Lepa Brena prvi put je otvorila dušu i progovorila o svojim problemima, s kojima se nosila godinama, pa i decenijama. Raspad Jugoslavije, ratno stanje, ekonomska kriza, verska i nacionalna mržnja koju je osetila na svojoj koži, otmica sina...

Sve to ostavilo je trajne posledice na najvećoj balkanskoj zvezdi, od kojih i danas sva zadrhti. Iako je već govorila o nekim teškoćama, Brena je dosta toga i prećutala. U susret jubileju - 35-godišnjici karijere, koju će krunisati dokumentarnim filmom, odlučila je da je sada pravo vreme da progovori. I to za Kurir Stars.

Nakon svega što je preživela, kad bi se ponovo rodila, kaže da ne bi poželela da bude najveća zvezda na Balkanu.

- Ne mogu da verujem ljudima koji su prošli naporan put u životu i onda kažu: „Ja bih opet ponovo.“ Kad bih se opet rodila, nikad ovo ne bih radila. Ne samo kao Lepa Brena, nego i da sam predsednik ili kraljica sveta. Teško je i naporno za ženu da bude i supruga i poslovna žena. Maloj deci treba mama. Decu ne interesuje uspešna majka koja pravi karijeru pevačice i dobro zarađuje. Da mogu da vratim vreme, nikad ne bih bila Lepa Brena - kaže pevačica u ispovesti za Kurir Stars

lepa-brena-svadba.jpg
Foto: Printskrin



Kad sve krene nizbrdo

Ubrzo nakon udaje za Bobu sve je krenulo nizbrdo. Počeo je rat, nastao je raskol između bratskih nacija.

- Kad smo se mi venčali, Lepa Brena je bila izbrisana sa ovih prostora. Više nikome nisam bila potrebna i nikome nisam bila dobra. Zato što su se svi golubovi preletači odjednom identifikovali sa svojom verom i nacionalizmom, a ja sam bila okačena na stub srama kao najveća balkanska zvezda, koja je imala popularnost kao Tito. Svi su želeli da me razvlače u blatu, da brišu đonove o mene, da mi izbrišu ime, sve što sam stekla... Nisam bila dobra u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj jer sam bila Jugoslovenka. Za mene je Jugoslavija predstavljala kosmopolitizam, to je bila država čijem se predsedniku klanjao ceo svet - priča sa setom u glasu, a onda dolazi i do momenta kad joj je bilo najgore u životu:

- Taman kad sam mislila da je taj ružan period iza mene, desilo se kidnapovanje mog sina Stefana. To je nešto što nikad nisam uspela da prevaziđem i zaboravim, niti ću ikad moći!

Peh za pehom

Žrtvovanje privatnog života zarad karijere u njenom slučaju bilo je moranje, a ne izbor. Kako kaže, početkom 90-ih odjednom sve se srušilo, pa je bila prinuđena da se bori za opstanak.

- Navikla sam mnogo da radim. Ali živela sam u državi koja je bila jedna od najjačih na svetu, mislim na SFRJ. I onda se odjednom probudim u zemlji koja se raspada. Zatim mi umire čovek koji je bio alfa i omega mog poslovnog života, Raka Ðokić. Boba je tada povredio kičmu, dobio diskus herniju i prestao da igra tenis. Posle toga sam slomila nogu, a Stefan je imao samo sedam meseci. To jedan splet okolnosti u kojem čovek mora da bude izuzetno mentalno jak i da shvati da je suština života to dete za koje morate da se izborite. Dobila sam nekakvu životinjsku snagu, samo sam ponavljala sebi: „Moraš da ideš napred.“ Posle svega toga, drago mi je što sada imam priliku da kažem sve što mi je na duši - s tugom se priseća Brena bolnih događaja.

Osim perioda velikog bola i tuge, u životu pevačice bilo je i dana kad je bila istinski srećna i uživala u popularnosti. Ipak, kao devojčurak iz Brčkog nije mogla ni da zamisli sebe kao megazvezdu.

Kakva Brena, Čkalja je zakon!

- Ni slutila nisam da će devojka iz malog grada kao što Brčko postići sve ovo što sam ja. Te osamdesete i devedesete su bile jedno neverovatno vreme u mom životu. Kod roditelja sam morala da dolazim noću, kad svi spavaju, jer gde god da se pojavim, nastane haos i horda ljudi me okruži. Dešavalo se ponekad da moramo i policiju da pozovemo kako bih mogla da se izvučem iz gužve. Morala sam da parkiram auto u trećoj ulici da niko ne primeti da sam tu. Ali moj otac i moja majka nikad nisu bili fascinirani mnome. Njima je, recimo, smetalo kad im ljudi zvone na vrata da pitaju gde sam ja i kad dolazim. Sećam se, kad smo posle koncerta u Banjaluci svratili kod mojih da ih posetimo, pa je vozač pitao mog oca: „Čika Abide, da li vi znate koliko je vaša ćerka popularna?“, a on kaže: „Eh, bolan kako ne znam. A znaš li ti šta bi ovde bilo kad bi sada došao Čkalja? Ne bi se moglo proći ulicom.“ Za moje roditelje ja sam uvek bila uspešna ćerka, ali Čkalja je za njih bio zakon - sa smehom završava ikona bivše Jugoslavije.

Ivan Ercegovčević - Jelena Stuparušić