Dramski umetnik Ljubomir Bandović otkriva kako je uspeo da se sačuva od mračne strane slave, šta ga je još u detinjstvu naučilo da se bori u svim životnim okolnostima, zašto radije dodaje gas nego što koči i zbog čega želi da se sa bivšom suprugom ostvari u roditeljskoj ulozi

Teško je razlučiti da li je Ljubomir Bandović (40) glumačka ili ljudska gromada, možda zbog toga što nijedno od ta dva ne bi bilo pogrešno reći. Kao glumac, bilo da igra u teškoj pozorišnoj drami, društveno-odgovornoj seriji o trgovini ljudima, zabavnom sitkomu ili najobičnijoj televizijskoj reklami, Bandović se u ulogu upušta svim srcem i, kako kažu njegove kolege, igra Šekspira.

Story: Kažu da slava kvari ljude, a vi delujete sasvim ispravno...

- Uvek pokušavam da budem odgovoran, ali postoje momenti kad sam organizam to odbija. Kad je kompjuter uključen nekoliko dana, isključi se sam da se rebutuje. Tako je i s nama. Neko to protumači kao neodgovornost, neko kao bezobrazluk, neko te brani i kaže: Dajte, ljudi, probajte vi to na duge staze pa ćete videti da mora u jednom momentu malo da se odmori. Generalno nisam neodgovoran, poštujem svoj posao, trudim se da sa sobom budem na ti, a sa umetnošću na vi. Pozorište je starije od svih nas, ne zgrada, nego institucija. Ako posle pohvala i komplimenata, kad dođeš kući, ne poskidaš sve te činove koje ti ljudi kače i ne vratiš se na poručnika, u jednom momentu zaslepiš. Pomisliš da to postoji zbog tebe. Da je to poligon da se promovišeš. Znam da to nije retkost u materijalnom vremenu, dobu brzog uspeha i teze da ako me nema javno, ne postojim. Ljudi počnu da koriste sve za sebe i svoju sitnu promociju. Čak i neki eminentne osobe, koje su se već dokazale. U situaciji kad bi bilo pošteno da za neki projekat kažu: Ne mogu, nemam motiv da radim ovo, oni zarad malo honorara i malo aplauza koji podupire ego upropašćuju stvar koja se radi.

Kompletan tekst pročitajte u novom, 588. broju magazina Story, koji je u prodaji od petka 23. decembra.

Razgovarao: Igor Karanov