ŽELJKO VASIĆ ZA KURIR: U muzici ne pravim kompromise

Pevač Željko Vasić je samouvereno na pop sceni kao jedan od najboljih vokala već godinama, a svoju staloženost duguje velikoj posvećenosti muzici, ali i porodici.

Kako si? "Odlično. Bolje sam nego što zaslužujem", počeo je Željko intervju u svom stilu.

Novi album samo što nije kompletiran, da li imaš tremu? Da li ikada imaš tremu kada predstavljaš svoju muziku publici?

"Uvek imam tremu. Ljudi umeju da budu jako surovi i da sebi daju za pravo da olako sude o svemu bez da se npr "pogledaju u ogledalo". Na moju sreću, nekim čudom, imam blagonaklonost publike i na tome sam im neizmerno zahvalan. Očigledno da radim valjano svoj posao i da se nekako prepoznajemo."

Kada pišeš, ii izvodiš pesmu, koji je prag zadovoljstva? Kada staneš, i kažeš "E, to je to"?

"Najveće zadovoljstvo je momenat kada pesma nastane. Tu sreći nema kraja... Ne znam kako, ali jednostavno znam kada me "strefi" vrhunska pesma. Kulminacija je kada tu radost ili tugu podelim na koncertu sa publikom. Tu se rađa međusobna ljubav i povezanost, između mene i ljudi koji dolaze na moje koncerte. Čudna je to hemija..."

Koliko podilaziš publici, a koliko imaš svog "pravog" zadovoljstva u pesmama?

"Mislim da "politika podilazenja" nije dobra za moj esnaf. To je ono što uništava samu muziku. Ne bih mogao da nosim cipele koje mi se ne dopadaju. Dakle, nema kompromisa."

Nedavno si gostovao u jednoj emisiji gde si pevao narodnu muziku. Snežana Đurišić je bila veoma zadovoljna tvojim izvođenjem, ali pomalo i šokirana. Većina te prepoznaje kao pevača zabavne, pop muzike. Da li si zadovoljan tim imidžom?

To koji muzički žanr pevam nije stvar mojih mogućnosti, nego mog izbora. Pronašao sam se u pop muzici, prija mojoj duši... Jednom ću uraditi emisiju gde ću se potruditi da obuhvatim što veći broj muzičkih žanrova. Jer u svakom muzičkom žanru zvučim apsolutno uverljivo. Bilo kao pevač, bilo kao svirač klavira ili harmonike. Ja sam muzičar. To je moj poziv.

Da li misliš da neko može bez jake kampanje da uspe u muzici?

To je već ozbiljno pitanje s obzirom na to da su se sredstva komunakacije mnogo promenila. Nisam siguran da više važe stari principi i pravila.

Šta se dešava sa ljudima koji su talentovani, a nemaju uslove za stvaranje muzike ili za promociju bilo koje vrste? Šta bi njima predložio?

Ono što sam i sam shvatio i osetio na svojoj koži. Život nije pravedan, što pre to shvatite biće vam lakše.

Neguješ kvalitetan pop, smislene balade. Da li ti se desi da nekad prihvatiš neku pesmu a da se nisi "zaljubio" u nju?

S obzirom na to da većinu pesama sam komponujem, ja istinski držim svoj život u sopstvenim rukama, odnosno bulvalno živim od svog rada. Pevač mora biti dobar pripovedač. Ukoliko to ne zna, magija nestaje.

Mora li pesma da te "pogodi" da bi je otpevao emotivno? Da li su pesme autobiografske?

Nemam autobiografske pesme. Moje pesme su životne. Neke od situacija iz mojih pesama, neke nesrećne ljubavi, ne bih želeo da mi se dese.

Koliko misliš da je uticala podrška tvoje porodice na tvoj uspeh? Da li si nekada osetio da ne želiš više da se baviš ovim i da želiš samo njima da se posvetiš?

Muzika i moja prodica su neraskidivi deo mog života. To je jedno.

Da li kada pevaš, više misliš na tekst, ili jednostavno osećaš muziku?

Moram da osetim pesmu. I muziku i tekst. To je neki instinkt koji imam ili...šta li je?! Za sve ove godine, nikada nisam pogrešio u vezi neke pesme, bez obzira na to da li je moja ili tuđa. Jednostavno znam, zato se bavim producentskim poslom, koji ću nakon albuma da intenziviram. Naime, spremam jedan projekat (neću ja pevati) koji će još više pomeriti standarde u muzici. Želim da menjam sve što mi se ne sviđa na muzičkoj sceni, a to je jedino moguće ako zasučem rukave i bacim se na posao. Odlažem to već dugo, ali sam sada potpuno spreman i imam dobru logistiku.

Trudiš se da forsiraš imidž vaspitanog i kulturnog porodičnog gospodina. Koliko je to teško u današnje vreme, s obzirom da veliki broj ljudi obožava rijalitije i manje kvalitetnu muziku, samim tim se i ponašaju tako?

Ja se ne trudim. Ja tako živim. Moja porodica i moj život nisu simulacija na FB. Mnogo se ljudi nažalost i drogira. Ima mnogo ljudi koji su alkoholičari, ali je sve to opšte prihvaćeno kao način života. Baš kao i ti rijaliti programi koji truju mlade ljude, promovišu primitivizam. Zbog toga mnogi snose odgovornost. Ne možemo da se svi krijemo iza parole "to narod voli".

Da li je teško boriti se u ovakvim uslovima? Da li je teško decu izvesti na pravi put? Kako to uspevaš?

Uspevam zahvaljujući mojoj Ivani. Volim da kažem da je prava Spartanka, stabilna, jaka i posvećena porodici. Ona i jeste stub naše kuće.

Muzičko obrazovanje svakako olakšava stvaralaštvo, a da li ti je nekada odmoglo? Da li si nekada doživeo da ti neki "narodnjak" kaže "E, ne peva se taj triler tako"?!

Ne može da mi se desi. Možda se neke stvari u javnosti ne znaju, ali se "iza scene" vrlo dobro zna ko je ko.

Zašto tako malo nastupaš u Beogradu? Da li je problem u publici, ili jednostavno ne želiš da te se zasite?

"Mislim da me u Beogradu ima taman koliko treba. Ni manje ni više. Želim da Beograd svedem na jedan koncert godišnje. Moram da negujem ljubav koju gajim sa beogradskom publikom.

(M.B)