Kristina Kovač ima dugu karijeru na muzičkoj sceni tokom koje je stvorila brojne hitove, ali tvrdi da od joj taj talenat nije doneo lagodan život.

Ćerka našeg proslavljenog kompozitora Kornelija Kovača karijeru je počela sa sestrom Aleksandrom u grupi K2.

U dugačkoj objavi na Fejsbuku Kristina se požalila da njeno znanje i talenat u Srbiji nisu cenjeni.

"Imam 42 godine. Stvaram muziku od svoje trinaeste, počela sam da zarađujem sa 16. Za 26 godina od tad, napravila sam mnogo pesama, četiri muzike za pozorišne predstave, jednu za TV film, jednu za dugometražni film, jednu za TV seriju... Otpevala tone pratećih vokala... Snimila ukupno četiri albuma, što sa sestrom, što sama. Formirala prvi srpski boj bend i napravila im album. Bila sudija u X Faktoru. Dva puta bila na Evrosongu. Napisala gomilu songova i muzika za reklame... Baš mnogo.

Radila sa mnogo mladih ljudi i prenosila im svoje znanje.

kornelije-kristina-aleksandra-kovac.jpg
Dragana Udovičić, Nebojša Mandić 

Rekao bi čovek da sam za tih 26 godina uspela da obezbedim sebi neku nekretninu, sigurno... Nisam. Nemam svoj stan. Svoj auto. Lagodan život bez brige o plaćanju računa, troškovima stanovanja, hrane, odeže, školskog pribora, troškova dečjeg školovanja... Ni to nemam. Nemam čak ni zdravstveno osiguranje.

Ono što imam su talenat i znanje. Zanat u rukama.

Jedini problem je taj što u sadašnjoj Srbiji ne znam šta sa time da radim. Kome danas u Srbiji treba talenat u pop i instrumentalnoj muzici?

U svakoj drugoj zemlji, taj moj talenat, ovakav kakav je, obezbedio bi mi sigurnu egzistenciju, ako ne i mnogo, mnogo više od toga. Ne u našoj Srbiji. U našoj Srbniji, talenat se ne traži. Ne ceni. Talenat u Srbiji ne stavlja 'leba na sto. Ne jede se.

Pa što ne radiš ovu turbo-splav muziku što sad slušaju klinci, tu je lova?
Zato. Zato što sam suviše svoja i suviše matora da bih to menjala ili želela da menjam. Zato što neću da živim po cenu muke u stomaku. Radije bih preživljavala. Zato što neću da pokleknem pred najezdom nekvaliteta, da se povinujem krahu muzičkih i svih drugih vrednosti... Zato što neću da vređam ono što mi je Bogom dano.
Umem mnogo toga lepog da napravim. Mnogo nežne čarobne muzike koja dotiče, pomera... razgovara. Koja vredi.

Samo u ovom našem razorenom društvu to može da ne znači apsolutno ništa.

Blic