OTVORENO PISMO GORICE NEŠOVIĆ: Mlade mame žive brzo i ne kuvaju za svoju decu! Imate pravo na odmor, ali ne preterujte!

Moderne mame žive izuzetno brzo! Dok razmišljaju o svemu, desi se i da zaborave na neke važne stvari. Gorica Nešović napisala je blog koji nosi naziv "Majke" i ima ambicuju da mlade mame podseti na mirise iz kuhinje njihovih majki, ali i neke druge za decu tako bitne "sitnice".

"Majke

Pre neki dan u samoposluzi, slušam dve mlade žene koje se žale kako je bebi hrana skupa. Prvo sam mislila da misle na "formulu", tj. mleko koje zamenjuje majčino, ali se ispostavilo da misle na one razne kašice od voća, povrća, mesa…

Slušam tako, ne izdržim i kažem kako je i bolje i jeftinije da same to prave. Jedna od te dve mladice reče kako njeno dete samo to voli i ništa drugo neće ni da proba, da joj je tako lakše, da tačno zna koliki je obrok i šta dete jede. Nastavlja, kako ona i muž uglavnom naručuju hranu, muž voli najviše roštilj i onda joj je "glupo da pravi samo za dete".

Moja generacija je odrastala uz majke koje kao da su sve išle u istu školu, kod iste učiteljice… iste rečenice koje su se provlačile kroz naše detinjstvo. Bilo je bitno da smo siti, čisti i da ih ne obrukamo. Kad je hrana bila u pitanju, znalo se da mora da se pojede sve iz tanjira, da je svaki obrok pažljivo isplaniran da bude zdravo za decu, znalo se kad se jede i kako se jede. Laktovi ni slučajno na stolu, nije smelo da se mljacka i razvlači hrana po tanjiru…

to se učilo od prvih dana. Za decu se posebno spremalo, da ne bude masno, ljuto, jako. I moralo je sve da se jede. Za decu se uvek nabavljalo provereno meso, domaće, da se zna šta se jede, povrće takodje i ako je tada sve bilo mnogo zdravije. Tata je stajao iznad naših glava i ponavljao "jedite deco, to je sve prirodno, neprskano". Govorio je da nema ništa gore od konzervirane hrane, da je to sve veštačko, a ja sam zamišljala kako se ta hrana pravi od neke plastike.

Znalo se i kad se ide u krevet "pola devet, deca u krevet".

Kad sam ja postala majka, kombinovala sam neke fazone moje majke – to da bude zdravo i provereno, ali sve preporuke koje je govorio pedijatar. Za mene je to bio zakon, uprkos savetima žena iz moje familije kako slobodno može da jede pasulj…

Jedna moja drugarica je priznavala svako malo, kako joj je naporno sa malim detetom, svaki čas neke šerpice, kako jedva čeka da poraste i da joj da pljeskavicu i coca colu. Dete joj je "vilenelo" do ponoći, da bi ujutro spavalo duže, da se i ona naspava. Šta je to naspram slučaja jedne mlade mame čije dete od nepunih godinu dana ide u krevet u dva noću, pa kad se probudi u podne kažu kako je poranio.

Sve se menja, samo mislim da ne treba sve i po svaku cenu. Ne bih nikom da namećem neku svoju "istinu", ali iz mamine kuhinje od najranijih dana, izlazi najbolja hrana. I dan danas, sarma moje mame je najbolja, još kad u istoj šerpi odradi i punjene suve paprike… Još jednom da se rodim, neću znati da potrefim taj ukus.

Svi smo različiti, svi imamo neke svoje navike kojih se neki nekada odreknu, a neki ne. Ljubav majke je nemerljiva, ali umor često i može da se izmeri.

Svaka mama ima pravo na odmor, zato hvala svim bakama i dekama koji uskoče, kad mogu i koliko mogu.

Samo da se ne pretera. U svakom smislu."

(Kurir.rs)