(FOTO) Lepa Brena, pred veliko iznenađenje: Nikad nisam sumnjala u sebe

Slavna pevačica smatra da je za izgled važno kako se žena oseća i tvrdi da je zadovoljna svojim odrazom u ogledalu, a njeno dobro raspoloženje konstantno održava to što ima savršen odnos sa suprugom Bobom Živojinovićem i činjenica da su njeni sinovi Filip, Stefan i Viktor izrasli u dobre ljude.

- Mene su odredili ljubav prema muzici i moja vedra i kosmopolitska priroda. Jednostavno, kada sam prvi put čula aplauz, a pre toga onu tišinu koja je prethodila mom debitantskom nastupu, shvatila sam da je to to – želim da uveseljavam ljude i volim aplauze. Kada aplaudirate, vi ne možete da budete tužni. Psihologija tako kaže. Dakle, aplauzi uveseljavaju ljude.

S: Koliko je teško ostati na zemlji pod jakim svetlima reflektora, usred sjaja, opijajućih aplauza i dodirnutih zvezda?

- Mnogo je važno da budete psihološki stabilni i razlikujete realnost od iluzije koju vam pruža scena. Ko to ne uspe, vrlo brzo oda se porocima jer izgubi kompas. Onog trenutka kada siđem sa scene, ja sam i dalje Lepa Brena, ali tada sam u sasvim običnim životnim okolnostima i vrlo sam svesna gde je granica. Ko god ne shvati kako da napravi ravnotežu i pomeša iluziju s realnošću, u velikom je problemu. Obično se u Americi završi na klinici Beti Ford, a kod nas sa čašicom, tabletama ili ko zna čim.

S: U čemu vi pronalazite ventil?

- Vrlo sam svesna i sebe i sveta koji me okružuje. Kada mnogo radite, a ja sam neko ko se naradio za tri života, morate mnogo i da se odmarate. Volim sport, ali i druženja s prijateljima. Otkrila sam jogu koja mi je mnogo pomogla da se psihofizički rasteretim.

S: Verujete li da mesta u koja putujemo govore mnogo o nama?

- Nisam razmišljala na taj način, jer sam čitavog života živela po sistemu da je ceo svet moja kuća. Boba i ja tako smo vaspitavali sinove. U kosmpolitskom duhu, da budu građani sveta. Naša širina zavisi od toga šta smo naučili tokom školovanja, ali uči se i na putovanjima, u susretu s različitim ljudima i kulturama. Treba putovati i širiti vidike na taj način.

S: Kada se prisetite šta ste pre deceniju zamišljali gde biste voleli da se nađete za sledećih deset godina, možete li sada reći da ste na pravom mestu?

- Kad vratim film unazad, ja sam uvek bila na pravom mestu u pravo vreme.

S: Postoji li nešto za šta dosad niste imali hrabrosti, a sa sadašnjim iskustvom i godinama želite da uradite?

- Iskreno, ne postoji, čak sam vozila helikopter, gliser, motor i autobus, za potrebe prvog dela filma Hajde da se volimo. Možda, eto, nisam skakala sa bandžija, ali za tim i nisam imala neku naročitu želju. Moji ciljevi uvek su bili kreativni i vezani za profesiju kojom se bavim, da oko muzike koju stvaram okupim što više ljudi koji će se sa mnom veseliti i pevati. To je moja želja i ostvarim je na svim svojim nastupima.

S: Na koji način ste izlazili na kraj sa životnim iskušenjima i udarcima? Jesu li vas oni menjala i u kojoj meri?

- Iskušenja čovek ima uvek i na svakom polju, privatno i poslovno. Ali ako imate cilj, znate pravac, svoje domete, nemate razloga da sumnjate u sebe.

S: Na šta ste najponosniji kada je reč o vašoj deci?

- Na to što smo Boba i ja vaspitanjem i obrazovanjem koje smo im pružili od njih napravili dobre i čestite ljude i naučili ih da sreća nije na naslovnim stranama, već u životu koji skroje sami za sebe.

S: S obzirom na to da su Aleksandra Prijović i Filip u ozbiljnoj vezi, jeste li spremni da postanete baka?

- Verujte, biti seksi baka nije nimalo loša stvar! (smeh) Ipak, to ne zavisi od mene, nego od njih i njihove odluke. Kada njih dvoje budu spremni, biću i ja.

S: Koliko se vaš odnos sa suprugom promenio od kada su vam sinovi odrasli?

- Ponovo smo se okrenuli jedno drugom, jer sada imamo više vremena za nas. U prvi mah nismo verovali kako nam se to desilo, ali nam se dopalo!

S: Koji je recept za uspešan brak?

- Stalno me to pitaju, ali univerzalni recept ne postoji. Svako sam ispisuje svoje bračne stranice, neke i po više puta dok ne naučiš. Poenta je u toleranciji i kompromisima, jer ljubav trpi različite transformacije kroz brak.

S: Koliko određena doza ljubomore može da poboljša zajednicu između dvoje ljudi?

- Ne mislim tako. Ljubomora je znak nesigurnosti, slabosti i posesivnosti. Možemo u šali da napravimo štos oko toga, ali ni Boba ni ja nismo ljubomorni.

S: Kako ste se vi i Boba kroz život borili s lošim ljudima i energijama koje su vas okruživale?

- Sreća je to što smo uvek znali da eliminišemo takve iz svoje okoline i nismo trošili energiju na njih.

S: Da li vam je od svega važniji osmeh vašeg supruga ili dece?

- To je kod mene neraskidivo. Ne možete da merite i mešate dve sasvim različite stvari. Ljubav prema partneru potpuno je drugačija od one koju osećamo prema deci, koja je često bezuslovna. Pogotovo majke prema sinovima.

