Kada mi je rukovodstvo Kurira predložilo da se ovde, na ovim stranama pojavi moja kolumna, počeo sam da razmišljam o svim onim divnim, kreativnim ljudima koji su gostovali u mojoj emisiji.

O svim podvizima, uspesima, kreativnosti, upornostima, samosnalaženju ljudi iz naše nam prelepe i bogomdane Srbije.

O talentovanoj deci koja su do svog puta do uspeha dolazila trnovitim stazama i mukom svojih roditelja - Novaku Đokoviću, najvećem sportisti i brendu koji je Srbija ikada imala, deci matematičarima, fizičarima, IT stručnjacima, svima onima koji su nam ovu predivnu zemlju, na vetrometini geopolitičkih dešavanja, doneli mnogo radosti i suza. O mojim seljacima iz Jasikovice, selima po Šumadiji i Vojvodini, svemu što je „Žikina šarenica“ pokušala da objedini, prikaže, uz znoj i trud mojih saradnika. I eto. Došlo se do ideje da o njima i prozborimo koju, da ostane zanavek pismeni trag, koji će zahvaljujući kreativnim ljudima iz Kurira biti pretočeni u knjigu dostupnu najširem auditorijumu.

damir06.jpg
Marina Lopičić 


Srbija je zemlja kojoj se divio jedan Arčibald Rajs, intelektualna veličina svog vremena, koji nam je u svom čuvenom pisaniju „Čujte, Srbi“ još odavnina ukazao na naše vrline i mane. Nismo ih shvatali ozbiljno. Otuda ću u narednim brojevima, uz primere iz prebogate plejade likova i dogodovština koje sam zapisao u svojoj skromnoj karijeri, pokušati da ispišem projekat simbolično nazvan „Priče o ljudima i drugim postojanostima“.


Da pokušam da dočaram lepote ove zemlje, mudrost ovog naroda, žilavost srpskog seljaka, čija nas je ruka othranila i mnoge nesreće prebrodila, da ovovremenim primerima pokažem i dokažem da smo dostojni svoje slavne istorije i svojih predaka.


Do sledećeg čitanja, pozdrav.

Vaš Žika