Intervju Predrag Živković Tozovac: Borim se protiv smrti!
Kako život, tako i smrt radi svoj posao. Nema čoveka koji je se ne plaši, pa tako i ja. Ali ja se čuvam i to preporučujem svima. Posebno oni koji voze kola treba da obrate pažnju. Da ne govorim o alkoholu
Tozovac ovih dana uživa u prazničnoj idili sa svojom izabranicom Mimom, sa kojom je više od deset godina i koja je jedina žena zbog koje bi i u ovim godinama izgovorio sudbonosno „da“.
Kako provodite praznike?
- Već godinama ne pevam za doček. Toliko je bilo tih poslovnih novih godina da imam utisak da sam celog života pevao. Došlo je vreme da se malo i ja provedem. Iskreno, reći ću vam moju tužnu istinu. Imao sam sreću da sam radio sa dva najbolja orkestra što se tiče mog repertoara. To je orkestar Zlatne strune i ansambl Škula. Nažalost, oni su, pokoj im duše, otišli, a ja nemam bolji sastav, zato sam i prekinuo. S njima sam mogao i na Marsu da pevam.
U prošloj godini smo izgubili mnoge velikane.
- Kako život, tako i smrt radi svoj posao. Nema čoveka koji se ne plaši smrti, pa i ja. Čuvam se i borim i to preporučujem svima. Posebno oni koji voze treba da obrate pažnju, a o alkoholu da ne govorim.
Koga vi poštujete od muzičara?
- Apsolutni sam poštovalac Šopena. Nije rođen takav romantik, zaljubljenik u muziku kao on. On je bio čudo. Eto, i moje su pesme iskrene. Imaju sadržaj, poruku, pevljive su, lako ih peva i čovek koji nije profesionalac, nisu komplikovane nego su jednostavne i lepe, a to je najlepše u umetnosti.
Kakva je današnja muzika?
- Mladi imaju pravo na ukus i odabir. Kad sam počinjao karijeru, nisu mi se svi divili i klanjali. Nisu me svi voleli, ali sad, ako znaju šta je muzika, moraju da poštuju ono što je pravo.
Šta je najgore što ste čuli o sebi?
- Pa nisam čuo ništa naročito, ali me ne bi ni iznenadilo da jesam, jer mi volimo da se zezamo uglavnom na tuđ račun.
Da li su vas muvali muškarci?
- Nisu. Daleko od toga. Žene su moja najveća ljubav, posebno su bile dok sam bio mlad. Verujte da sam i u ovim godinama zaljubljen. Ludo volim ženu s kojom živim i mnogo mi je lepo. To što mislim o ljubavi ne mogu da prepričam, zato sam i napisao knjigu pesama o tom najdivnijem osećanju.
Čudo da se nikad ni sa kim niste posvađali?
- Nisam se svađao zato što volim svoje kolege. Neki mi i karijeru duguju, recimo Merima Njegomir, prvu ploču sam joj ja komponovao. Isto je i sa Silvanom Armenulić. Bilo je još dosta njih. Njih dve duguju i bogu što im je podario takav talenat. Nažalost, Silvana je prerano otišla.
Kad ste se poslednji put napili?
- Ne pijem i alkohol nikome ne preporučujem. Može se reći da pijuckam, ali i to retko kad radim. Nisam od onih ljudi koji nemaju meru. Alkohol ne volim, ali zato svadbe baš volim. Drago mi je kad me prijatelji zovu na ta veselja. Odnesem poklon, a i nešto otpevam. Kad god imam priliku, rado odem.
Da li patite za mladošću?
- Tražio bih nemoguće. Želim sad da proživim u miru ovo što mi je preostalo od života. Nemam neke skrivene želje. Svašta sam prošao, imam nameru da pišem autobiografiju. Imao sam ja i muke u životu.
Na šta mislite?
- Na detinjstvo. Sa četiri godine sam ostao bez oca. Njega, teču i ujaka su streljali Nemci. Kraljevo i Kragujevac su dva srpska Jasenovca. Žal za ocem nikad nije prošao. Njega se sećam kao u snu. Ne daj bože da ste proživeli tu okupaciju.
Kako ste vi preživeli?
- Imao sam najsposobniju baku na svetu. Da nije bilo nje, ne bih preživeo. Ona se snašla, nikad nismo bili bez kačamaka. Ona me je naučila pesmu „Višnjičica rod rodila“.
Varao me je ko god je hteo
DA LI STE NEKADA BILI PREVARENI?
- Lakoveran sam, baš kao što je bila i moja majka. Verujem da su svi ljudi dobri, da me niko neće prevariti, a kad god je ko mogao, varao me je. Ali eto, neki anđeo sreće me je čuvao kroz sve to trnje koje sam u životu gazio. Ljudi danas gledaju televiziju na kojoj sve blista, puca od glamura, a druga strana života je potpuno drugačija.
Ljiljana Stanišić
"DANAS SU POKUŠALI DA SPREČE DA PENZIONERI U SRBIJI DOBIJU POVIŠICU U DECEMBRU" Vučić o opoziciji: Možete misliti kakva bi to katastrofa bila