SHVATIŠ KAKO JE MALO POTREBNO DA TE NEMA! Andrija Milošević otvorio dušu i progovorio o trenucima koji su ga obeležili za ceo život! DA, BILO JE DOSTA TUGE

Jedan od trenutno najpopularnijih i najtalentovanijih glumumaca na ovim prostorima, Andrija Milošević, retko je u intervjuima pričao o životu pre nego što je postao glumac, o onim teškim i prelomnim momentima u životu koji su ga obeležili i odredili mu put.

"Miloševići su inače sa Kosova, a poreklom su Brankovići", počinje svoju priču Andrija Milošević u emisiji Balkanskom ulicom.

"Sa nepunih 14 godina sam otišao od kuće... Bilo je veliko siromaštvo, veliki izdatak je bio da me pošalju u Podgoricu. Ali ja sam insistirao".

Upisao je srednju muzičku školu, teorijski smer.

"Bilo je super, nije bilo matematike. U prvoj godini sam čak bio i vrlo dobar, e posle sam popustio"

Sa 16. godina je odlučio da upiše glumu a da do tada nije pogledao nijednu pozorišnu predstavu.

"Upisao sam Fakultet dramskih umetnosti a da predstavu nikad nisam odgledao. U školi sam video glumca Boru Stjepanovića i to je prvi put da sam video čoveka sa televizije koji je tu pored mene. Tad sam živeo kod babe u Podgorici i nisam znao šta bih govorio na prijemnom. Nađem Gorsiki vijenac - San Vuka Mandušića, uzmem Proleće Ivana Galeba i "Jazavac pred sudom"... To veče naučim i odem ujutru na prijemni. Tamo sam se drao kao magarac..."

I pored toga, ali i činjenice da je zakasnio tri dana na uži izbor Milošević je primljen na Akademiji jer, kako je to rekao njegov profesor Boro Stjepanović, plašili su se da ako ga odbiju nikada se više neće pojaviti.

"Da su me odbili nikad ne bih više probao na Akademiji."

To što nije gledao nijednu predstvau pre Akademije nadoknadio je kada je sa celom klasom došao u Narodno pozorište u Beogradu.

"Uđen u Narodno da gledam Pigmaliona. Hoću da umrem od lepote...A prvi put sam plakao u pozorištu kad sam gledao Garderobera u JDP".

O Beograd ima samo reči hvale...

"On je za mene najplemenitiji grad na svetu... Kad sam prvi put došao u Beograd samo sam šetao. Kad sam došao u Tu sam živeo sa svojom tadašnjom devojkom... ona je studirala italijanski. Tad ništa nisam radio. Ona ode na fakultet a ja idem na Kalenić pijacu, kupio mali kuvar, i kuvam onda po ceo dan".

Kada je došau u Beograd bio je u dugovima zbog kojih je morao da proda auto. Ali nikada nije odustajao, nikada se nije predavao.

"Moj drug Simo i ja smo imali predstavu "Samo za tvoje uši". I uspemo da zakažemo nastupe u Makedoniji. Nađemo se nas trojica, Simo ja i jedan tonac što je radio sa nama na železničkoj stanici u Beogradu. Nas trojica zajedno imamo 30 evra od kojih Simo ima 30. Krenemo tako u Skoplje i izgubimo kostime. Dođemo tamo bez igde ičega".

Ipak uspeh je bio veliki, u Skoplju su odigrali 7 predstava. Po povratku u Beograd kako kaže trošio je ono što se zaradilo u Skoplkju. Tada mu je i glumac Goran Jevtić sredio da pozajmljuje glasove u crtaćima. Presudan trenutak bio je kada ga je Svetozar Cvetković pozvao da radi predstavu u Ateljeu.

"Nađu mi stan u Maršala Birjuzova... Kupili mi čaše, tanjire, pazili su me kao da sam bio zvezda. To im nikad neću zaboraviti".

Andrija Milošević je uspeo da pored svih prepreka i nedaća ostane svoj.

"U ovim vremenima kad se sve gleda kroz politiku, kad se gleda odakle si a najmanje te gledaju ko čoveka ja sam uspeo da ubedim ljude da me pre svega gledaju tako - ko čoveka. Jer ovde je sve relativno. Sad si na vrhu posle nisi..."

I na kraju ističe da mu je jedan od najsrećnijih trenutaka u životu bio kada je upisao Akademiju, ali napominje da je u životu bilo i dosta tuge.

"Bilo je dosta tuge kad su mi umrli neki dragi prijatelji i neki članovi familije. To su trenuci koji ostavljaju velike tragove na srcu i duši. Naučiš koliko je sve relativno, koliko je vrlo malo potrebno da te nema", ispričao je Andrija pre par godina u emisji Balkanskom ulicom.

(Kurir.rs)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

RUSI ĆE SE ODUŠEVITI: Andrija Milošević pustio GLAS i otpevao njihovu poznatu PESMU ovako!