Mi smo odrasli na ženama, na gitari, na kafani, na kocki, prvenstveno na kartanju. Svi smo prošli tu uličnu školu. Pa nije vam Sarajevo nekakav Oksford, kao ni Beograd, kaže muzičar

Hari Varešanović će posle dve godine pauze nastupiti za Dan zaljubljenih u novosadskom Spensu, dok će 8. marta održati koncert u Sava centru u Beogradu.

U susret tim događajima, popularni sarajevski pevač prethodnih dana boravio je u srpskoj prestonici pa smo imali priliku da porazgovaramo s njim o brojnim temama.
- U Beogradu sam počeo pre 30 godina i evo već više od 50 puta držao velike koncerte. Dok sam stanovao u Molerovoj ulici desila su mi se neka zaljubljivanja. Tada su nastali veliki hitovi poput „Kad dođe oktobar“.
hari-varesanovic-intervju-koncert-kocka-kockanje.jpg
Dragan Kadić 

Bio si dve sezone član žirija u „Pinkovim zvezdicama“. Da li sada ponekad pogledaš neku emisiju?
- Ponekad, ali nemam mnogo vremena. Dugo to traje, po tri, četiri sata. Mora se zaustaviti čitav život da biste to gledali. Ja ni sebe nisam gledao na televiziji nikada, ne volim to. Treba biti bolesno zaljubljen u sebe pa da gledate emisije u kojima vi sedite. Nisam baš neko TV lice, ja se sebi ne sviđam u tome. Više sam za stejdž, pevanje, a za televiziju sam mutav i nisam prepametan. Ove nove emisije „Pinkovih zvezdica“ sam video samo u reklamama. Ne gledam ja ta takmičenja, nisam zaljubljenik u televiziju.

Da li i dalje stojiš iza onoga da ko živi u Sarajevu a ne kocka se, taj nije normalan.
- Tako je. Mi smo odrasli na ženama, na gitari, na kafani, na kocki, prvenstveno na kartanju. Svi smo prošli tu uličnu školu. Pa nije vam Sarajevo nekakav Oksford, kao ni Beograd.

Rekao si da u kartanju nikad ne bi smeo da izađeš na crtu Lepoj Lukić jer je ona po tome najjača na estradi.
- Ne poznajem Lepu Lukić, ali ona je moj idol. Starija je od mene dosta, mogla bi majka da mi bude.

Slažeš li se s mišljenjem Lepe Brene da pojedini muzičari ne mogu da naprave koncerte bez pomoći političara?
- Poznajem dosta političara u svim bivšim republikama Jugoslavije, ali to nije imalo veze s mojom muzikom. Na moju sreću ili žalost, nemam pojma, ali tako je. Ta Brenina konstatacija je verovatno na mestu, ali ja nemam baš pamet da to procenim, nisam inteligentan tip.

Da li ti je krivo što se nijedno tvoje dete ne bavi muzikom?
- Nije. Baš mi je drago što imaju svoj život, svoj identitet. Ćerka je anesteziolog, jedan sin informatičar, drugi sportista, tako da imaju svoj put. Blago je imati svoj život, a ne život tate ili mame.

Ivan Ercegovčević