Estradni put Snežane Ðurišić i blistava karijera duga skoro pola veka možda ne bi ni postojali da nije bilo Josipa Broza Tita. Nekadašnji predsednik Jugoslavije bio je toliko oduševljen talentom tada dvanaestogodišnje Snežane da je bez pogovora pristao da joj ispuni želju da se školuje u Beogradu.

O tom periodu Ðurišićeva i danas govori sa setom.

- Nastupala sam na festivalu Beogradsko proleće, to je bilo u maju 1971, tada sam imala 12 godina. Pevala sam pesmu „Rođendanska torta“ i to je bila prava senzacija. Novine su danima pisale o tome. Posle toga sam dobila poziv od Tita da dođem na Beli dvor 25. maja, na njegov rođendan - priča Snežana i dodaje da je bila ushićena:

- Nije bilo srećnijeg deteta od mene. Tito je bio raspoložen, svašta me je pitao, gde mi rade mama i tata, šta želim da budem kad porastem. Rekla sam mu da pohađam nižu muzičku školu i da silno želim da nastavim muzičko školovanje, ali da u Kraljevu nema srednje muzičke škole. Objasnila sam mu da je moj tata zbog toga kao vojno lice tražio premeštaj u Beograd, i to nekoliko puta, ali da mu vojska ne da. Dok sam mu to pričala, čak sam počela i da plačem. On se sažalio, poljubio me u kosu i rekao mi da ne brinem. Već u septembru otac je dobio prekomandu za Beograd. Njegove starešine su nam rekle da je to Tito lično naredio. Tako sam ja, zahvaljujući Titu, uspela da upišem srednju muzičku školu u Beogradu i mnogo sam mu zahvalna zbog toga što je učinio za mene i moju porodicu.

Pevačica je kasnije, kada je postala velika zvezda, imala čast da još dva puta zapeva pred Maršalom, ali nikada nije htela da govori o tome u javnosti i da, kako je rekla, na taj način stiče poene.

Ivan Ercegovčević