Dok je postojalo samo pozorište, glumci su bili pristupačni ljudi - sedeli su po kafanama, bili boemi, družili se sa svakim ko bi tu došao

Ljubomira Bandovića, glumca Jugoslovenskog dramskog pozorišta, trenutno gledamo u seriji „Vojna akademija“, u kojoj tumači lik kapetana Žarca. Svojom pojavom pleni, kako na sceni tako i na televizijskim ekranima i filmskom platnu. Korpulentan jeste, a priznaje i da je težak...

Kao osoba, baš kao što se veruje i za većinu njegovih kolega.

- Pa, teški smo ljudi! Izloženi smo javnosti i konstantno neko o nama nešto hoće da sazna bez ikakve specijalne potrebe. To se desilo s pojavom filma. Dok je postojalo samo pozorište, glumci su bili pristupačni ljudi - sedeli su po kafanama, bili boemi, družili se sa svakim ko bi tu došao. Sad je 21. vek, brzo se živi. Bili su ratovi, krize... A nas niko ništa ne pita. Ako je prodato 400 karata - igramo predstavu, ako je jedna karta prodata - igramo predstavu. Što su govorili ovi stariji glumci: „Možeš da ne dođeš ako umreš“!

♦ Znači li to da ste protivnik filma?
- Ne, ne. Hoću da kažem da su ljudi koji se bave prikazivačkom umetnošću, kakva je naša, statusno dobili neke simbole i da je to od njih napravilo samo konzumente materijalnog društva.

♦ Zbog čega ste prihvatili ulogu kapetana Žarca u „Vojnoj akademiji“?
- Mislim da on vraća veru u jednu instituciju koja je kod nas u poslednje vreme malo izgubila na značaju i hteo sam da učestvujem u tome da bih sutra i ja bio ponosan na sebe.

♦ Nismo vas gledali u eksplicitnijim erotskim scenama. Zašto?
- Nije da u karijeri nisam imao erotskih scena (smeh), ali eksplicitnih nisam. Pa, da li biste vi voleli da vidite čoveka od 130 kilograma u takvoj sceni? Hahaha. Mada, nikad mi niko nije ponudio da glumim tako nešto. Ako bi mi bilo ponuđeno, tražio bih razlog zašto to treba da bude baš tako. Ako bi mi se objasnilo zašto - naravno da bih pristao.

♦ Po kom principu birate uloge?
- Gledam da im dramaturški radnja i cilj budu drugačiji, da se ne ponove način života jednog i drugog lika.

♦ Jedan ste od glumaca koji mogu da se opišu izrekom „Tiha voda breg roni“?
- Pa, šta znam. Valjda sam takav čovek.

♦ U poslednje vreme stalno ste na snimanjima. Kako vaša supruga reaguje na to?
- Ona se već navikla, a ja zasad dobro podnosim sve. Kada budete čuli da sam negde u banji umesto na moru, onda tu nešto neće valjati.

♦ Može li se u Srbiji živeti isključivo od glume?
- Može. Ukoliko radite ovoliko koliko neke moje kolege, pa i ja, onda zaista može. Mada su momenti ponekad bolni kada čovek sebi mora da prizna moralni poraz i monetarnu pobedu.

♦ Nedavno je reprizirana serija „Ono kao ljubav“. Da li za svako pri­ka­zivanje do­bijate tantijeme?
- Nažalost, ne! To je bila privilegija dok su neki drugi ljudi vladali ovom zemljom. U međuvremenu se to izgubilo i, gde god da se pomene, svi kažu: „Fuj to!“ Mi smo samo puki izvođači, i to nam je sve. Možda postoji i ono ko se kako dogovori. Ne bih voleo da verujem u tu priču!

Biografija

- Rođen 8. jula 1976. u Beranama- Prvi put se pojavio na televiziji u seriji „Gore-dole“ 1996. godine- Igrao Akija u „Vratiće se rode“, Apisa u „Poslednjoj audijenciji“, Poštara Miću u „Gorkim plodovima“...- Za uloge u filmovima „Sestre“ i „Neprijatelj“ nagrađen za najbolje glumačko ostvarenje na Filmskim susretima u Nišu prošle godine- Odigrao brojne role u teatru, a 2011. proglašen za najboljeg glumca Borinih pozorišnih dana

Žao mi je što nisam igrao s Perom Kraljem

♦ Žalite li za nekom ulogom?
- Još uvek, poput dečaka, žalim što nisam stao na scenu s nekim našim velikanima kao što je Petar Kralj. Što se tiče poslodavaca - koga zanima šta ja želim!