Kakav to problem imaju oni koji su zaduženi u švajcarcima? Nisam obratila pažnju na to. Čekajte, moram još da doradim znanje, kaže starleta
mimi-oro.jpg
Marina Lopičić 

Starleta Milica Živanović, poznatija kao Mimi Oro, pohvalila se na društvenim mrežama da je diplomirala ekonomiju s desetkom na jednom privatnom fakultetu, smer računovodstvo i revizija.

Tim povodom pozvali smo starletu i nismo joj postavili nijedno pitanje o silikonima, već o onome za šta se školovala četiri i po godine. Intervju s bivšom učesnicom rijalitija „Parovi“ prenosimo u izvornom obliku.

Kako bi rešila problem onih koji su zaduženi u švajcarcima?
- Nisam nešto na to obratila pažnju. Kakav je to problem bio?

Desilo se to da su ljudi uzimali kredite u švajcarcima, a morali su da vrate u evrima.
- Ljudi koji dolaze ovde u Srbiju moraju u menjačnicama i bankama da menjaju taj svoj novac u određenoj protivvrednosti novčanoj, da li u dinarskoj, deviznoj, tj. u evrima, i ti poslodavci koji su im to davali trebalo je da razmišljaju na vreme. Naša država je u teškoj ekonomskoj krizi, možemo tako da kažemo. Koliko god svi mislili da imamo ovo-ono, ljudi se dele na one koji imaju i nemaju, sredina ovde uopšte ne postoji.

Objasni nam to na konkretnom primeru.
- Državna ekonomija je ovde trebalo drugačije da se ophodi prema tim ljudima. Zašto su im dozvolili da uzimaju te stanove u kreditima u drugoj valuti?! Masovno narod odlazi po inostranstvu da radi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj jer je tamo veća plata i bolji dohoci. To je skroz pogrešno.

Da li treba davati subvencije stranim kompanijama da zapošljavaju ljude u našoj zemlji?
- Pa, najbolje bi bilo da strane kompanije ulažu u našu Srbiju u neke industrijske zone. Da kupe nekoliko fabrika, kao što je na primer to slučaj u Jagodini, što su uložili, jedna firma za automobile zaposlila je dosta našeg naroda u tim fabrikama. Sad imaju normalnu platu, plaćaju svoje dažbine i da prežive, hranu i tako to, sve što možeš za život. Te strane kompanije bi mogle da ulažu u Srbiju ako već imaju novca na pretek.

Da li treba povećati plate i penzije?
- Treba, da bar imamo neku sredinu ljudi. Oni koji imaju novac, oni će uvek imati, kao što država ima u svojoj državnoj kasi. Kao što se PDV sa 18 na 20 posto povećao, možda bi malo trebalo da povećaju te plate i penzije.

Za koliko bi ih ti povećala?
- Tipa, ako je nekome plata 30.000 dinara, bilo bi dobro da ima 34.000.

Šta misliš o najavljenim otpuštanjima radnika u državnoj upravi?
- Pa to je sve češće zastupljeno u Srbiji. Isti đavo državna ili privatna firma, nema pravila kad će ko dobiti otkaz.

Da si ti guverner, da li bi se zalagala za jačanje dinara ili bi uvela evro kao zvaničnu valutu u Srbiji?
- Pa evro i jeste zastupljen kod nas. Ja bih zadržala ovako kako jeste. Čekaj, polako, da doradim svoje znanje. Treba tu još da se radi.

Ko su po tvom mišljenju naši najbolji ekonomisti?
- E, to ja ne znam mnogo. Meni se sviđa današnja vlast, ovi što se tu nalaze.

Da li znaš kako se zove glavni državni revizor?
- Ne znam kako se zove.

Šta misliš o revizorskom izveštaju javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze“?
- Nemam pojma, stvarno. Ja se sad osećam kao da sam na ispitu.

Pošto si diplomirani ekonomista, nema smisla više da pričaš o silikonima.
- Ima, ima i te kako. U sve se ja razumem.

Kako bi rešila problem sive ekonomije i naterala trgovce da izdaju fiskalni račun?
- To ne može da se reši. Moraju da uvedu neke kazne, ovo ono, ali to ne pomaže kod naroda.

Da li ti u klubovima daju račun kad platiš piće?
- Oni žele da ti izdaju račun. Uglavnom ne tražim. Kolika je kriza u Srbiji, razumem ja to.
deda-avram.jpg
Profimedia 

Novi biser
KO JE TAJ DEDA AVRAM? POZDRAVLJAM GA!

Da li znaš ko je Dragoslav Avramović, poznatiji kao Deda Avram?
- Ne znam, ko je to?

Guverner Narodne banke koji je zaustavio hiperinflaciju, a dinar se izjednačio 1:1 u odnosu na nemačku marku.
- Aha, znam. Spominjao se taj dinar, ali za njega nismo nešto učili. Više smo ono, tipa, ne znam, porez ti je sa 18 na 20 posto, uveden je 1. oktobra 2015, povećanje poreza... Pojam poreza je uveden 1. januara 2005. Ali drago mi je za Deda Avrama. Pozdravljam ga!