ŠABAN ŠAULIĆ PRIZNAO: Terali su me da nosim periku!

Prijatelji i menadžer su me nagovorili da stavim tupe. Užasno mi je smetao, ali sam ih slušao. Laknulo mi je kad sam se ratosiljao toga. Mene publika voli zbog pesama, a ne zato što sam ćelav

- Muku sam mučio s tim. Uh, što mi je bilo neprijatno. U jednom periodu života počeo sam da gubim kosu, a onda su me prijatelji i moj tadašnji menadžer nagovorili da stavim tupe. Užasno mi je smetao, ali sam slušao ljude koji su me savetovali tako. Šta mi sad fali?! Laknulo mi je kad sam se ratosiljao toga. Počeo sam da dišem! Ako nemam kosu, imam glas. Mene publika voli zbog pesama, a ne zbog toga što sam ćelav. Eto, kad sam nosio tu veštačku kosu, stalno sam se bojao da skočim u vodu ili da idem na fudbal. Stalno sam imao taj pritisak na glavi i to me je strašno nerviralo. Otkako da ne nosim, progledao sam - kaže Šaban.

Malo je falilo da Šaulić ne bude pevačka već fudbalska zvezda.

- Bio sam maestralan fudbaler. Bolji nego mnogi koji danas igraju. Brži sam bio od lopte. Čas me vidiš, čas me ne vidiš. Tako sam precizno šutirao na gol da nije bilo šanse da se odbrani. Ali, eto, život me je povukao na drugu stanu, nisam računao da ću ovoliko da pevam. Moj prvi kompozitor Budimir Buca Jovanović rekao mi je da ću biti velika zvezda. Ja sam mislio da postanem fudbalska zvezda, a on pevačka. Čudni su putevi gospodnji. Mislim da se pevač kao ja neće roditi. Desi se da neko napravi hit, onda to traje nekoliko godina i pevači gledaju kako će da dođu do nekog drugog hita, što je veoma teško. Napisao sam na stotinu pesama, eto, sve su hitovi. Narod me je prihvatio i nagradio time što ću im ja biti vodilja u ovoj vrsti muzike - kaže Šaban.

Malo ko zna da se pevač profesionalno bavio i boksom.

- Četiri godine sam morao da boksujem jer mi je stric bio bokser i naredio mi je da to radim. Ali imao sam sreće, nisu me prebijali, nisam imao modrice. Ni roditelji nisu znali da ću da pevam. Siroti roditelji nisu imali vremena da se bave mnome. Stric, kad se napije, uvede me u kafanu i kaže: „Ajde, pevaj“. Ja onako prljav uzimam mikrofon i pevam. Onda je jedan violinista čuo za mene, došao je da me čuje i tako je počelo - kazao je Šaulić.

Kurir / Ljiljana Stanišić

Foto: Dragan Kadić, Printscreen, Privatna arhiva