TUŽNA PRIČA PORODICE BIZETIĆ: Bolest nas je potpuno promenila!

"Posle dve godine istraživanja, doktori su doneli dijagnozu da je to ta bolest. Ona živi s tim, ali i njen muž, njena ćerka, njena sestra, njena majka i ja. Svi mi doživljavamo sve što se događa našoj Doris. Zajedništvo i jedinstvo mnogo pomažu da se prebrode teški psihički trenuci", priča Boris Bizetić.

On kaže da je sa Doris obišao mnoge klinike i da je uvek bio kraj nje da joj da snage da ide dalje.

"Proveo sam sate i sate na pregledima. I verovatno sam se u mnogim tim bolnicama pojavio više nego doktori koji tamo rade za platu. Kao čovek koji voli sentimentalne pesme i kao veliki emotivac, sve to što se dešava mojoj Doris, za mene je bilo veoma potresno. Ali, imam ja trening iz ranog detinjstva. Tada sam još morao svašta da istrpim. Taj trening je urodio plodom, pa se nekako nosim s tim", priča Bizetić.

Mnogi roditelji, kada im se dete razboli, često se zapitaju zašto se to njima dešava i pomisle da bi voleli da se to njima desilo, a ne detetu. I Boris Bizetić ima takav osećaj.

"Potpuno je jasno da svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Isto tako naprosto ne možeš da okreneš glavu kada se dese te stvari i da budeš neko drugi. Moja žena i ja smo svesni situacije u kojoj se Doris nalazi. Mi kao i starija ćerka Anita i zet Džo zajedno pomažemo našoj Doris da svoju energiju usredsredi na to šta želi, ne kako bi zaboravila da je bolesna, već da bi sebi omogućila da živi duže. Energija je velika stvar. Ko je nema i ko potone, taj pre skonča", kaže Bizetić.

On dodaje da je Doris dok je bila bolesna objavila dva kantautorska albuma.

"Ona i dalje želi da radi koliko je moguće, a ujedno da bude supruga, majka i ćerka."

I u najtežim momentima Bizetići vole da sve stvari gledaju pozitivno.

"Mi smo porodica koja ne može da propusti dan, a da se ne napravi neki štos. Mi jedno drugo zasmejavamo. Mi gledamo na okolinu drugačije od onih koji se skandalazuju od onog što pročitaju u novinama. Mi se smejemo stvarnosti. Smeh je veoma lekovit. Ta mogućnost da se smejemo tužnim neprikladnim i ružnim stvarima životu daje posebnu notu. Život se menja iz dana u dan i sve je suroviji, pa je red da mu se nasmejemo. Ko se brine, taj neće biti zdrav. Treba odagnati brigu i sam sebi pomoći. Ne bi trebalo očekivati da te neko drugi zabavi. Ako te neko preko dana nije razvesilio, razvesili sam sebe ako si tome vičan", poručuje je Bizetić.

Tužno detinjstvo me je ojačalo

"Moje detinjstvo je bilo teško i siromašno. Dete sam razvedenih roditelja. Majku sam video tri puta u životu. Morao sam da se rastanem sa ocem i bratom, da počnem da radim sa 20 godina. Svoju decu sam uvek vaspitavao da osećaju toplinu porodičnog života. Vreme prolazi i mi ne znamo šta će biti s nama. Da li će se uložena ljubav vratiti na neki način ili ne. Živimo od danas do sutra, zato sve treba svaki dan proživeti", rekao je Bizetić.

Cela porodica Bizetić koncentrisana je na to da Doris svoju energiju usredsredi na ono što voli kako bi živela što duže.

(Puls)