohol, drogu, kolače, plastične operacije i slične zanimacije, a zatim osvanuli još gluplji i još nezanimljiviji nego što trenutno jesu. Jedino bi im narastao ego. Visoko bi, dakle, poleteli, a u crnu rupu stvarnosti sleteli.

Ali, ako se već tih sto hiljada evra moraju nekome uručiti, onda je jasno da bi ih već sad trebalo uplatiti porodici Vasić.

Oni su složna i razumna romska porodica. Nisu svi u kući, ali glavni jesu tu. Tata Rade, profesionalni harmonikaš u Švabiji, mama Rada, domaćica, te jednojajčani njihovi blizanci, najradije bih ih nazvao Cvilibim i Cvilibum, gejevi i nezaposleni frizeri.

Vasići su u posebnom delu kuće. Nije jasno zašto se njih četvoro broji kao jedan. Možda zato što po balkanskoj logici jedan Rom čini četvrt čoveka?

Oni navodno šefuju ostalim stanarima i takoreći su nekakvi predradnici u toj laboratoriji za ljude. A zapravo ih produkcija tretira baš onako kako se na Balkanu obično tretiraju bića presvučena tamnijom kožom. Vasići su sluge bez prava na prigovor. Onim floridašima prave sendviče (noću), peru gaće i peglaju posteljinu.

Budući da su bezazleni, dobroćudni, neagresivni i naivni, prepušteno im je da odlučuju o sitnicama tipa: kojem ćemo stanaru zaturiti kofer.

Najzločestije što Cvilibim i Cvilibum mogu smisliti jeste da onom homofobnom klošaru iz Zagreba sakriju cigarete. Tog nadmenog beskućnika prvog će izbaciti iz kuće. Kladim se u sto evra. Tako će on prvi, u prihvatilištu Crvenog krsta, dobiti priliku da proslavi svoju novostečenu popularnost.

(Jutarnji.hr)