Prošlo je šest godina od tragične smrti legendarnog Ljubiše Stojanovića Luisa.


POGINULI U SAOBRAĆAJNIM NESREĆAMA: Tužno! Pevači čija je karijera prekinuta tragičnom smrću!

Život je izgubio u saobraćajnoj nesreći kada se u ranim jutarnjim satima vraćao s nastupa. Nakon iznenadnog odlaska ovog muzičara specifičnog muzičkog i modnog stila, ostala je praznina, najveća kod članova njegove porodice. Njegov sin Marko (32), kog je Luis dobio sa suprugom Dubravkom, nasledio je očev talent i muzikom se uspešno bavi duži niz godina. Iza sebe ima dva benda i dva samostalna albuma. Njegova muzika miks je soula, R'n'B, popa, kao i balkanskih i orijentalnih etno-nota..

Kako je bilo odrastati uz takvog muzičkog velikana?

- Stvarno ne znam kako je kada odrasteš uz nekog drugog oca pa ne mogu napraviti poređenje. Nekako je to sve bilo normalno za nas. Imali smo srećno detinjstvo, iako je često bio na putu. Mi smo odrasli u Nemačkoj pa nismo imali osećaj da je naš otac toliko poznat i slavan, kao što bismo to, verovatno, imali da smo odrasli u Srbiji. Moja sestra Maja i ja imali smo detinjstvo puno ljubavi i muzike.

Muzikom se bavite od kada znate za sebe. Vrlo rano ste počeli da svirate perkusije i bubnjeve.

- Mom ocu je uvek bilo drago da se bavim muzikom. Sa 12 godina sam se opredelio za košarku i sve svoje vreme fokusirao i usmerio na to. Tati je to bilo čudno i mnogo mu je bilo žao zato što sam prethodno uložio mnogo truda i vremena u muziku, ali me je podržao. Kasnije, kada sam se vratio muzici, bilo mu je žao zato što sam isto tako mnogo radio na sebi u sportu, ali nam je pružao podršku kroz sve naše interese i faze u životu. Kada sam odlučio da se preselim u Srbiju i da sviram i studiram na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogrdau, otac me je primio u svoj bend da sviram udaraljke. U tom periodu mnogo toga sam naučio od njegovih muzičara i od njega o muzici, aranžmanima i nastupima uživo.

Kako se nosite sa slavom svog pokojnog oca, da li je to teško, da li su očekivanja velika?

- Nemam nikakav pritisak i opterećenje što se tiče toga. Ja sam mnogo ponosan na mog oca i znam da je sigurno uticao na mene i na moju muziku. Ne opterećujem se očekivanjima. Drago mi je da se nastavlja neka naša muzička tradicija i drago mi je što će njegovo ime i njegova muzika vječno živeti.

Planovi za budućnost, hoćete li pokušati da se probijete na svjetsku muzičku scenu?

- Već sam počeo da radim na novom albumu za domaće tržište. Pored toga, imam u planu da snimim nešto na nemačkom jeziku. Volio bih da se probijem na svjetsku muzičku scenu, ali važno je da ulažem trud i ljubav u to što radim i, koliko god popularan bio, mislim da je to ipak najvažnije.

Kurir.rs/ Avaz.ba, Foto: Printscreen/Insatgram