Brenu vraća u Jugoslaviju, Bekuta ga ne praktikuje, Jelena roštilja...

Lepa Brena - Sećanje na Jugu

- Prvi maj je praznik koji me vraća u vreme Jugoslavije, u detinjstvo. Osećaj kolektivne sreće i simbolika u uranku i vatri koja se ložila, sve to me seća na moje roditelje, koji su voleli Praznik rada. Oni su se s radošću pripremali za njega. To je zaista bio dan kad su se ljudi družili, voleli i okupljali.

Milica Todorović - Voli uranak, ali ne u rano jutro!

- Još kao mala sam se svakog Prvog maja u rano jutro budila i išla na tradicionalni uranak na brdu Bagdala. Tu su se svi Čarapani okupljali „pre zore”, i onda se družili celog dana. Jelo se, pilo, pevalo... Sećam se samo da je meni i tada teško padalo ustajanje u šest ujutru! Zato sad, i kad planiram uranak, pomerim to za koji sat kasnije. Ove godine ću, kao i prošle, ići s drugarima i dečkom Radetom na roštilj.

Ana Bekuta - Kod mene više nema euforije

- Imam nastup u svom rodnom gradu Priboju za Prvi maj, i to u okviru turneje. Ne praktikujem više taj praznik, mnogo smo se više kao deca radovali tome. Sada nismo ni deca, a nisu više ni takva vremena. Jednostavno, prošla je ta euforija.

Jelena Bačić Alimpić - Praznik u Beču

- Nemam običaj da uz roštilj proslavljam Prvi maj. Ove godine za praznik idem na put. Sa suprugom i ćerkom biću dva dana u Beču.