ŽIKA ŠARENICA PIŠE ZA KURIR: O baštini i kolektivnom pamćenju
O baštini i kolektivnom pamćenju u nekoliko primera pričao bih ove nedelje.
Smem da se kladim da mnogima od vas koji ovo čitate pominjanje Erlangenskih rukopisa ne znači ništa. Ni meni do prošle nedelje, kada me je u emisiji „Žikina šarenica“ na ovaj rukopis uputio kolega Jovan Đorđević. A evo u čemu je kvaka.
Prvi zapisi epskih i lirskih pesama nastali su sredinom osamnaestog veka, skoro čitav vek pre nego što će ih još vidljivijim prikazati Vuk Stefanović Karadžić. Pismo kojim su zabeleženi je ćirilično. Pribeležio ih je neko ko nije bio baš vičan srpskom jeziku. Otkriven je sasvim slučajno u erlangenskoj biblioteci 1913. godine. Jedino naučno pouzdano izdanje ovog rukopisa priredio je Gerhard Gezeman i objavio 1925. Nažalost, ni danas ovaj rukopis biser, iz ko zna kog razloga, nije popularizovan i malo je poznat. A kladim se da je i ta zbirka bila i razlog za interesovanje srpskih epskih pesama u Evropi. A možda i nije tako, i ko zna zašto. Mi nismo naročito dosledni i istrajni u tom poslu.
Podseti me na sve to i vest koja je stigla ovih dana da je Unesko zaštitio kao nematerijalnu baštinu užičko kolo. Uglavnom ga lako đipamo i ne misleći ni na tren koliko je ta zavrzlama specifična i različita od raznih belosvetskih skakutanja svih vrsta. Zaigrajmo još jednom možda bururet u glavi koji se tada javi i pomogne da trezvenije razmišljamo i istrajavamo. Do zaštite moravca, ili još svežijeg Žikinog kola.
Ovih dana u vreme obeležavanja jubileja 125 godina Srpske književne zadruge došao sam do frapantnog saznanja kako rigidni državni moljci razlažu zdrav razum. Molim vas, ova kultna i istorijska institucija naše književne baštine svrstana je u kategoriju zemljoradničkih zadruga. Da ti mozak stane. I sve bi možda moglo da se razume kada bi moglo da se razjasni. S protokom vremena sve se više mrsi, a ta ujdurma, u našem stilu baš nas briga, može jubilej da pretvori u ništa - dakle, ključ u bravu, ako je uopšte i pronađu.
Ovonedeljnu priču završiću jednim lepim primerom za koji su zaslužni Francuzi. Čuvena pesma „Ćiribu, ćiriba“ grupe Garavi sokak stigla je na glasoviti Univerzitet Sorbona kao leksička vežba.
Orevuar do sledeće nedelje.
Vaš Žika
Foto: Vladimir Šporčić
"VELIKA JE ČAST I ODGOVORNOST ŠTO SAM DANAS OVDE" Vučić u Azerbejdžanu: Pozivam sve velike sile da reše probleme u Ukrajini, na Bliskom istoku i svuda u svetu