S: Da li vas sinovi uvek upoznaju sa njihovim devojkama?

- Samo onda kada je reč o ozbiljnim vezama.

S: Kakav odnos imate sa njima, koliko vam se poveravaju?

- Ranije je toga bilo više i uživala sam da ih slušam. Bili su mlađi, pa mi je i taj njihov ljubavni zanos bio fascinantan. Taj sjaj u očima pa te izjave... To je meni bilo beskrajno slatko.

S: Jeste li zadovoljni u kakve su ljude izrasli?

S: U čemu se ogleda umetnost vašeg života?

- U estetici i kvalitetu. Kod mene, estetika je veoma bitna, ali moj život oduvek je imao i kvalitetnu priču koja je pratila tu estetiku.

S: Kako procenjujete koji su postupci ispravni kada je reč o roditeljstvu?

- Svaki put kada nisam znala da li je nešto dobro, prisećala bih se kako su mene moji roditelji vaspitavali i nikada ne bih pogrešila. Nisam dozvoljavala da mi deca budu razmažena, nezahvalna niti da misle da je komfor u kom žive pao s neba.

S: Ako ste vi svojoj deci oslonac, ko je vaš? Od koga tražite savete kad zatreba?

- Životno iskustvo naučilo me da ne treba nikada potceniti tuđe ciljeve, namere i mogućnosti. Boba je najveći oslonac u mom životu, kao i ja njegov. To je ujedno i dokaz da je izbor partnera jedan od najbitnijih u životu. Kada vam je lepo i dobro vam ide, imate milion i jednu osobu oko sebe. Kada nije, ostanu samo oni koji su iskreno vaši.

S: U kojoj deceniji je žena najseksepilnija?

- Seksepil nema veze ni sa godinama ni sa statusom, nego sa unutrašnjom energijom i svešću o sebi. Koliko godina ima Sofija Loren a nedavno se slikala za Pirelijev kalendar. Imate Moniku Beluči, Šeron Stoun, to su sve žene koje su u izvesnim godinama, a i dalje su vrlo poželjne i atraktivne, čak i s kojom borom više.

S: Kako se vi osećate kada se pogledate u ogledalo?

- Sjajno! Ponekad čak i zapevam, kao što sam pre neki dan otpevala Molitvu Marije Šerifović koja me izazvala! Ogledalo nam nije neprijatelj sve dok vodimo računa o sebi.

S: Učestvovali ste u šou-programu Nikada nije kasno, šta ste savetovali učesnicima?

- Taj format vrlo je zanimljiv jer šalje lepu poruku koja upravo ide u prilog ovome što sam maločas rekla. Nikad nije kasno za vaših pet minuta slave. Neko dobije tu priliku u ranoj mladosti, neko nikada, a neko, već pomiren sa životom i okolnostima, bude srećan što postoji jedan ovakav format da pokaže šta ume i zna. Kao umetnik i neko ko ima zavidan estradni staž, znam šta su sve učesnici prošli dok nisu došli na jedno ovakvo takmičenje. Moja glavna impresija jeste to što svi posle teških životnih iskušenja i situacija, i dalje imaju osmeh na licu, jer zaista – nikad nije kasno da budete srećni i ostvareni.

S: Imate li vi neke neostvarene želje i ambicije?

- Imam nekih sitnih želja, ali to je sve lako ostvarivo i zavisi samo od toga hoću li imati dovoljno vremena da se time pozabavim. Ambicija u poslu imam i dalje, a kada ih ostvarim, prijatno ćete se iznenaditi.

S: Neko sa strane rekao bi da ste potpuno srećna i ispunjena žena, a smatrate li vi da vam nešto nedostaje?

- Koji sat duže u toku dana, što bih iskoristila da se dobro naspavam. Malo mi je 24 sata za sve što smislim da uradim u toku jednog dana.

S: Kakvi ste kada ste melanholični, umete li zaplačete?

- Umem, naravno, kao i svako. Posle smrti roditelja postala sam vrlo emotivna.

S: S kim najviše volite da delite trenutke sreće?

- Sa svojim najbližima.

S: Kako se borite s razočaranjima?

- Ako imate očekivanja, razočaranja su sastavni deo života. Ali realnost je da možete samo u sebe da se uzdate i od sebe da očekujete. Od drugih ne. Ako vam nešto i pruže, to je sjajno, ali ne očekujte previše.

S: Dobili ste nagradu za životno delo od magazina Avaz, prvu te vrste u karijeri, kako se osećate tim povodom?

- Počastvovano i zahvalno do kraja života. Kada su me pozvali, ostala sam bez teksta, jer to je prva nagrada koja se odnosi na moj celokupan estradni staž, na celu višedecenijsku karijeru i dolazi u trenutku kada su sva ostala priznanja postale pomalo devalvirana.

S: Kakvi su vam planovi kada je reč o novim pesmama?

- Uveliko preslušavam pesme, razmišljam kako će to izgledati i šta će pevati Lepa Brena iduće godine. Imam vremena, ne žurim, numere moraju da budu lepe, autentične i ljubavne, a melodije da odgovaraju mom sadašnjem muzičkom ukusu. Ne želim još da otkrivam suviše detalja u vezi sa tim. Bićete blagovremeno obavešteni, ali i prijatno iznenađeni.

Razgovarala: Ksenija Konić

Izvor: Story

Sa sajta Story.rs www.story.rs pročitajte i:

Lena Kovačević: Ključ braka je u velikoj ljubavi

Ljubav u jednoj fotografiji: Najlepša porodična fotografija Jelene i Novaka Đokovića je opisala prave odnose (FOTO)

Zoran Predin: Ponovo smo mi na redu

Nataša Bekvalac: Ostala sam bez glasa

Ivana Stamenković Sindi: Štitim ćerku od frustracija